Izvor: Politika, 06.Nov.2009, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidatura zavisi od političke volje
Veoma je značajno što je, za razliku od prethodnih sličnih izjava, ovog puta naglašeno da će Srbija o podnošenju kandidature da se dogovara sa svojim partnerima u EU, kaže Milan Simurdić
Najava Vuka Jeremića, šefa srpske diplomatije, koji je prekjuče pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta i tokom zajedničke konferencije za medije sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom, govorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, nije naišla na glasno odobravanje u Briselu. Ali dok su Prelazni sporazum i SSP još blokirani potrebno je dosta političke volje kako bi se došlo do statusa kandidata.
Za početak, dobru volju pokazao je Oli Ren, koji je pohvalio Srbiju za jednostranu primenu Prelaznog sporazuma. To bi, prema njegovom mišljenju, trebalo biti uzeto u obzir kao nezvanični, ali upotrebljiv argument u korist kandidature Srbije. Ipak, početak procedure i dalje zvanično zavisi od toga kada će Ratko Mladić i Goran Hadžić biti izručeni Haškom tribunalu.
Evropska komisija je prošlog meseca preporučila odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom i to na osnovu godišnjeg izveštaja o napretku koji je ocenjen kao najpovoljniji do sada. Pored toga, prekjuče je stigla i neočekivana vest da će građanima Srbije vize biti ukinute, i to ne od 1. januara, kako je najavljivano, već od 19. decembra, uoči Nove godine.
Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, smatra da je veoma značajno što je, za razliku od prethodnih sličnih izjava, ovog puta naglašeno da će Srbija o podnošenju kandidature da se dogovara sa svojim partnerima u EU. „To je realan pristup, koji je vrlo dobar i ukazuje na to da se ovde sagledava sva kompleksnost ovog pitanja”, kaže Simurdić.
Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, misli da je naš prvi interes da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude odmrznut. „Podnošenje kandidature je jednostrani čin”, objašnjava on uveren da bi EU, u slučaju da Srbija povuče takav potez, to samo primila k znanju, a da bi se ravnala prema tome kako Beograd bude reagovao. EU neće u slučaju Srbije napraviti presedan i prihvatiti kandidaturu ako se Holandija bude tome protivila, naglašava on.
Zato, imajući u vidu većinsko raspoloženje koje vlada u EU i nedavno uključivanje SAD u ubeđivanje Holandije da pristane na dalji proces srpske evrointegracije, Crnobrnja ne isključuje mogućnost da će Bramerc ipak podneti izveštaj koji će zadovoljiti Holandiju, što bi Srbiji omogućilo da podnese zahtev za članstvo u EU.
Na pitanje da li bi podnošenje zahteva Srbije za članstvo možda bio svojevrstan pritisak na Savet ministara, Crnobrnja odgovara da bi pritisak, iako bi ga bilo, bio „veoma blag”.
Razliku između dobrih i loših iskustava čini politička volja, koja ako postoji ubrzava procese i obratno. Turska je još 1963. godine imala sporazum za koji se mi danas borimo, ali da joj to nije vredelo u borbi za nastavak procesa evrointegracije.
I zahtevi za članstvo Albanije i Crne Gore bili su prilično dugo „u fioci”. Podgorica je zvanični zahtev uputila u decembru prošle godine, a Albanija proletos. Njihove aplikacije nisu stigle do komisije, jer se o njima još „raspravlja” u nadležnim telima EU. Obe zemlje prethodno su primenjivale Prelazni sporazum, a uporedo s tim tekla je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Makedonija od 2005. godine uživa status kandidata, a nije još započela pregovore o pridruživanju.
Najkraća izrada mišljenja trajala je 10 meseci, koliko je Evropskoj komisiji bilo potrebno da preporuči Hrvatsku za status kandidata za članstvo u EU. Hrvatska je zatim čekala još nešto više od godinu dana do sticanja zvaničnog statusa kandidata. Isti put verovatno za još kraće vreme trebalo bi da pređe i Island, čiji je zahtev za članstvo Švedska letos ekspresno uputila ministrima koji su ga prosledili komisiji.
„Politikini” sagovornici u Beogradu smatraju da je aktuelna priča o skorašnjoj kandidaturi više namenjena unutrašnjoj upotrebi. Prema mišljenju Simurdića, cilj je „podrška, reforme i veća integracija, kao put za prevazilaženje očiglednih ekonomskih, socijalnih i drugih problema koji očekuju Srbiju u 2010. godini”. A Crnobrnja kaže da je reč o nastojanju da se pokaže kako se krećemo po zacrtanom putu, a da mediji često „previđaju da se ipak pita EU, ne mi”.
B. Čpajak - V. Jokanović
[objavljeno: 07/11/2009]
.jpg)
