Izvor: RTS, 13.Feb.2020, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makronova taktika za odnose sa Rusijom
Francuskom predsedniku Emanuelu Makronu zameraju mnogo toga – od pompeznosti, preko preterane sklonosti "istorijskim" govorima, pa do korelacije sa stvarnošću njegovih političkih istupa, ali on je izuzetno precizno ocrtao geopolitički imperativ Evropske unije u odnosu prema Rusiji, piše zagrebački portal Juroaktiv.
U tekstu portala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << navode se reči kojima je Emanuel Makron objasnio Poljacima osnovu svoje političke strategije prema Moskvi – "Nisam naivan, ali situacija nalaže politički dijalog s Rusijom".
Nekoliko dana nakon toga, navodi se u tekstu, u redovnom godišnjem pregledu nuklearne strategije, francuski predsednik je rekao da u neposrednom susedstvu EU postoje sile "koje posjeduju oružje za masovno uništenje" i izrazio uverenje da u je u Evropi moguće izgraditi arhitekturu stabilnosti, mira i poverenja samo uz razgovor sa Rusijom.
"To ne znači popuštati Rusiji, zaboraviti šta je učinila ili šta čini, nego zahtevati deeskalaciju", zaključio je Makron.
Pretnje za Evropsku uniju Na portalu euractiv.jutarnji.hr u tekstu pod naslovom "Carevo novo odelo" ističe se da je Rusija, realno, velika sila samo po svojoj geografskoj veličini, prirodnim resurusima koji s time dolaze, po svojoj istoriji i mestu stalne članice Saveta bezbednosti UN s pravom veta, kao i po nekoliko hiljada nuklearnih bojevih glava.
Dodaje se i da postoje dve vrlo ozbiljne pretnje kojih EU mora biti svesna.
"Prvo je to što Rusija pripada grupi država s demografskim problemom, a drugo činjenica da nuklearna sila Rusija ima ekonomiju snage Španije i teškom mukom drži glavu iznad vode dok je sankcije vuku prema dnu", navodi se u tekstu portala euractiv.jutarnji.hr.
U slučaju prve pretnje, precizira se, sve je više informacija da se Kinezi naseljavaju preko granice, u Rusiju, a kako se navodi, prema nekim podacima, za koju godinu mogli bi postati druga etnička grupa po brojnosti, što bi moglo izazvati ozbiljne društvene i političke posledice.
Dodaje se da u slučaju druge pretnje, postoji zaštitni mehanizam u obliku državnog fonda sa više od 400 milijardi dolara, ali da je dugoročno Rusija na tom planu najranjivija jer se struktura njene privrede ne menja već 30 godina.
Očekivani uspeh Evropskog zelenog plana, koji je kao imperativ postavila prva "geopolitička" Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen, postepeno bi trebalo da minimalizuje ruski izvoz nafte i gasa i oduzme najmanje trećinu sadašnjih prihoda Moskvi.
.jpg)
