Izvor: Radio 021, 02.Nov.2018, 10:13

Izbegavanja dolara i američki bič za šibanje po neposlušnima

Izbegavanja dolara i američki bič za šibanje po neposlušnima

Neposredno pred 4. novembar i start drugog, oštrijeg talasa američkih sankcija prema Iranu, Evropska unija je kreirala SPV, sistem plaćanja kojim se, izbegavajući dolar, omogućava uobičajeni tok novca u svetskim finansijama; gotovo u isti dan, Rusija je Indiji prodala protivvazdušne raketne sisteme S-400, a kupac će vrhunsko oružje po prvi put plaćati rubljama.

Piše: Živan Lazić

Poslovi sa energentima, novcem, zlatom  ili oružjem, uvek su >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << dinamični, intrigantni, napeti.

Međutim, izgleda da će narednih dana biti uzbudljivo kao retko kada. U nedelju 4. novembra počinje da važi drugi talas američkih sankcija prema Iranu, a sve kao posledica tvrdnji bezmalo celokupnog političkog establišmenta Sjedinjenih Američklih Država da Iran nepoštuje odredbe Sporazuma iz 2015. godine, kojim su ovoj azijskoj državi ukinute prethodne duge i bolne sankcije.

Kompanije napuštaju poslove

Ističući da Iran i dalje razvija program nuklearnog oružja, predsednik Donald Tramp je jednostrano napustio sporazum i 7. avgusta uveo prvi, žestok talas sankcija.

Mada se gro najrazvijenijih država na svetu, od kojih se većina priključila prethodnom kažnjavanju Teherana, još ne izjašnjava, bolno dejstvo udara je primetno u persijskoj državi. Započete investicije napuštaju vodeće svetske kompanije.

Tako je "Mercedes" odložio izgradnju fabrike automobila, dok su japanske korporacije zaustavile gradnju fabrike navažnijih elektronskih komponeni. Za vlast Rohanija je bolna odluka francuskog naftnog giganta "Total" da napusti radilišta u Južnom Parsu.

U dubinama ispod mora gde je većinski vlasnik Iran, a manjinski Katar, nađen je najveći gasni depozit na svetu. Francuzi su prvo pronašli, potom su razvijali i privodili ležište eksploataciji.

Ipak, pretnja iz SAD da će sve kompanije i države koje nastave da trguju sa Iranom snositi posledice, imala je efekta čak i na moćni "Total".

Najveći depozit gasa na svetu

Već prvi talas sankcija uzročio je nevolje. Iranu je zabranjeno da na američkim tržištima prodaje obveznice, dok je američkim finansijskim institucijama zabranjeno kreditirati iranske banke.

Zabranjen je i izvoz hrane i iranskih tepiha, ali i uvoz grafita, aluminijuma, čelika, ugljenika i pojedinih vrhunskih tehnologija. I sve to uprkos tome da nije predočen niti jedan dokaz kršenja sporazuma druge strane.

Energetski stručnjaci iz Evrope ukazuju da bi upravo aktiviranje ležišta kakvo je Južni Pars bio problem Amerikancima u pokušajima da komercijalizuju veoma skupu proizvodnju gasa krekovanjem škriljaca. Iran, takođe, preferira da se cena nafte kreće do 65 evra, dok Saudijska Arabija, tradicionalni rival Irana, preferira viši nivo, svakako iznad 70 dolara za barel.

To je odnose dve zemlje dodatno zaoštrilo. Drugi talas predviđa zabranu bilo kakve saradnje sa iranskim naftno-gasnim sektorom.

Nedoumica Evropske unije

Neosporno biće teško i Iranu i njegovim prijateljima. Možda i svima koji budu trgovali sa ovom zemljom.

Stoga su mnoge države neodlučne; nemaju razloga da prekinu uobičajane aranžmane na perspektivnom tržištu Irana, ali i strepe od reakcije SAD u slučaju da sa Iračanima nastave trgovati i nakon 4. novembra.

Moćna Kina svako da ne strepi, pa će i dalje od Irana kupovati milion barela nafte dnevno, tačno polovinu iranskog izvoza. Japan je od SAD  tražio izuzeće, ali teško da će ga dobiti. Indija i Rusija traže način da nastave saradnju, bez direktnog izazivanja svetske velesile.

Najveća nepoznanica je Evropska unija. Odbila je da se priključi američkom izlasku iz sporazuma od 2015. godine i pravni sistem je dodatno dopunila odredbama kojima se kompanijama i pojedincima dopušta poslovati sa naslednicima nekadašnjeg Persijskog carstva.

Čije savete uvažava poslovni svet

Veliko je pitanje hoće poslovni svet prihvatiti sugestiju Evropske unije. Najveće kompanije ili su prisutne u SAD ili pokušavaju doći na najveće svetsko tržište, te paze da ne naljute ni politički, ni poslovni svet vodeće velesile.

Tržište SAD ne samo što je najbogatije, već je i najdublje i nema privrednika ili bankara koji nije poželeo biti prisutan tamo gde se kreiraju i vode najveći globalni poslovi.

