Izvor: RTS, 25.Maj.2022, 00:46

Oko specijal: Sankcije Rusiji – za i protiv

Treba li Srbija da se usaglasi sa politikom Evropske unije i uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Da li Srbija sebi sme da dozvoli da pokvari odnose sa zemljom koja brani srpske interese u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija? Ima li "trećeg puta" ili mora da odabere stranu?
Rat u Ukrajini traje tačno tri meseca. Isto toliko u svetu neki strahuju od izbijanja trećeg svetskog rata, a neki drugi smatraju da je on već počeo. U Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sve intenzivnije i sve češće, govori se o pritiscima kojima je država izložena.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da je Srbija u težoj situaciji nego što to izgleda i da od dana kada je ruski predsednik Vladimir Putin napravio poređenje Donjecka i Luganska sa samoproglašenjem nezavisnosti Kosova, zapadne sile ubrzano rade da se reši "kosovski čvor".
Ruski ambasador u Beogradu kaže da se na Srbiju vrši neverovatan pritisak, "izvan prihvatljivih dimenzija" i da Moskva ceni što Srbija odoleva pritisku da uvede sankcije.
Američki ambasador poručuje da nema trećeg puta i da Srbija mora da zauzme stranu.
O spoljnopolitičkoj poziciji Srbije za Oko su govorili su predstavnici vlasti i opozicije, odnosno predstavnici stranaka koje će u novom sazivu Skupštine Srbije imati najviše poslanika.
Pitali smo ih – kojoj se strani privoleti, odnosno: treba li Srbija da se u svemu usaglasi sa politikom Evropske unije i da uvede sankcije Rusiji, koje su posledice odluka i za i protiv i konačno – ima li uopšte jednostavnog odgovora na ta pitanja?
"Svakako ne može da se odgovori sa da ili ne. Ali mislim da je polemika pogrešno postavljena, a to je da Srbija u ovom trenutku mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU. Da li hoće ili neće, mora ili ne mora. To mora biti isključivo odluka Republike Srbije. Ne može se očekivati da će Republika Srbija samo jednostavno da se uskladi sa spoljnom politikom EU zato što Republika Srbija nije članica EU", ističe Ana Brnabić, predsednica Vlade i članica SNS-a.
"Kao što često govorim i kada se viđam sa ljudima iz EU, kada ste članica imate obaveze, ali i mnogo prava i koristi od članstva u EU. Da se čitava tema postavi samo tako da mi treba da se postavimo tako da mi imamo samo obaveze, a da nemamo neka prava i neku korist, jednostavno nije u redu", rekla je Brnabićeva.
Dušan Bajatović (SPS) kaže da se ne može jednostavno odgovoriti na pitanje da li treba uvesti sankcije.
"Ja sam govorio više puta da je moj lični odgovor – ne i ti talasi koji se proizvode prema Rusiji su posledica globalnog rata i što je na sceni prestrojavanje globalne vojne, političke i ekonomske moći", rekao je Bajatović.
"S druge strane, ako izgubite zaštitnika na istoku, što je ne samo Rusija, nego i Kina i Indija, šta ako vas Zapad ucenjuje jer politika Zapada je 'treba da uradite sve, a koliko će da košta to je vaš problem'. A šta ako treba da promenimo tržište kapitala, a Kosovo i Metohija, a Republika Srpska? Kolika će biti cena nacionalnog interesa", pita Bajatović.
Tepić: Ne možemo biti izolovaniMarinika Tepić (SSP) kaže da Srbija ne treba da bude izolovana: "Živeći u Evropi i na ovom kontinentu mi smo potpuno svesni da ne možemo biti izolovani i da ne možemo biti u sukobu sa celim kontinentom, jer je doslovno cela Evropa počela da primenjuje ekonomske sankcije prema Rusiji."
Stav SSP-a je, kaže, da ukoliko bude potrebno primeniti ekonomske sankcije prema Rusiji, Srbija mora da se opredeli za taj korak.
