Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Mar.2019, 05:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mladi i Balkan 2030. - sve zemlje u Evropskoj uniji, rešeno pitanje Kosova...

Mladi na Balkanu treba da se bore za budućnost oslobađajući se od politika podela i dominacije nacionalizma u svojim zemljama, kaže predsednik Međunarodnog instituta za mir i bivši član Evropskog parlamenta Hans Svoboda.

On istovremeno ističe da i Evropska unija i države Jugoistočne Evrope treba posvećeno da rade da mladima stvore šanse i uvere ih da je ostanak u njihovoj zemlji najbolji izbor za njih.

Svoboda je pre panela "Mlade generacije za novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Balkan 2030: Ka alternativnim horizontima'', koji je održan u Beogradu, a pre toga u Prištini i Skoplju, rekao Tanjugu da je cilj debate da se diskutuje o tome kako bi Balkan trebalo da izgleda za 11 godina i kakvu budućnost mogu da očekuju oni koji će tada imati 30, 40 ili 50 godina.

''Važno pitanje je da li će najbolji i dalje odlaziti iz svojih zemalja jer ne vide viziju koja ih ohrabruje da ostanu, šta može da se uradi da vrate oni koji su u inostranstvu stekli nova iskustva i znanja i kako da ih iskoriste u svojim zemljama'', naveo je Svoboda.

Naglasio je da to gde će Balkan biti 2030.godine zavisi, pre svega, od napora samih zemalja tog regiona.

''Ako nacionalizam i razni mitovi ne budu više dominantni, moguće je naći praktična rešenja da se unapredi zdravstvo, obrazovanje, uradi više za decu koja bi ostala ovde'', kaže Svoboda i dodaje da to pitanje zavisi i od EU.

''Od toga da li će EU održati obećanja i prihvatiti balkanske zemlje, politički, ekonomski i društveno, u svoju veliku porodicu. Obe strane, i EU i države, treba posvećeno da rade kako bi mladim generacijama pružile nadu da je ostanak u njihovim zemljama najbolji izbor za njih'', naglasio je Svoboda.

Smatra da na mladima nije da se žale i da napuštaju zemlju, ako se ništa ne promeni, već da prihvate izazov koje donosi digitalna era i nove profesije, kao i ideju zajedništva i međusobne saradnje, a ne podela.

''Na Balkanu se ljudi još dele po tome kojoj zemlji, naciji i religiji pripadaju, iako su potrebe svih iste. Mladi treba da insistiraju na promeni takvih politika, treba da shvate da su takve podele 'hrana političara' i da im pokažu da zagovornici toga više nisu prihvatljivi građanima'', poručio je Svoboda.

Kako je rekao, i u Beogradu i u Prištini insistirano je pozitivnom pristupu budući da su mladi na Balkanu, ističe Svoboda, ujedinjeni u istim željama - da imaju posao, redovne prihode, da mogu da zasnuju porodicu, da vide napredak ne samo u zaradi već i u pitanjima kao što su zaštita životne sredine, kvalitetnija zdravstvena nega, bolje obrazovanje za decu...

Sve zemlje Balkana su u EU, granice su otvorene, pitanje Kosova i Metohije rešeno, a emigracije zaustavljene - tako bi Balkan trebalo da izgleda 2030.godine iz vizure učesnika panela među kojima je i bivši programski direktor Evropskog pokreta za antirasističko pokretanje Đorđe Bojović.

Kako je objasnio, inicijativa ''Horizonti 2030'' pokrenuta kako bi se videla perspektiva Balkana za 11 godina i koje odluke sada treba doneti kako bi se ostvario cilj - da svi živimo u sigurnim, prosperitetnim evropskim društvima.

Da bi se to ostvarilo, ističe Bojović, neophodno je da mladi budu uključeni u donošenje odluka, zbog čega je, kaže, širom Balkana pokrenuta debata u kojoj učestvuju donosioci odluka, aktivisti, predstavnici političkih partija, članovi akademske zajednice...

''Nadam se da će sve zemlje na Balkanu biti u EU ili blizu da postanu njene članice, da će biti rešeni svi bilateralni sporovi, pre svega pitanje Kosova i odnos Beograda i Prištine i da ćemo normalno sarađivati na dobrobit oba društva'', kazao je Bojović i istakao značaj uloge mladih u kreiranju budućih politika.

''Mladi su sve aktivniji širom Balkana i za to jeste zaslužna politika iz 90-ih i 2000-ih. Mladi danas treba da dignu svoj glas i istaknu svoje ideje kako 2030.godine, kada budu donosioci odluka, živeli politike koje sada kreiraju'', naveo je Bojović.

Predavač na Univerzitetu u Beču Vedran Džihić rekao je da duboko veruje u javni dijalog, razmenu mišljenja i argumenata i da mladi treba da budu iskreni i otvoreni i da postavljaju teška pitanja kakvih je, kaže, danas mnogo na Balkanu.

''Jedno od takvih je i dijalog Beograda i Prištine, zatim postoji li način da zaustavimo migracije i odlazak stanovništva. Kada je reč o evropskim integracijama, treba da se zapitamo postoji li prava volja da se integrišemo u EU ili lažemo jedni druge i pretvaramo se'', kazao je Džihić.

Kako je najavljeno diskusije u okviru inicijative ''Mlade generacije za novi Balkan 2030: Ka alternativnim horizontima'' biće nastavljene u Parizu, Bukurešt i Briselu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...