Izvor: Danas, 21.Mar.2015, 00:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Još je rano za ocenu Kardeljeve politike

Beograd - Što duže spoljna politika Srbije odudara od zajedničkog stava EU, povećava se šansa da neka država članica odluči da blokira otvaranje nekog poglavlja ili napredak u pregovorima, ocenjuje u intervjuu za Danas Igor Šoltes, slovenački poslanik Evropskog parlamenta iz redova grupacije Zelenih.

Šoltes, inače unuk jugoslovenskog političara Edvarda Kardelja, boravio je u prethodna dva dana u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zajedno sa još 13 poslanika EP. On odgovara na pitanja Danasa u vezi sa aktuelnim problemima evropskih integracija Srbije, navodima o cenzuri u medijima, korupciji, odnosom EU i Rusije, ali i o tome kako je biti unuk tako poznatog i značajnog političara.

Vi ste unuk Edvarda Kardelja, kakvo mišljenje imate o politici koju je on vodio? Upravljate li se prema nekim od tih načela?

– Njegovu politiku neka ocenjuje stručna javnost i istorija, ja ga mogu ocenjivati samo kao dedu.

Kako je to biti unuk jedne takve političke veličine, da li vam je pomoglo prilikom afirmacije?

– To na moju stečenu edukaciju nije imalo uticaja. Jedino možda u tome da sam se više usmerio u pravo, društvene nauke i malo ekonomiju. Kod afirmacije je ta činjenica imala kako pozitivne tako i negativne učinke. Pre svega mislim da je proteklo premalo vremena za realnu ocenu njegove baštine.

Kakvo je Vaše mišljenje o staroj Jugoslaviji? U čemu je, po Vama, bio suštinski problem njenog postojanja?

– To je prezahtevno pitanje kojim se bave istoričari, filozofi, ekonomisti, pravnici pa čak i političari. Odgovor nikada neće biti jednoznačan. Jugoslavija je imala svoj vek postojanja, značajnu ulogu u Evropi i svetu i bila je značajan igrač između Zapada i Istoka. U nekim stvarima bila je primer kako uređivati odnose u vanjskoj politici. Unutrašnja je bila složenija. Ako sada gledam sa ugla „zelene” politike, bila je ogroman potencijal.

Na koji način se na evropske integracije Srbije odražava to što aktuelna vlast odbija da uvede sankcije Rusiji? Imamo stalne apele iz EU, izveštaj EK, stav EP, ali nikakve konkretne posledice. Kakve konkretne mere se mogu očekivati ako srpska vlast nastavi da odbija da se pridruži evropskoj spoljnoj politici?

– Srbiju niko ne može niti želi da natera na određenu spoljnu politiku, ali ako se vaša Vlada obavezala na put ka članstvu EU, onda naravno da se očekuje da uskladi svoj pristup spoljnim pitanjima. Naročito ako se radi o ovako važnom pitanju kao što su sankcije Rusiji. Međutim, ne možemo ni da zatvorimo oči pred činjenicom da je konsenzus unutar EU oko pristupa Rusiji vrlo krhak i delimično različit. Bar u praksi. I zadnji događaji oko ubojstva opozicionog lidera dodatno su relativizirali odnose EU – Rusija. Na drugoj strani ipak ne možemo zanemariti istorijske, kulturne, i druge oblike povezanosti Srbije i Rusije. Pre svega bi bilo odlično da i EU postigne potrebne dogovore sa Rusijom o bazičnim stvarima koje su razumevanje demokratije i poštovanje ljudskih prava koje će Rusija postizati. Uz to, postavlja se i pitanje ocene delovanja sankcija za postizanje mira u kriznoj regiji. Nije sve samo crno-belo, sankcije protiv Rusije načinile su i štetu delom gospodarstva i poljoprivrede u nekim članicama EU. Zato je sankcije potrebno promatrati sa više vidika, pre svega očekivanih efekata i rezultata te posledica.

Premijer Srbije je izjavio da ova vlada neće uvoditi sankcije Rusiji. To znači do 2018. Kako to komentarišete?

– Što duže spoljna politika Srbije odudara od zajedničkog stava EU, povećava se šansa da neka država članica odluči da blokira otvaranje nekog poglavlja ili napredak u pregovorima. To za sada nije slučaj, ali ne možemo ništa da isključimo. S druge strane, iskreno se nadam da 2018. pitanja Rusije i Ukrajine neće dominirati našim raspravama o spoljnopolitičkim prioritetima, odnosno da će obe strane primeniti Minsk II konzistentno i u potpunosti.

Kakvo je raspoloženje među evropskim poslanicima, odnosno kako Vi lično vidite zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije?

– Sam nisam ljubitelj vojnih vežbi sa bilo kim i ponekad. Više puta smo videli u praksi da se mogu u nekim situacijama razumeti kao provokacija. Pošto sam se dugo bavio kontrolom javnih finansija, vojne vežbe razumem i kao veliki izdatak za budžet, što u vreme ekonomske krize možda nije najefikasnije potrošen javni novac.

Od predstavnika aktuelne vlasti u Srbiji možemo da čujemo tvrđenja da oni ispunjavaju obaveze predviđene Briselskim sporazumom, odnosno da je problem na drugoj strani. Da li je to istina, odnosno kakav je Vaš stav povodom tog pitanja?

– Bez dvojbe sam tokom ove posete stekao dojam o stvarnoj i iskrenoj želji svih sagovornika da je put ka EU članstvu pravi put. Naravno da želja mora postati stvarnost, zato su potrebne reforme i stabilizacija javnih finansija, platna disciplina, socijalna i radna prava, itd. Posebna važnost ide i pravosuđu, borbi protiv korupcije i ostalih tema koje su osnov za otvaranje pojedinih poglavlja. Tu je i pitanje slobode medija, gdje imamo dosta različite stavove o činjeničkom stanju. Neki tvrde da je prekid dijaloga zbog političkog vakuuma u Prištini odložio primenu nekih odredaba Briselskog sporazuma, ali ne i svih. Moglo je više da se uradi na slobodi kretanja, na finalizaciji mreže sudova. Uveren sam da Srbija, zbog sebe same, treba da ubrza taj proces. U dosta delova taj proces je tehničke prirode, ali je naravno bitna politička volja i podrška.

Kako komentarišete navode da EU gleda Srbiji kroz prste, kada je reč o unutrašnjim reformama zbog Kosova i spremnosti da se reši taj problem?

– Moj utisak nije takav, iako neki tvrde da ta kritika ima određene osnove. Institucije EU, naročito Komisija, imaju veliku odgovornost da jasno stave do znanja šta je prioritet u evropskim integracijama – vladavina prava, borba protiv korupcije, nezavisnost institucija. Sve drugo ugrožava kredibilitet EU, potkopava podršku za reforme u samoj zemlji, a u krajnoj instanci i stabilnost regiona.

Nastavak na Danas...