"Ne samo zbog toga što stotine hiljada građana Srbije radi u evropskim kompanijama, već prosto zbog toga što moramo da se opredelimo prema onoj zajednici koja je osudila rat. Drugačije, mi ćemo biti neko ko sleže ramenima i ko nije na strani onog dela sveta koji osuđuje rat, ko osuđuje agresiju Rusije i, pritom, pokazalo se da zaboravljamo da je Ukrajina bila protiv bombardovanja i nije priznala KiM", rekla je Tepićeva.
Jeremić: Razgovarati argumentovano u Skupštini Vuk Jeremić (NS) navodi da do sada nije čuo dovoljno uverljiv argument za uvođenje sankcija.
"Mislim da o tako važnom pitanju, sa tako velikim posledicama treba da se razgovara argumentovano u Skupštini Srbije. Poznato je šta su negativne posledice, u smislu uvođenja sankcija, ekonomski su jako teške, a u političkom smislu to bi dovelo do stupanja Kosova u članstvo u UN. Šta se na drugoj strani nalazi, kažem, nisam čuo dovoljno dobar argument koji je za uvođenje sankcija", rekao je Jeremić.
Kada je reč o moralnim razlozima, Jeremić kaže da možemo govoriti iz iskustva. 
"Kada je reč o moralnim razlozima Srbija, budući da imamo to iskustvo, Srbija i te kako može da tvrdi da sankcije ne pogađaju one kojima su namenjene već običan narod. Zato Srbija treba da bude principijelno protiv uvođenja sankcija bilo kojoj zemlji, imajući u vidu to naše iskustvo", stav je Vuka Jeremića.
Eksplicitan odgovor imaju DSS, Zavetnici i DveriKratke i eksplicitne odgovore imaju DSS, Zavetnici i Dveri. Njihov odgovor je – ne. Zavetnici i Dveri su ubrzo po održavanju izbora formirali blok za, kako su najavili, očuvanje državnih i nacionalnih interesa, a protiv sankcija Rusiji.
DSS formalno nije u tom bloku, ali gotovo istim argumentima obrazlaže svoje protivljenje sankcijama.
"Može da se odgovori sa da ili ne, i odgovor je ne, jer Srbija bi tako ugrozila sopstvene nacionalne interese, jer bi izgubila saveznika koji joj pomaže da odbrani svoje interese – od Kosova i Metohije, do Republike Srpske, pa položaja u Crnoj Gori i kvalifikacije događaja u Srebrenici. Pa sećamo se Britanaca u Savetu bezbednosti. Dakle odgovor je ne, jer to nije naš nacionalni interes", rekao je Miloš Jovanović (DSS).
I Boško Obradović (Dveri) kaže da Srbija nema niti jedan jedini razlog da uvede sankcije Rusiji.
"Kao jednoj prijateljskoj i savezničkoj zemlji koja je garant Kosova i Metohije u sastavu Srbije i koja podržava opstanak Republike Srpske, sa kojom imamo ekonomske i energetske aranžmane, koja nas nikada nije bombardovala i, ono što je meni važno, nijedna lista u kampanji nije rekla da će to uraditi i kako sada posle izbora neko može da se zalaže za to?", pita Obradović.
Dušan Proroković (Zavetnici) smatra da je EU na lošoj strani istorije.
"Koju računicu mi imamo da uvodimo sankcije, da na stranu ostavimo i moralnost, niti ekonomski niti energetski niti politički mi ne možemo profitirati iz toga. EU je na lošoj strani istorije, svaki dan čitam njihove odluke i svojim očima ne mogu da verujem šta rade. EU svojim ponašanjem indukuje sve veću i goru krizu i zašto bismo mi sa njima skakali sa tridesetog sprata i još sa njima pevali i pričali kako je to dobra odluka", kaže Proroković.
Veselinović: Srbija treba da je na evropskom poluNa drugoj strani je pokret "Ne davimo Beograd", koji je na izborima učestvovao u okviru koalicije "Moramo".
