Izvor: Press, 09.Nov.2010, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše pravosuđe i korupcija najveći problemi u Srbiji
Ako želi brže ka EU, Srbija mora da uhapsi Mladića, ali i da reši probleme u pravosuđu i što pre se obračuna sa „opšterasprostranjenom korupcijom"
Loše pravosuđe i široko rasprostranjena korupcija najveći su problemi Srbije u ovom trenutku, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je juče objavljen.
EK u izveštaju izražava „ozbiljnu zabrinutost" zbog ovih problema. Istovremeno, Evropa je pohvalila >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << srpske vlasti za „vidljive uspehe u borbi protiv organizovanog kriminala i poboljšanju saradnje sa susedima".
Evropska komisija kaže da je „valjana dopuna i dovršetak reforme pravosuđa" neodložni zadatak srpskih vlasti. U izveštaju EK se zaključuje da „srpski pravosudni sistem samo delimično ispunjava svoje prioritete" i da „postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene skorašnje reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca".
Korupcije ima svuda
„Procedura reizbora sudija i tužilaca izvedena je na netransparentan način i dovodi u pitanje načelo nazavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za to, Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva, radila su u prelaznom sastavu, što je zanemarilo odgovarajuće zastupanje profesije i stvorilo veliku opasnost od političkog uticaja", navodi se u izveštaju.
Komisija dodaje da u reizboru nisu primenjeni objektivni kriterijumi, da sudije i tužioci nisu saslušani tokom procedure, da nisu dobili odgovarajuće objašnjenje odluka, kao i da pravo na žalbu imaju samo na Ustavnom sudu, koji nema kapacitet da ih sve razmotri. EK konstatuje da „veliki broj zaostalih slučajeva takođe predstavlja razlog za zabrinutost, kao i da je „napredak u domaćim suđenjima za ratne zločine i dalje spor".
Oštre zamerke i „ozbiljna zabrinutost" upućene su i na račun „opšterasprostranjene korupcije", za koju se konstatuje da je „i dalje ozbiljan problem".
„Malo je napretka ostvareno u istragama i sudskim procesuiranjima slučajeva korupcije, a broj konačnih presuda je ostao mali, posebno u slučajevima na visokom nivou", navodi se u izveštaju EK, u kome se ukazuje i na probleme koje u radu ima Agencija za borbu protiv korupcije.
Srbiji se zamera što nije usvojen „novi zakon koji bi finansiranje političkih stranaka učinio transparentnijim i obezbedio bolju kontrolu troškova", a podseća se da je, posle napora Agencije za borbu protiv korupcije da zabrani zvaničnicima da budu na više od jedne funkcije, izmenjen relevantan zakon, kako bi se delimično suspendovala zabrana, što „izaziva zabrinutost".
„Javne nabavke, procedure privatizacije i javna potrošnja ostaju oblasti koje izazivaju ozbiljnu zabrinutost, dok nezavisan nadzor još nije obezbeđen. Postavljanje Državne revizorske institucije ide sporo i prvi izveštaj je pokrio samo mali deo državnog budžeta", navodi se izveštaju.
Srbiji se zamera i na tome što su Romi, homoseksualci, žene, nacionalne manjine, kao i borci za ljudska prava i novinari „na udaru govora mržnje i pretnji, na šta vlasti retko reaguju". Takođe, konstatuje se da postoje odgovarajući zakoni o ljudskim pravima, kao i da je „parada homoseksualaca bila napredak ka jamčenju ustavnih prava".
Vidan napredak je, ocenjuje se u ovoj analizi, ostvaren u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i u saradnji ključnih bezbednosnih službi u Srbiji, regionu i međunarodnoj ravni.
Bez Haga ništa
Od Srbije se traži i „predusretljiviji stav" prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz prihvatanje kosovskog carinskog pečata, kao i dalje snaženje saradnje s Euleksom.
Ocenjeno je da je „dobar napredak ostvaren u zaštiti manjina", da su „u Vojvodini sve bolje prilike u odnosima među etničkim grupama", dok i dalje ima nevolja s formiranjem nacionalnog saveta Bošnjaka.
Naravno, u izveštaju EK se jasno navodi da bez završetka saradnje sa Hagom Srbija ne može da učini bitan napredak ka članstvu u EU.
.jpg)
