Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Maj.2016, 12:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liht: Građani nisu svesni da raspad EU nosi opasnost i moguće zlo
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht uverena je da će buduća vlada Aleksandra Vučića ostati na proevropskom kursu, uprkos tome što će biti izložena žestokim izazovima, pre svega zbog promenjene slike Evrope, gde jača desnica, a socijal-demokratija gubi igru.
Liht veruje da će budući saziv parlamenta, u kojem će posle nekog vremena biti zastupljene i antievropske struje, imati jasnu većinu za proevropski kurs, ali očekuje mnogo oštrije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << debate i sučeljavanje argumenata za i protiv Evrope.
Ona navodi da će nova vlada morati da nauči da "pliva" u situaciji u kojoj se Evropa nalazi pred veoma ozbiljnim izazovima zbog velikog jačanja stranaka desnice, uz komplikovane geostrateške i geopolitičke izazove, odnose sa Rusijom, SAD i Turskom.
"Zapadnu demokratiju samo tri izborna procesa dele od propasti"
Ističući da je EU do sad najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva, Liht navodi da jačanje desnice i prizivanje raspada EU nosi sa sobom veliku opasnost i moguće ozbiljno zlo, čega građani nisu svesni.
"Prizivanje raspada EU, nažalost, danas postoji u samoj Uniji. Jačaju krajnje desne stranke koje ne prezaju od toga čak pozdrave i pojedine elemente nacističke prošlosti. To se ne događa samo u Nemačkoj i Austriji, već i u drugim zemljama u našem neposrednom okruženju", kaže Liht.
Naglašava da zemlje Evrope gube karakteristike socijalne države, što smatra jednim od razloga za urušavanje socijal-demokratija, jer se u društvu u kojem su uništeni sindikati, u kojima stagniraju ili opadaju plate radnika, a enormno rastu zarade bankara i menadžera, građanstvo postaje izuzetno nezadovoljno.
"Citiraću komentatorku Vašington posta En Eplbaum, koja kaže da se zapadnu demokratiju samo tri izborna procesa dele od propasti, a to su izbori u SAD i Francuskoj i referendum u Velikoj Britaniji. Nadam se da do toga neće doći, jer koliko god je demokratija teška za održavanje, sve ostalo u biti nagoveštava ne samo ozbiljan izazov za evropski projekat, već i za sve nas zajedno", navodi Liht.
Austrijski predsednički izbori su još jedan pokazatelj da je socijal-demokratija u Evropi počela da gubi igru, a može se desiti da, ukoliko politička i intelektualna elita u toj zemlji ne uloži ogroman napor, i na parlamentarnim izborima iduće godine pobedu odnosu takve struje, što neće biti dobro za Evropu, kaže Liht.
Podseća da slede i izbori u Francuskoj, gde stranka Marin Le Pen, koja zastupa izuzetno opasne stavove za sve one kojima je stalo do istinskih evropskih vrednosti i Evrope kao celine, izuzetno dobro stoji.
Na pitanje kako će takvi geostrateški, geopolitički i sveukupni odnosi u Evropi uticati na Srbiju, čiji je cilj da se do kraja mandata ove vlade, odnosno 2020. godine, približi EU, Liht odgovara da oni pre svega utiču na kretanja u Evropi, ali na duži rok.
"Snaga institucija EU dosta oslabila, Srbija mora da balansira"
Kad je reč o integraciji Zapadnog Balkana, teško je govoriti o jednom kursu EU, budući da postoje različiti stavovi o proširenju, od skeptičnog poput dobrog dela političke elite Velike Britanije, do onih koji insistiraju da bez Zapadnog Balkana u EU Evropa nije kompletna.
Podseća i da je snaga institucija Evropske unije dosta oslabila, jer nisu sve države članice spremne da se odreknu svog dela moći i suvereniteta i da je predaju zajedničkoj tvorevini.
Primećuje i da se oseća veći uticaj Rusije u Srbiji, pre svega kroz medije, odnosno meku moć, ali i zbog činjenice da su događaji na Bliskom Istoku i u Ukrajini doveli do nove geopolitičke situacije.
"Za Srbiju je izuzetno bitno da zna svoje prioritete i da u okviru tih prioriteta razvija koliko god je moguće dobre odnose sa svima koji oblikuju svetsku situaciju, to su SAD, Rusija, Kina, Turska", navodi i naglašava da Srbija mora da balansira, kao uostalom sve periferne zemlje koje nisu u središtu osnovnih političkih i ekonomskih tokova.
"Na Kosovu neke institucije rade"
Govoreći o odnosima u regionu, ističe da je saradnja apsolutna nužnost za sve zemlje, te da je Srbija i dalje zemlja koja može i mora da odigra značajnu ulogu u jačanju regionalne saradnje.
Navodi i da je za Srbiju izuzetno bitno što je Kosovo dobilo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, budući da sada ima obaveze u odnosu na ostale, koje do sad nije imalo.
"Ta vrsta približavanja EU i Kosova, bez obzira na status, itekako je značajna, jer će onda morati da se pridržavaju mnogo ozbiljnijih normi i standarda", kaže Liht.
Tako navodi da je i rešenje Ustavnog suda Kosova, po kojem su Visoki Dečani posle 16 godina spora dobili 24 hektara zemljišta, izuzetno važno i zbog toga što šalje ozbiljnu poruku celom kosovskom društvu, ali i Srbiji, da na Kosovu neke institucije rade.
Iako kaže da je odnos sa Kosovom složen, Liht je ubeđena da normalizacija odnosa i sprovođenje Briselskog sporazuma obezbeđuju pristojnu budućnost i za jedno i za drugo društvo.
Sve zavisi od buduće vlade!
Upitana kako vidi predsedničke izbore 2017. godine, Liht kaže da su oni simbolični, jer predsednik nema prevelika ovlašćenja, ali sigurno i značajan politički faktor, što se i dokazalo kad je došlo do smene na izborima 2012. koja je kasnije uticala i na to kako su se pravile koalicije.
"To je prošlost, ali nedavna, pa se nadam da se još sećamo", kaže Liht i dodaje da su ti izbori važni jer ukazuju na opšte raspoloženje građana.
Ona navodi da je ubeđena da budućnost vlade i evropske integracije, kao i sve što će se događati u naredne četiri godine, zavisi od buduće vlade, pa verovatno i predsednički izbori.
"Ako vlada bude ozbiljno i odgovorno vodila politiku i uspela da napravi makar iskorak ka ekonomskom boljitku, pa i socijalnoj situaciji, koja nije dobra, onda ima veće šanse da onaj koga ta vlada podrži zaista i dobije izbore", kaže Liht.
Liht navodi da ekonomska i socijalna situacija, i pored toga što su otvorena nova preduzeća i dovedeni investitori, nije dobra.
Probleme stvaraju ogroman broj nezaposlenih, odliv mozgova, razvoj bez zapošljavanja, pa zato vlada mora da stavi akcenat na zelenu ekonomiju, obrazovanje, nauku, kulturu i zdravstvo i stvori veće mogućnosti za angažman sopstvenih potencijala i preduzetništvo, kaže Liht
"Užasno je važno da podignemo nivo zaposlenosti, jer ćemo time i one koji tek izlaze sa privlačnih fakulteta uspeti da zadržimo u zemlji", naglašava Liht.
232
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