Ta lista zalagala se za "veliki dogovor sa Zapadom" i ubrzano pristupanje Evropskoj uniji. U polarizujućem pitanju, smatraju, Srbija treba da je na evropskom polu.
"Pokret 'Ne davimo Beograd' i koalicija 'Moramo' od početka govore da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, to obuhvata uvođenje restriktivnih mera koje će opteretiti pre svega Putinov režim, a ne obične građane", kaže Veselinović.
Imaju li sve članice EU ujednačenu politikuOtkako je decembra 2009. godine podnela zahtev za prijem u članstvo Evropske unije, Srbija je prošla kroz različite faze usaglašavanja sa evropskim pravilima koja su bila definisana najpre kroz otvaranja poglavlja da bi se kasnije te teme grupisale u klastere: vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi.
Imaju li sankcije Rusiji ikakve veze sa bilo kojim klasterom? Premijerka kaže: Dok ne postane članica, Srbija ima pravo da suvereno donosi odluke.
"Odluke u EU se donose tako da vi možete ili ne morate da se slažete s njima, ali imali ste makar pravo da učestvujete u diskusiji. Ovo je nametnuta odluka u kojoj mi nismo učestvovali koju neko hoće da mi implementiramo. Sama po sebi cela konstelacija nije dobro postavljenja. I konačno, da li hoćemo ili nećemo u kolikoj meri, jer i države članice nisu 100 posto uvele sancije Rusiji, u kolikoj meri, obimu, kada to jeste i mora biti samo i isključivo odluka RS", rekla je Brnabićeva.
Da ni sve zemlje Evropske unije nemaju ujednačenu politiku, podsećaju u Savezu vojvođanskih Mađara. Koalicioni partner Srpske napredne stranke 3. aprila podržao je Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, a isti dan na izborima u Mađarskoj - FIDES Viktora Orbana.
On je za sada u Uniji jedna od glavnih prepreka uvođenju šestog paketa sankcija.  
"Bez obzira na to što je ta država u EU i uvela sankcije, mislim da su vidljive razlike Mađarske i nekih drugih zemalja, mi smo osudili agresiju i to je dobro što je Srbija kao i SVM na strani mira, a opet, sa druge strane, treba da gledamo svoje političke i ekonomske interese, jer Srbija je mala država i mislim da je stav vlade izbalansiran i da je dobro što Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji", navodi Balint Pastor (SVM).
"Srbiji je teško, jer nije članica Evropske unije, a Mađarskoj jer jeste", rekao je Orban u Novom Sadu.
On je šesti paket sankcija, koji podrazumeva zabranu uvoza ruske nafte, uporedio sa atomskom bombom. To i ne čudi jer najveći deo nafte i gasa Mađarska dobija iz Rusije.
I dok bi Evropska unija trebalo da krajem maja odluči o zabrani uvoza nafte, istovremeno sprema plan kako bi u potpunosti smanjila zavisnost od ruskih energenata. Prema nekim najavama, to neće biti moguće pre 2030. godine.
S jedne strane fondovi EU, s druge prijateljska cena gasa A kakva je pozicija Srbije? U skladu sa novembarskim dogovorom predsednika Srbije i Rusije, Srbija je za značajne količine gasa imala povlašćenu cenu od 270 dolara za hiljadu kubika.
Iz Moskve najava da će na novu cenu od 1. juna uticati novi uslovi na tržištu, ali da će i u tim okvirima biti prijateljska. Koliko povlašćena cena gasa utiče na odluku Srbije o sankcijama?
"EU nije neka namrštena žena koja neće da daje pare. Pitanje pridruživanja je pitanje vrednosti. Svaki građanin EU daje svoj novac nama u Srbiji da razvijamo demokratiju, novac EU nije imaginarna stvar i bankomat pa malo hoćemo, malo nećemo, nego svaki građanin EU se odrekao svog dela poreza da bi nama dao škole, bolnice, puteve. Drugo vrednosno-civilizacijsko pitanje je biti protiv rata i stradanja desetina hiljada ljudi. Pa mi znamo šta je doneo rat", kaže Marinika Tepić.
