Izvor: Press, 30.Jan.2014, 18:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katolička crkva postaje najveći protivnik Srba i ćirilice
Za srpsku manjinu u Hrvatskoj prošla godina bila je u znaku antićiriličnih protesta koji su, kako kaže profesor Milorad Pupovac za Nedeljnik , ''prerasli u neku vrstu antisrpske kampanje i jačanje desničarskih grupa, što je celu Hrvatsku, istovremeno i položaj Srba, vratio u atmosferu devedesetih godina''.
Da li je oslobađajuća presuda generalu Gotovini uticala da se obnovi i ojača desnica i da li ste očekivali da će stvari krenuti udesno pola godine od ulaska Hrvatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u EU?
Oslobađajuća presuda u Hagu je u nekim krugovima bila shvaćena kao oslobađajuća za desničarenje i uprkos porukama koje se čuju od oslobođenih generala - stvari su krenule udesno. Da li je to samo presuda ili su drugi procesi doprineli tome, ali u Hrvatskoj se od tog momenta počela obnavljati atmosfera 90-ih.
Kakva je sada situacija, koliko je ta desnica jaka - čuje se da je prikupljeno mnogo potpisa protiv ćirilice...
Sakupljeno je oko 630.000 potpisa, sakupljanje tih potpisa i taj drugi referendum o braku ima dvostruki cilj - cilj kampanje protiv Vlade koja želi primenjivati zakone o pravima nacionalnih manjina i istovremeno je kampanja protiv samih manjina -
u ovom slučaju protiv srpske manjine, ali isto tako i protiv drugih. Tu nažalost ima mnogo nesnalaženja i mnogo nekoordinacije među vodećim državnim institucijama.
- Vlade, predsednika i Ustavnog suda, u kome se nedovoljno vodi računa o zaštiti ustavnog poretka i poštovanju zakonitosti. Time se daje prostor grupacijama kao što su Stožeri i druge desničarske grupacije, koje onda koriste i zloupotrebljavaju demokratski prostor za svoje delovanje. Potpisi su sakupljeni i predati su Saboru, sada je na potezu Ministarstvo uprave da proveri valjanost potpisa. Na potezu su Sabor i Ustavni sud da odluče kako će se odnositi prema toj inicijativi i da li je ona u skladu sa Ustavom ili nije. Do sada je bilo više najava da ta inicijativa nije u skladu sa Ustavom, ali je osnovno pitanje - ko je taj koji može reći i da li je ustavno ili nije. To sporenje nije dobro za mnogo stvari - nije dobro za ustavnu stabilnost i nije dobro za Srbe u Hrvatskoj.
Šta kažu evropski zvaničnici kada pričate sa njima, kako oni gledaju na ponovno otvaranje pitanja ćirilice?
Porasla je zabrinutost oko obnove desničarskih stavova i kampanja u Hrvatskoj i sve je jasniji stav da su te kampanje suprotne članu 36. hrvatskog pristupnog ugovora aneksa, gde se jasno kaže koje su obaveze Republike Hrvatske, kako u delu poštovanja manjinskih prava, poštovanja ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, tako i o izbeglicama. Sve je veći broj ambasadora članica EU koji smatraju da se taj referendum ne bi smeo održati.
Šta vam kažu predstavnici hrvatske vlasti? Da li su vas zvali na razgovore o ovim temama?
Mi smo aktivni članovi Sabora i vladajuća većina, bili smo deo Radne grupe koja je radila na izmenama Ustava u kojem su, između ostalog, dve stvari trebalo da budu izmenjene - a to je da nema referenduma o temeljima manjinskih prava i da nema mogućnosti da se on raspiše, isto tako i da ustavni zakon dobije status ustavnog zakona u pravom smislu te reči, odnosno da se donosi postupak za donošenje Ustava. Nažalost, jedna od stranaka koja je trebalo da učestvuje u donošenju toga i koja je bila članica radne grupe, Hrvatsko slavonsko-baranjska demokratska stranka (HDSSB) Branimira Glavaša, tražila je "tajm aut" i sada čekamo. Da li će se ostvariti većina od 101 poslanika da se te promene donesu? To je još pod znakom pitanja.
Zašto sada desnica odlaže taj postupak?
Nema sumnje da HDZ i njihovi partneri na desnoj, nacionalističkoj sceni nastoje da se pozicioniraju i ojačaju. Zato koriste podršku krugova iz Katoličke crkve i nastoje da mobilišu udruženja branitelja. Oni nemaju drugi program i to je klasičan model HDZ-a u opoziciji. Međutim, dugo nismo imali tako otvorenu kampanju - ni protiv ćirilice ni protiv Srba. Imali smo različite antihaške i antikomunističke kampanje, ali ovako otvorenu antimanjinsku kampanju nismo imali gotovo deset godina u Hrvatskoj, i to predstavlja ozbiljan rizik za hrvatsko društvo. I onaj ko se koristi tim sredstvima trebalo bi da razume da se na taj način ne može osvajati vlast.
U vreme HDZ je donet zakon o ćirilici, da li su to hadezeovci uradili zbog evropskog uslovljavanja?
Najveći deo napretka u ostvarivanju prava nacionalnih manjina donesen je ili uz podršku HDZ ili u vremenu kada je HDZ bio na vlasti. Sasvim je sigurno da je to delom bilo i zbog evropske orijentacije i zbog obaveze Hrvatske prema EU, i sasvim je sigurno da novo rukovodstvo HDZ nema punu svest o tome šta znači šta zapravo znači vraćanje na kampanju i retoriku iz 90-tih godina.
