Izvor: RTS, 28.Nov.2018, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miščevićeva: Proces proširenja treba da se zasniva na zaslugama
Šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević rekla je da Zapadni Balkan nije crna rupa Evrope, već njen sastavni deo i da Evropa ne može biti kompletna bez tog regiona, ali je poručila i da proces proširenja treba da se zasniva na zaslugama.
Miščevićeva je na konferenciji "Evropska unija i Zapadni Balkan, kako učiniti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proces proširenja verodostojnim" podsetila da u procesu proširenja Srbija preduzima važne reforme. "Da li smo zadovoljni ovim korakom kojim se ide, ne potpuno, ali to je razlog zašto nismo spremni za članstvo i već punopravni član EU", navela je Miščevićeva.
Kad je reč o vladavini prava konstatovala je da je na tom polju uočljiva razlika u odnosu na 2006. godinu, kada je usvojen Ustav, navodići da se to posebno vidi kroz debate i inkluzivnost celog proseca.
Možda nisu svi učesnici u potpunosti zadovoljni ishodom tih debata, primetila je, ali napominje da se one vode s ciljem da se nađe najbolji kompromis.
Kaže i da su preduzeti važni koraci po pitanju borbe protiv korupcije koja je jedna od najvažnijih stvari za građane, ali dodaje da i u toj oblasti ima još posla.
Govoreći o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, Miščevićeva je rekla da je Srbija, shodno proceni Saveta Evrope, zemlja koja ima dobra pravna rešenja.
Navela je i da je došlo do velikih pomaka u zaštiti prava koja se nalaze i u Poglavlju 24, poput viza, migracija, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala.
"Potrebno je stalno podsećati na našu ulogu tokom migrantske krize, kada smo mnogo više učinili nego neke države članice", rekla je Miščevićeva i dodala da su postignuti dobri rezultati i u oblasti reforme javne uprave, kao i po pitanju finansijskog upravljanja.
"Proces proširenja veoma važan"
Ambasador Austrije, zemlje koja trenutno predsedava EU, Nikolaus Luteroti naglasio je da je za Austriju i za Uniju proces proširenja veoma važan i da je u tome veoma bitno da se proces učini kredibilnim i efektnijim.
"Imamo iskreni interes za proširneje na zemlje jugoistočne Evrope. Proces prijema u članstvo zahteva reforme, ali i doprinosi stabinosti i prosperitetu u ovom delu Evrope. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc u više navrata je poručivao da EU neće biti potpuna bez zemalja ovog regiona", kazao je Luteroti.
Luteroti je istakao da je ova godina bila dobra za proces proširenja, jer je region vraćen u fokus interesovanja Uije, kako kroz strategiju predstavljenu početkom godine, tako i kroz više poseta zvaničnika EU. Istovremeno, on je ocenio da je jasno da i EU mora da sebe reformiše kako bi mogla da odgovori na izazove sa kojima se suočava u unutrašnjosti i spolja.
Podsetio je da je jedna članica odlučila da napusti EU, što je bilo izazovno i privuklo je najveću pažnju.
Milman: Proces proširenja izgubio na elanu
Tomas Milman, zamenik direktora Odseka za jugoistočnu Evropi i proširenje EU u Ministarstvu za evropske integracije i spoljne poslove Austrije ukazao je da mnogo kažu da se od 2003., kada je EU obećala širenja na Balkan, nije mnogo dogodilo, ali je dodao da ipak ima rezultata.
"Tačno je da je proces širenja izgubio na elanu, kako u EU tako i u regionu. Reformski napori su takođe izgubili elan. Ono što sam čuo poslednjih godina, a to je da imamo dvostruki blef - da je EU ozbiljna po pitanju proširenja, kao i region po pitanju reformi. Ali ne treba gledati negativno, jer nije tačno da EU nije ozbiljna po pitanju širenja. Proširenje je nešto što je deo delovanja EU", rekao je Milman.
Milman je kazao da je niz predsedavajućih EU stavilo Zapadni Balkan na listu prioriteta, a i Evropska komisija je tom pitanju posvetila veliku pažnju.
"Strategija Evropska komisije i Sofijski samit su pokrenuli angažovanje EU koje do sada nismo videli ranije. 2018. je bila godina kada je EU dokazala da ozbiljno misli u vezi proširenja EU", naglasio je Milman.
Austrija će, kako je najavio, učiniti sve da se održi to angažovanje EU na tako visokom nivou i u budućnosti.
Što se regiona tiče, kako kaže, ne smemo zaboraviti da za širenje EU ne postoji automatizam, već da s eproces zasniva na zaslugama i da zahteva reforme celog društva.
Milman je ocenio da su zemlje regiona napravile veliki korak, ali da još imaju puno posla pred sobom. S tim u vezi je podsetio da je jasno da EU neće primati zemlje sa otvorenim bilateralnim konfliktima.
"Imali smo u toj oblasti pozitivan razvoj proteklih meseci. Posebno bih pohvalio vladu u Skoplju koja je dokazala da se radi o mitu da nije moguće rešiti bilateralne probleme. Potrebno je više takvih primera. Nadamo se da će rešenje pitanje imena Makedonije podstaći rešenja u regionu", objasnio je.
O odnosima Beograda i Prištine
Milman je ocenio da je ono što se videlo proteklih dana u odnosima Beograda i Prištine bilo suprotno duhu odgovornosti i kompromisa, što je neophodno za rešenje bilateralnih konflikata.
"Međusobne provokacije i jednostrane mere sprečavaju napredak i zasenile su dobre vesti o uspehu Makedonije", upozorio je Milman.
Naglasio je da je EU odlučna da uključi Zapadni Balkan u procese oblikovanja odluka, i da želi da čuje i dovede za sto kandidate kada je reč o suočavanju sa izazovima. Takođe, prema njegovim rečima, EU je rešena da pomogne regionu u prevazilaženju prošlosti, te da je to dokazao i kancelar Kurc koji je nedavno posetio Beograd i Prištinu kako bi podržao napore za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa.
"Želimo da što pre pristupite i znamo koliko je teško srpovoditi sveobuhvatne reforme", zaključio je Milman.
.jpg)