S druge strane, Dušan Proroković kaže da bismo već bili u Evropskoj uniji da je Brisel ozbiljno računao na nas.
"To znači da nisu ozbiljno računali sa nama, ostavili su nas na periferiji, na repu svih dešavanja i mi smo morali da se snalazimo. Otuda i ovakva spoljna i bezbednosna politika Srbije. Sad menjati i praviti neki zaokret, plašim se da bi ostavilo dramatične posledice", rekao je Proroković.
Prvo je pitanje cene energenata, kaže predstavnik Zavetnika.
"Danas kada cena gasa na tržištu fluktuira između 1.100 i 1.600 dolara, mi plaćamo 270 dolara. Koji će to strani investitor otići iz Srbije kada je tolika cena energenata, kada je jeftina radna snaga, kada na kraju krajeva imate i dostupnost nekim drugim tržištima, ne samo tržištu EU. Što se fondova tiče, to je samo pokušaj da nam prodaju ciglu, nismo se mi osevapili nešto puno od toga. Bilo je neke koristi, ali da je to sad nešto epohalno uticalo na naš BDP – nije i zapravo bi bilo dobro analizirati ovaj trenutak, da vidimo koliko smo takvim pristupom dobili, a koliko izgubili", rekao je Proroković.
Marinika Tepić kaže da u njenoj stranci "imaju problem sa neobjektivnim i strastvenim odnosom prema Rusiji", a da zauzvrat imamo, kako kaže, "sramotu" što se nismo svrstali među one države koje žele ekonomski da kazne donosioce odluka.
"Postoje različiti paketi sankcija i postepeno uvođenje i ja mislim da će Srbija biti jednom u tom da će morati da se opredeli i ja mislim da je sada već taj momenat", kaže Tepićeva.
Boško Obradović kaže da Srbija treba da gleda sebe i svoju ekonomiju.
"Ostalo je samo da nam zaprete NATO bombardovanjem i da iskoriste sve iz arsenala zapadnih pritisaka na Srbiju, ali ono što je nesumnjivo jeste da Srbija treba da gleda sebe i da se okrene svojoj ekonomiji, svojoj proizvodnji hrane, robnim rezervama, treba da priprema apsolutno sve uslove da preživi ovo složeno vreme. Nakon ukrajinske krize, treba tražiti partnere i na zapadu i na istoku i na severu i na jugu. Ja sam okrenut prema svim stranama sveta gde možemo da pronađemo naš nacionalni i državni i ekonomski interes", rekao je Obradović.
Navodi da se Zapad sve češće postavlja neprijateljski prema Srbiji.
"Ja nemam nikakav problem da imamo saradnju i sa EU i sa brojnim evropskim zemljama i treba to da negujemo, ali zašto i dokle uslovljavanja? Dvadeset godina se stavljaju uslovi pred Srbiju, od toga da predamo sve svoje ratne i političke prvake, do toga da priznamo lažnu državu Kosovo pa sada i sankcije Rusiji, kao da nema kraja tim ucenama. Čak i kada bismo uveli sankcije Rusiji, ne bi to bio kraj – sledilo bi nešto drugo", smatra Obradović.
Može li se bez ruskog gasaDobrica Veselinović ukazuje da Srbija treba mnogo više da se oslanja na obnovljive izvore energije.
"Mi nemamo obnovljive izvore energije, što je moglo da se uradi i zato je pravi trenutak da ozbiljno pristupimo tome, jer u konačnici građanke i građani Srbije će patiti od tih loših dogovora koji su ekonomski dogovori i koji jesu povezani sa izvorima energije, i zato ne smemo da dozvolimo da se snabdevamo samo iz jednog izvora bilo koje vrste energije", kaže Veselinović.