Sada se čini da se aktivnije u procese oko referenduma uključila i Katolička crkva, koja ne krije da baš i ne voli Vladu Zorana Milanovića?
Nažalost, uticaj pojedinih grupacija i krugova iz katoličke crkve je veoma snažan i u celoj ovoj kampanji on se odvija na nekoliko planova. Prvo, nastojanjem da se zaustavi Vlada u reformama koje želi sprovesti po pitanjima školstva, obrazovanja, prava nacionalnih manjina, a sa druge strane nastoje oživeti i obnoviti desne i vrlo konzervativne vrednosti.
Katolička crkva je bila vrlo aktivno uključena i u pitanje referenduma o braku, kao što je i neposredno bila uključena i u prikupljanje potpisa protiv ćirilice i zabrane manjinskih prava, ustupanjem crkvenih prostorija za prikupljanje potpisa.
Crkva je sve glasnija i sve više politički prisutnija, nakon dugog vremena Crkva po prvi put vodi javnu kampanju koje neretko prelazi u otvoreno neprijateljstvo prema Vladi - koju neki biskupi nazivaju ''nenarodnom'', neki ''zločinačkom'', zbog priznavanja prava manjina posle deset godina. Tu vrstu otvorene kampanje dugo nismo imali u Hrvatskoj, ali to je zahvaljujući činjenici što je Vlada nažalost oslabila i što je došlo do jakog slabljenja HDZ koja je pokrivala i kontrolisala desni politički spektar.
Kakvi su odnosi u srpskoj zajednici u Hrvatskoj? Možemo li govoriti o objedinjavanju svih srpskih političkih opcija u Hrvatskoj?
Odnosi su dobri, postoje pojedinačne grupacije koje su se odvojile od matičnih organizacija, ali njihov uticaj nije od velike važnosti. Ono što je mnogo važnije jeste pitanje efikasnosti institucija srpske zajednice koje su stvorene u Hrvatskoj. Predsednik Nikolić je prilikom prvog susreta podržao ideju objedinjavanja i podržava je do danas i nema nikakve sumnje da bi bilo dobro kada bi se tražilo rešenje koje bi omogućilo da ne dolazi do disperzije glasova na lokalnom nivou, da ne dolazi do gubljenja energije, da ne dolazi do zbunjivanja ljudi. Na tome se radi i ja verujem da će u nekoj skorijoj budućnosti biti postignuti rezultati.
Spor Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu trebalo bi da počne u martu. Može li ipak doći do povlačenja tužbi?
Tužbe su, nažalost, pretvorile Srbiju i Hrvatsku u taoce ratova, kako rata 90-ih godina, tako i Drugog svetskog rata. Najveće poteškoće predstavlja problem nestalih osoba i sa jedne i sa druge strane, i kada bi se našlo rešenje za to pitanje, stvorile bi se pretpostavke razgovora o mogućem povlačenju tužbi. Nema nikakve sumnje da bi to bio interes dveju zemalja i Evrope.
Razgovarala sam sa Srbima iz Karlovačke županije, iz Primorsko-goranske županije - žele da ostanu, ali nemaju posla, potrebne su im investicije...
Mi smo zato stvorili Tesla štednu banku da bi pomogli u razvoju, a stvorili smo i Centar za razvoj institucija. Započeli smo još neku saradnju sa Vladom Mirka Cvetkovića i u vreme predsednika Tadića i zahvaljujući saradnji sa dr Pajtićem iz Vojvodine je otvorena Tesla banka. Imali smo i razgovore sa potpredsednikom Vlade Vučićem i ministrom spoljnih poslova Mrkićem. Ti razgovori su bili konkretni. Među 30 najnerazvijenih opština i gradova u Hrvatskoj u vrhu ćete naći 10 ili 15 gde su Srbi većina. Čeka se da Vlada uradi zakon o regionalnom razvoju koji bi dao onda poseban status nerazvijenim područijima i omogućio im brže razvijanje.
U maju se održavaju izbori za evropski parlament. Bili ste posmatrač u Evropskom parlamentu u vremenu kada Hrvatska još nije bila članica EU. Da li ste sada zainteresovani da budete ''na novoj evropskoj funkciji''?
Nema sumnje da bi bilo dobro da neko iz SDSS bude u sledećem sazivu evropskog parlamenta. Postupak je da se raspišu evropski izbori i svi Hrvati mogu da učestvuju. U maju se održavaju izbori. I o tome se u stranci razgovara da bude neko ko bi bio prvi Srbin sa prostora bivše Jugoslavije i prvi Srbin koji je ušao u Evropski parlament. Ali, još o tome treba razgovarati i videti kako i ko će biti. Hrvatska će imati jedan glas manje nego što je bilo predviđeno i cela je Hrvatska izborna jedinica i tu male stranke nemaju previše šansi. Jedino što povećava šanse jeste ugled koji imate unutar biračkog tela, tako da za našu stranku SDSS to neće biti jednostavan posao, ako se odlučimo.
Da li se osećate bezbedno u Hrvatskoj?
Moj posao je takav da ja ne vodim računa o pitanjima bezbednosti i nisam dugo vremena imao razloga da se tim pitanjem opterećujem. Ova kampanja jesta stvorila atmosferu koja je negativna ne samo prema ćirilici i prema Srbima, nego i prema
meni. Ali, moj posao ne dozvoljava da se ja rukovodim tom kampanjom, nego da joj se suprotstavim. Policija me jeste kontaktirala i pitala da li mi nešto treba. Ja sam rekao ništa više od onoga što je uobičajeno u ovakvim situacijama.