Čak i da ne posluju na američkom kontinentu, velike kompanije uveliko zavise od SAD, tim više koliko se u svom poslovanju koriste dolarom kao valutom. Naime, postojećim sistemom za finansijske transakcije SWIFT-om, dolarske uplate se registruju i kod korespodentnih banaka iz SAD, svaki dan oko 1.800 milijardi finansijskih operacija vrednih u proseku preko šest triliona dolara.

FED sravnjuje sve dolarske transakcije i ima savršen uvid svake legalne putanje dolara širom sveta. Kao na dlanu vidi se ko trguje sa zemljom koja nije po volji Amerikancima.

Bič za neposlušne

Mada SWIFT-om, kao osmišljenom načinu jednoobraznog uputstva za finansijske transakacije upravlja 28 država Evropske unije, činjenica da se u praksi koristi prvenstveno za plaćanje dolarom, omogućava Amerima da gazduju ovom tehnikom.

Ispostavilo se da se izum 239 banaka iz petnaest evropskih država, usled globalne dominacije dolara preobrazio u američki bič za šibanje po neposlušnima. Naročito posle 2001. godine, kada je i utvrđeno da su službe SAD hakovale SWIFT i potpuno kontrolisale tokove novca.

Sankcije Kini i Rusiji, pretnja Indiji

Mučnost globalne politički-ekonomske scene pojačava fakat da ima još zemalja koje su poslednjih godina pod parcijalnim sankcijama.

Tako su SAD drastičnim uvećanjem carinskih stopa, a što se odnosi na 80 odsto kineskoog izvoza u SAD, praktično i najveću zemlju sveta sankcionisale. Predsednik Tramp i lobi proizvođača oružja negoduju zbog odluke Indije da od Rusije kupi protivvazudušne raketne sisteme S-400.

Sa druge strane, Rusiji je, kao državi, ali i državnim bankama, zabranjen pristup tržištu kapitala, a ove mere podržava, u nešto manjem obimu i Evropska unija. Naravno, zabranjen je i pristup setu vrhunskih tehnologija, dok je američkim kompanijama zabranjena kupovina proizvoda pojedinih strateških grana ruske ekonomije, poput aluminijuma.

Nije jasno ni kako će se ponašati Turska, država koja je kao veliki kupac nafte i gasa prošli put bila najveći kršilac sankcija protiv Irana, svog suseda.

Objava rata

Jastrebovi u američkom kongresu uporno prete sankcionisanima totalnom izolacijom.

U te svrhe rado bi se koristile upravo SWIFT-om, odnosno zagovaraju isključenje država pod sankcijama iz najraširenijeg i najjeftinijeg sistema za plaćanje. Pravno, odlučuje Evropska unija, ali nije jasno do koje mere će Stari kontinent gledati sopstvene interese ili će, ne želeći zatezati odnose sa Amerikancima, pristati da, suprotno pravilniku organizacije, isključuje pojedine države.

Potez, koji isključenog u potpunosti izoluje od svetskog finansijskog tržišta, mnogi smatraju objavom rata.

Evro kao zamena za dolar

Želeći da pokaže nesaglasnost sa Trampovim gledištima i političkim metodama, Evropska unija je lansirala nov sistem za plaćanja SPV, prilagođen plaćanju u evrima. Takođe, Kina i Rusija imaju u rezervi sopstvene sisteme.

Ipak, to je samo za domaću upotrebu. Mogli bi se prilagoditi i međunarodnoj, ali problem je što ni juan, ni rublja nisu međunarodno tražene valute.

Zapravo, u svetskim transakacijama jedino je evro do izvesne mere zamena za dolar, a tako i SPV jedini sistem koji bi mogao zameniti SWIFT. Evropljani i ne kriju da je prva uloga novog sistema da kompanijama i državama olakša saradnju sa Iranom, sa kojom Ameri ne bi bili upoznati, bar ne uvidom u SWIFT.

Dogovor pre 4. novembra

Da pretnje iz SAD svi shvataju ozbiljno potvrđuje i dogovor da Indija Rusiji protivvazdušne raketne sisteme S-400 plati rubljama, verovatno kroz lokalni ruski sistem MIR. No, u svim varijantama neophodno je da se kupac i prodavac saglase oko nedolarske valute kojom će obaviti plaćanje.

Fakat da je u pitanju oružje koje je Rusija do sada prodala samo Kini i Turskoj, ali sada po prvi put za nedolarsku valutu, govori koliko je obema državama bilo stalo da dogovor postignu što pre, pre 4. novembra, bez obzira što će isporuka robe početi tek 2020. godine. Vrednost posla je 5,34 milijardi dolara.

Vladavina interesa moćnih

Tok doađaja poslednjih dana dodatno ukazuje na krupne probleme u komunikaciji, poslovanju, finansijama između najvećih.

Potezi kojima se pokušava smiriti situacija nisu naročito glasni, a i međusobno su često neusaglašeni. Na delu su i svetom sve više upravljaju interesi moćnih.

U takvim prilikama, malima jedino može pomoći međusobna saradnja, usaglašenost stavova i solidarnost.

Autor: Živan Lazić

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.