Bajatović kaže da mi ni do sada nismo dominantno uvozili rusku naftu i da ne razume zašto bi Srbija bila kažnjena.
"Što se tiče gasa, ja mogu odgovorno da vam kažem – u narednih 5-7 godina šta god da bude preduzimala EU, a tim više Srbija, rešenja gasne jednačine bez ruskog gasa nema! To nije moguće", navodi Bajatović.
Pozicija Srbije neće biti laka, ali imali smo i do sada krize, kao kada je korona poremetila lance proizvodnje i distribucije, kaže Miloš Jovanović.
"I sad su dve velike zmelje u sukobu i one izvoze žitarice i naftu i gas i međunarodno tržište je poremećeno i nikom neće biti lakše i bolje. Da li ćemo mi pretrpeti neke ozbiljnije posledice zbog svega toga, treba videti", rekao je Jovanović.
Ne veruje da bi nas EU kaznila ili nam uvodila sankcije: "Ni do sada EU nije kažnjavala, još manje verujem da bi nama uvodila sankcije jer kao suverena država i nečlanica imamo pravo na svoj stav, ali da li bi bila malo usporena ekonomija, da li bi bilo manje investicija – sve je to moguće. To opet treba videti, ali kad imamo na umu ove razloge zašto ne treba uvoditi sankcije, a ja bih dodao još jedan – ovo nije rat Rusije i Ukrajine, ovo je rat Zapada i Rusije i u tom kontektu bi bilo ispod časti i nedostojno naše istorije da se stavimo na stranu NATO pakta."
Balint Pastor kaže da Rusi ne bi ni osetili kada bismo im uveli sankcije, ali da bismo mi osetili krizu. Vlast, ističe, mora da vodi računa o interesu građana.
"Naravno da u ovoj situaciji nema crno-bele situacije, zbog toga što je stvarnost mnogo složenija i komplikovanija, ali onda je lako opoziciji da kažu 'treba da se odlučite na evropskoj strani', ali ukoliko dođe u zimu do kolapsa za privredu, za građane, za to neće opozicija biti kriva, nego vlast", rekao je Pastor.
Kome bi naštetile sankcijeNajveći deo ukupne trgovinske razmene Srbija ima sa EU, oko 60 odsto. Dve trećine investitora u Srbiji dolazi iz Evrope. Može li to da utiče na opredeljenje naše zemlje?
Da li bi usaglašavanje sa politikom Evropske unije i u pogledu sankcija Rusiji donelo benefite, možda ubrzalo evrointegracije Srbije? Da li bi neusaglašavanje izazvalo neku kaznu?
"Znate kako, vrlo malo zemalja širom sveta je uvelo sankcije Rusiji, izuzev EU i nekih najbližih saradnika SAD u svetu. Većina sveta se opredelila da ipak stoji po strani uključujući i neke bliske saveznike SAD, mislim na Izrael, pa članice NATO pakta kao što je Turska, tako da slika nije baš toliko crno-bela. Mislim da je strašno važno da se na otvoren način kaže kakve bi bile posledice neuvođenja sankcija, da li to neko nama kao državi preti i na koji način, da li nam preti ekonomski, da li nam preti nedajbože vojno, da prosto razumemo koje su to stvari na stolu", kaže Jeremić.
Brnabićeva ističe da, kada je reč o međunarodnom pravu i poštovanju pravnog poretka UN, Srbija nije ostala neutralna kada je reč o ratu u Ukrajini.
"Mi smo se politički oglasili, imamo jasan stav i on je u skladu sa EU, a to je da osuđujemo agresiju na Ukrajinu i da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine i da smatramo veoma pogrešnim kršenje tog teritorijalnog integriteta. Sankcije su drugo pitanje. Ali sada se zamenjuju teze, da mi u potpunosti nismo usklađeni sa EU. Ne, mi smo jedina strana koja poštuje međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak i u tom smislu je naša pozicija još teža", navela je Brnabićeva.
