Izvor: B92, 28.Avg.2019, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ne razumem zašto uvlačimo strance u naše poslove"

Predsednik DSS-a Miloš Jovanović komentarisao je poziv opozije za EU da posreduje u razgovorima sa predstavnicima vlasti o izbornim uslovima.

"Ne razumem zašto uvlačimo strance u naše poslove", kaže predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović.

Ta ideja izneta je u pismu predsednika PSG Sergeja Trifunovića Dejvidu Mekalisteru, uoči njegove posete Beogradu, a Jovanović podseća da poslanici DSS nisu bili na sastanku sa Mekalisterom, te ističe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da uvlačenje stranaca u srpske probleme vidi kao izraz odsustva samopoštovanja.

"Čudi me ta navika u našoj političkoj eliti, koja nije od juče, a nekako je uzela maha, da uvlačimo strance u naše poslove. Oni vrlo dobro znaju šta se kod nas događa, i dok im taj ko je na vlasti odgovara zbog njihovih interesa, oni će zažmuriti na sve ostalo", kaže Jovanović za Tanjug i dodaje da bi njega bilo sramota da se žali, jer se time, osim nedostatka samopoštovanja, priznaje i neka vrsta nesposobnosti i nemoći da stvari sami promenite.

"Prljav veš, ako postoji on se ne iznosi iz kuće. Bio sam u prilici da razgovaram sa strancima i ranije, kao savetnik Slobodana Samardžića i nikad mi nije palo na pamet da kritikujem sadašnju ili tadašnju vlast pred njima. To sam iz kuće poneo. Pred strancima smo svi jedno, svi smo Srbi", konstatuje Jovanović.

Smatra da kritika pred strancima nije ni preterano inteligentna, te da ne bi mogao da zamisli da bilo ko iz DSS to čini.

Dosadašnjim razgovorima predstavnika opozicije i vlasti na Fakultetu političkih nauka, bez bilo kakvih posrednika, inače, nije zadovoljan, a smatra ih pre svega nekonstrukivnim.

"I danas se ne zna na čiju inicijativu je sazvan sastanak na FPN. Zna se ko ga je sazvao formalno, ali tu je neko vukao konce u pozadini. Nije načisto sa kojim ciljem je to urađeno i šta iz takve forme može da proistekne", ukazuje Jovanović.

Predstavnici DSS otišli su, kaže, na sastanak, jer su želeli da budu konstruktivni, a još nisu doneli odluku da li će ići na sledeći, jer je deo opozicije najavio da više neće dolaziti, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti.

"To su neke prezentacije, onda se razmene neka mišljenja... okvir je prilično labav, sve je to bilo na klimavim nogama. Ne znam ni sam da li je ideja bila da se relaksiraju odnosi ili da se nađe neki alibi za vlast ili deo opozicije. Na nama je bilo da se pojavimo, jer bismo radije da se to reši tako nego sukobima na ulici. Pri tom ne verujem da ima energije za sukobe, niti ih priželjkujem", rekao je Jovanović.

On je naveo i da su na sastancima vlasti i opozicije umesto državnog interesa prevladale emocije i lične netrpeljivosti dela opozicije prema vlasti i obrnuto, ali i da je i na sastancima opozicije takođe bilo ličnih odnosa i sujete.

"Medijski problemi postoje, ne možemo da kažemo da je sve idealno, daleko od toga. Ako opozicija bude dovoljno snažna, pametna, rešiće ih, ako ne, imaće takvu sliku kakvu će imati, izaći će na izbore ili neće u tim okolnostima…", kaže Jovanović.

Temu bojkota izbora takođe smatra preuranjenom, a DSS odluku o tome neće doneti dok se izbori ne raspišu.

Na pitanje zbog čega je, po njegovom mišljenju, deo opozicije odlučio da već sada saopšti takvu odluku, Jovanović kaže da to treba pitati Dragana Ðilasa, koji je, podseća, prvi izašao sa tom idejom, čak i pre nego što je postignut bilo kakav dogovor o tome u Savezu za Srbiju.

"Da li tu ima nekih drugih kalkulacija unutar stranaka u SzS ili uskostranačkih, kada je u pitanju Stranka slobode i pravde, to je pitanje za Ðilasa", rekao je Jovanović.

Iz sadašnje perspektive Jovanovićev stav je da bi za sve iz opozicije bilo bolje da imaju, kako kaže, 50 ili 100 poslanika, ili na primer 10, 20 ili 50 opština, nego da nemaju ništa od toga.

"Mislim da je bojkot manje svrsishodan i da manje može da doprinese ciljevima, tim pre što je zapadni deo tzv. međunarodne zajednice vrlo jasno rekao da bojkot nije neko rešenje. Mislim da na Istoku isto to misle. Ne znam kad biste pitali (ambasadora Rusije) Aleksandra Bocana Harčenka šta bi on rekao, ali ne bi mnogo drugačije rekao od nekog Mekalistera. Mislim da je svima potrebna stabilnost", rekao je Jovanović.

Jovanović je ponovio pitanje koje je već delegirao u javnosti - šta posle bojkota?

"Neko je rekao ''izvešćemo 200.000 ljudi na ulice''... Pitanje je da li možemo toliko, ali šta radimo sa njima? Je l' uzimamo nasilno institucije? Morate da budete promišljeniji, da imate neki plan i neku strategiju, koja uzima u obzir državni interes, a ne samo interes vaše stranke ili emotivnog odnosa prema Vučiću", rekao je Jovanović.

Na pitanje kakav je njegov odgovor ukoliko DSS zbog eventualnog izlaska na izbore nazovu "lažnom opozicijom", Jovanović podseća da ta stranka postoji 30 godina, da ima iskustvo u vođenju države, ali i u opoziciji, i da ga apsolutno ne zanima kako će novije stranke koje su, kaže, itekako bile na vlasti, to da tumače.

Podseća da je on glasao protiv Briselskog sporazuma, za razliku od onih koji su, kako kaže, prvi pomenuli bojkot i po dobru pominjali "Beograd na vodi"

Ukazuje i da je svojevremeno vratio mandat, jer je smatrao da se tada DS S nije dovoljno suprostavljao SNS-u.

"Mi imamo svoju glavu, ne dugujemo nikom ništa. Ako budemo doneli odluku da ne bojkotujemo izbore i ako nas neko zbog toga bude kritikovao, naš odgovor će biti objektivan, načelan i razarajući, jer nažalost, ima prostora za to", poručio je Jovanović.

O eventualnoj koaliciji te stranke sa Srpskim patrotiskim savezom (SPAS) Aleksandra Šapića takođe još nije odlučeno, kaže Jovanović.

Sa Šapićem ima redovnu komunikaciju, koja se dobro odvija, i vrlo brzo će razgovarati konkretno o programu i političkoj platformi.

Povezuje ih, ističe, neostrašćenost, racionalan stav prema politici i patriotizam.

Kako je rekao, ni Šapić, ni on nisu političari koji rade po principu "trange-frange", da se udruže samo da bi prešli cenzus, već da će, ako budu nešto radili, to činiti kvalitetno i ozbiljno i da traje malo duže.

”Ne moramo svaku sitnicu da usaglasimo, već osnovne stvari kao što su KiM, Evropska unija, promena političkog sistema i način bavljenja politikom”, kazao je on.

Nastavak na B92...