Balint Pastor ne smatra da bi uvođenje snakcija preterano ubrzalo naš put kao EU, dok bi negativna strana bile katastrofalne ekonomske posledice po građane Srbije.
"Ja očekujem da će biti pritisaka i nisam siguran da ćemo uspeti jako dugo da odolimo, ali se nadam da hoćemo zbog toga što je to ekonomski interes Srbije, odnosno svih građana Srbije", rekao je predstavnik SVM-a.
Dobrica Veselinović smatra da u takvim situacijama, u ovakvoj geopolitičkoj konstelaciji, mala zemlja kakva je Srbija ne sme da kalkuliše, nego mora jasno da odabere stranu.
"Mislim da u ovoj situaciji, kada mi pokušavamo da vagamo između jednog nasilnog agresorskog čina od strane Rusije i jednog zajedničkog evropskog odgovora, mi ne smemo da budemo između i nesvrstavanje je čin odabira one druge strane na kojoj ja mislim da ne treba da budemo, a to je strana Rusije", rekao je Veselinović.
Miloš Jovanović kaže da razume logiku i da ne treba da guramo prst u oko velikim silama, ali da treba biti čovek.
"Ako ste čovek i država i nacija, a Srbi su to uvek bili i ne bismo opstali da to nismo bili, onda bismo danas svi bili deo Turske imperije, ali hajde da malo uredimo svoje dvorište, ništa nas ne sprečava, ni Moskva ni Berlin, nezavisno od ove krize, a to ne radimo", navodi Jovanović.
Bajatović ne misli da bi investitori otišli.
"Može da bude pretnja da vas skinu sa tržišta kapitala ili da vas ucenjuju da će investitori da odu, ne mislim da će da odu, može da se desi, jer odluke EU su političke, a dokle god su političke one su iracionalne i nisu dobre i zato sam ja protiv, jer sankcije nikom ništa nisu donele. To je loše iskustvo i ti talasi sankcija se rešavaju", kaže Bajatović.
Brnabićeva kaže da je ovo kompleksna situacija za nas, zato što smo mi jedina zemlja koja poštuje međunarodno pravo, poredak i UN.
"Ne menjamo svoj odnos u skladu sa okolnostima ili onome što nam prija ili ne prija, šta nam odgovara. Srbija je u jako specijalnoj situaciji, ali preko 80 dana odolevamo da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji zato što to nije u našem nacionalnom interesu, a ako se bude pokazalo da to jeste u našem najboljem nacionalnom interesu i da je cena neuvođenja sankcija previsoka i mi to ne možemo da izdržimo, onda to mora biti predmet debate, ali to mora biti naša odluka", ističe Brnabićeva.
Brnabić: Samo u slučaju Srbije se ne spominje rezolucija SB UNSrbija je usvojila deklaraciju u UN kojom se osuđuje ugrožavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Slično je bilo u još dve situacije, ali ekonomskim sankcijama se i dalje opire.
Ako velike sile ne poštuju međunarodno pravo, nego samo ona pravila koja su u njihovom interesu, koja je cena principijelnosti za zemlju kao što je Srbija?
"Dakle, najveći broj onih koji se pozivaju na poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine po svaku cenu, prekršio je teritorijalni integritet Republike Srbije i rezoluciju 1244 SB UN. Vi kada pogledate polisi pejper i dokument G-7 nakon sastanka 14. maja, videćete kada pričaju o bilo kom svetskom problemu, o Libiji, Sudanu, Jemenu, Iranu, pozivaju se na poštovanje SB UN, pa čak i kada se govori o međunarodnom terorizmu, G-7 poziva da se poštuje rezolucija SB UN, kao garant međunarodnog pravnog poretka koji će obezbediti da imamo mir u svetu. Samo u slučaju Srbije nećete naći pomen rezolucije 1244 SB UN. Zato što su sve zemlje G-7 prekeršile rezoluciju 1244", pojašnjava Brnabićeva.
Rat u Ukrajini tema i pre i posle izboraRat u Ukrajini gotovo da se poklopio sa predizbornom kampanjom u Srbiji i na neki način postao jedna od ključnih tema. Čak su neke liste negodovale što je ta tema dominantna i u predizbornim debatama.
Po izbijanju sukoba tog jutra 24. februara, neke stranke, uglavnom članice opozicione koalicije oko SSP-a, oglasile su se saopštenjima pozivajući na prekid rata, na poštovanje međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Ako tada nije bilo u saopštenjima, da li je reči o sankcijama Rusiji bilo? Među njima su bile gotovo sve članice koje su činile opozicionu koaliciju okupljenu oko SSP-a.
Da li su stavovi iz saopštenja od 24. februara kad je sve počelo ostali isti i posle izbora 3. aprila pa i danas, 24. maja?
"Narodna stranka neće biti u vladi nakon ovih izbora, ona će biti u Skupštini, izneti svoj stav. Pitaćemo vlasti šta se to sa druge strane nalazi, ali ono što mislim da je strašno, da ne dođe do iskretanja izbornih obećanja. Postoje stranke i vlasti i opozicije koje su pre izbora pričale 'ne, mi nikada nećemo uvoditi sankcije, a danas čujemo neku drugu pesmu'", rekao je Jeremić.
Na pitanje da li misli na SSP, Jeremić odgovara: "Narodna stranka je veoma pažljivo nastupala povodom ovog pitanja jer smo svesni u šta sve ovako jedna komplikovana stvar može da se razvije. Narodna stranka je ozbiljna državotvorna stranka i mi uvek merimo pre nego što presečemo, a kad jednom donesemo odluku, tada držimo reč", rekao je Jeremić.
Da li je stav SSP-a promenjen posle 3. aprila? Marinika Tepić kaže da joj je žao što u kampanji Narodna stranka nije htela da 24. februara osudi agresiju.
"Tad je bilo jasno da imamo različite stavove i isto tako svi smo se nadali da će rat da se završi i da je irealno da će biti moguće da će ta sumanutost biti tvrdoglava, da se nastavi sa ubijanjem ljudi i mi smo apelovali da rat stane, ali okolnosti su se promenile, svet se podelio", kaže Tepićeva.
Različiti stavovi unutar SNS-aPo pitanju eventualnih sankcija Rusiji različiti stavovi uočljivi su i u stranci koja je osvojila najviše glasova. Saopštavaju ih članovi, a najaktivniji su Dragan Šormaz i Vladimir Đukanović, i to uglavnom na društvenim mrežama i to u rasponu od otvorene podrške Rusiji i protivljenja sankcijama do otvorenog zalaganja za sankcije i agitovanja za NATO.
Brnabićeva kaže da o tome debatuju u stranci, ali da o jednoj, kako kaže, najvažnijoj stvari ne debatuju, a to je da kakva god odluka bila mora biti naša.
"Ne mogu da razumem određene zemlje koje samo uzmu i implementiraju tuđu odluku u kojoj niti su učestvoavali niti su pitani. Bez obzira na svoju debatu, svoju suverenost, svoje donošenje odluka, u okviru SNS-a ne debatujemo o jednoj stvari, a to je da moramo da zaštitimo naše pravo da samostalno donosimo odluke, a to pravo smo jako teško stekli tek kad je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade 2014. godine. Moramo da branimo naš nacionalni interes i to je politika SNS-a. Imamo članove koji misle ovako ili onako, ali svi zajedno mislimo isto, da te odluke moraju biti naše i različitost naše debate i balansiranja i odmeravanje toga šta je veća korist, šta je veća šteta i da poštujemo međunarodno pravo i međunarodni poredak, jer male zemlje kao Srbija može samo međunarodno pravo da spasi", obrazlaže Brnabićeva.
Ko će odlučivati o sankcijamaKonačno – ako sankcije budu na dnevnom redu, na čijem će se stolu naći? Da li je to pitanje za novu vladu ili za debatu u Skupštini? Ili o tome treba da se izjasne građani na referendumu?
"Ako neko predlaže promenu državne politike, zbog toga bi se moralo raspravljati u parlamentu, a ako postoje bilo kakve nedoumice, neka se raspiše referendum i neka se građani izjasne o tome, baš zbog posledica koje mogu biti veoma krupne, ovo su epohalne promene u međunarodnim odnosima, nešto što se nije dešavalo od tridesetih godina 20. veka. Posledice ove krize videćemo tek za nekoliko godina. Svet neće izgledati ovako kako izgleda danas, zato ovo nije odluka kojom treba da se bavi jedan čovek, ni desetak ljudi koji će sačinjavati kabinet premijera, nego da se o tome povede rasprava u Skupštini i da se eventualno raspiše referendum", kaže Dušan Proroković.
Balint Pastor smatra da referendum nije potreban i da o tome može da odluči Vlada. Boško Obradović napominje da vlada u v. d. statusu ne bi smela da odlučuje.
"Novi skupštinski saziv, nažalost, još nije formiran. Ne bi bilo dobro da jedan čovek, makar bio predsednik, o tome odlučuje. O tome stvarno treba da se otvori rasprava u Narodnoj skupštini, a posebno tu odluku moraju dodati građani na referendumu, ponavljam, jer apsolutno niko od učesnika pre izbora nije bio za uvođenje sankcija Rusiji", rekao je Obradović.
Miloš Jovanović smatra da bi referendum bio bežanje od odgovornosti: "Referendum može za EU, ili za NATO ili neutralnost, ali zaista za te akutne teme, a ovo je važna tema, ali nije toliko važna da otvaramo referendum. Ja mislim da je to za Vladu odnosno za Skupštinu i Vlada mora da odluči i snosi posledice", navodi Jovanović.
I Tepićeva kaže da tu odluku formalno treba da donese Vlada ili parlament. "Nadam se da će što pre to doći na dnevni red jer život je brži od politike", rekla je Tepićeva.
Veselinović smatra da je odluka na novom parlamentu, a ni Jeremić ne misli da bi za to pitanje mogao biti raspisan referendum.
"Ne očekujem da bi oko toga mogao da bude raspisan referendum, jer za takvim nečim nema potrebe, mislim da je javno mnjenje vrlo jasno po tom pitanju, mislim da je ogromna većina ljudi protiv sankcija upravo zbog toga što mi imamo takvo iskustvo, mi smo bili pod sankcijama, a bili smo i predmet agresije tako da Srbija ima i te kako šta da kaže na tu temu. E sad, u skupštini je neophodno govoriti o politici kako bi oni koji donose odluke, izvršna vlast, mogli da to urade uz punu institucionalnu, ustavom predviđenu podršku", naveo je Jeremić.
Bajatović ističe da se zna da je ovde prorusko raspoloženje naroda, a podrška EU sve manja. "Dakle odgovor na to pitanje treba da dâ politička elita u Srbiji i da snosi odgovornost", rekao je Bajatović.
Brnabićeva je rekla da su joj savetnici rekli da to može da uradi i vlada i Narodna skupština.
"A da li će to biti pitanje na referendumu može da se desi. Na kraju krajeva, mi smo promenili Zakon o referendumu da bi postojala lakša mogućnost da se narod zaista i pita, na kraju, izuzetno je važno pitanje", rekla je premijerka.
Ko će doneti konačnu odluku, još nije poznato. Ako to bude pitanje za novi saziv parlamenta, onda o tome neće biti reči pre juna, jer još nema konačnih rezultata izbora, pošto se glasanje ponavlja na jednom biračkom mestu. Ako to bude pitanje za novu vladu, onda se rok produžava za još tri meseca.
Pre svega toga, najavljen je dolazak u Beograd nemačkog kancelara Olafa Šolca, a još pre toga, ove nedelje, očekuje se razgovor Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Možda bismo tada mogli da dobijemo i neke konkretnije odgovore.

Nastavak na RTS...