Izvor: RTS, 19.Sep.2019, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izaslanik za Balkan sa šeširom EU, ali u nemačkim čizmama
Ne znam kako je došlo do toga da pojedini mediji u izveštajima o zvaničnoj poseti premijerke Srbije Ane Brnabić Berlinu ustvrde da je nemačka kancelarka demantovala medijske napise o tome da Berlin i Pariz žele da imenuju sopstvenog predstavnika u razgovorima o budućnosti odnosa Beograda i Prištine, ali takav demanti nije izašao iz usta Angele Merkel. Doduše, ona nije ni potvrdila tu priču već je zapravo diplomatski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izbegla da konkretno odgovori.
Na konkretno pitanje novinarke RTS-a o eventualnom imenovanju izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Merkelova je samo rekla da "ne, ne mogu ništa da kažem o specijalnom izaslaniku", pa je potom nastavila sa tim što "može da kaže" ističući kako su Nemačka i Francuska pokušale i pokušavaju da doprinesu napretku u dijalogu Beograda i Prištine, ali da je taj proces trenutno prekinut zbog vanrednih izbora na Kosovu.
Tema eventualnog imenovanja izaslanika EU za Balkan zapravo je među diplomatama i novinarama pokrenuta tek kada je američki državni sekretar Majk Pompeo imenovao Metjua Palmera za specijalnog predstavnika SAD za Balkan. To imenovanje nije bilo tek protokolarno, već je sasvim jasno pokazalo nameru Vašingtona da se njegov glas mnogo bolje čuje na Balkanu. Štaviše, ovo posredno potvrđuje da je Balkan posle dužeg vremena izazvao veće interesovanje u Vašingtonu i potrebu da američka diplomatija ponovo preuzme vođstvo u rešavanju problema u ovom regionu.
Pre samo tri godine ovakvo imenovanje bi izazvalo osmehe i otvorene javne pohvale iz Brisela i ostalih prestonica država članica EU. Ali ne i danas. Danas je ćutanje Brisela po ovom pitanju poprilično glasno. A razlog bi se mogao sažeti u dve reči. Donald Tramp.
Useljavanjem Trampa u Belu kuću, transatlantska ljubav naišla je na poprilično truckav teren. I više od toga. Evropljani su doživeli da ih lično predsednik SAD javno kritikuje pa čak i preti i uvodi kaznene carine na njihove proizvode. Doživeli su da o velikim spoljnopolitičkim potezima Vašingtona, poput izlaska iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, saznaju iz televizijskih vesti, a ne iz diplomatskih kontakata i uz prethodne diplomatske konsultacije što je bio običaj decenijama.
Dakle, evropsko nepoverenje da će američki spoljnopolitički potezi biti u skladu sa interesima Evrope, ali i strahovanje da bi ti potezi po pitanju Balkana mogli da budu još jedna tačka diplomatskog sporenja Amerike i Evrope, podstakli su diplomate u Berlinu i Parizu da razmišljaju da li bi trebalo da daju evropski "odgovor" na Palmera.
I ko ne zna kontekst mogao bi ispravno da zapita zašto bi Berlin i Pariz želeli da EU ima nekog novog specijalnog izaslanika za Balkan i to zbog pregovora Beograda i Prištine, kada je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija mandat za posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine dat visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Upravo u toj činjenici leži odgovor na to pitanje šta je razlog zašto naročito Berlin želi da proces dijaloga Beograda i Prištine ima znatno više pod svojom kontrolom i uvidom.
U berlinskim diplomatskim krugovima nije nikakva tajna da je zvanični Berlin bio poprilično iznenađen pa čak i ljut na odlazeću visoku predstavnicu Federiku Mogerini, jer je, kako smatraju, uopšte dozvolila da Aleksandar Vučić i Hašim Tači razgovaraju o mogućnosti razmene teritorija, korekcije granica, demarkaciji ili kakav god eufemizam bio korišćen za ono što Nemci sagledavaju kao promenu granica na Balkanu.
To se moglo na posredan način videti u aprilu ove godine, kada su Angela Merkel i Emanuel Makron organizovali radnu večeru za lidere Zapadnog Balkana sa evidentnim ciljem da pokušaju da podstaknu obnovu dijaloga Beograd–Priština.
Pozivnicu za radnu večeru nije dobila direktno Mogerinijeva, kako bi moglo da se očekuje, već predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. On je zbog navodne zauzetosti na večeru poslao Mogerinijevu kao potpredsednicu Evropske komisije, kojoj je cela situacija bila dovoljan signal da je Berlin nezadovoljan poslom koji je u sklopu Briselskog dijaloga odradila kao naslednica Ketrin Ešton.
Kancelarka Merkel je počev od 2011, kada su napadnuti nemački vojnici Kfora na severu Kosova, preko njenog insistiranja na uspostavljanju Briselskog dijaloga, do odbijanja predloga dela svog demohrišćanskog bloka da Balkan bude svojevrsni parking za izbeglice – nastojala da iskaže da je maksimalna stabilnost na Balkanu prevashodni nemački interes.
Prema njenom mišljenju, bilo kakva balkanska nestabilnost odmah bi se prelila na EU, koja i onako ima previše unutrašnjih i spoljašnjih problema za rešavanje.
U skladu sa tim interesima, kancelarka je i insistirala na održavanju ovog sastanka, jer pojedine stvari nisu krenule tokom kojim bi Nemci želeli. Naime, Nemci su ostali zatečeni kada su shvatili da je očigledno u dijalogu razmatranje ideje razmene teritorija podržala i Mogerinijeva, pa potom usledio pozitivan signal tadašnjeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, a na kraju i komesara EU za proširenje Johanesa Hana.
Kao da se najednom sve izmaklo iz nemačkih ruku. Kao da je bilo uzalud što su sa Britancima krajem 2013. godine toliko trudili da pregovarački okvir EU za pregovore o pristupanju Srbije Uniji bude takav da Beograd pred ulazak u EU praktično bude prinuđen da prizna Kosovo, iako se to nigde ne pominje.
Baš zbog svega toga se u aprilu domaćica skupa potrudila da radna večera bude svojevrstan parastos za ideju razmene teritorija, za koju Nemci smatraju da bi imala negativan domino efekat na ceo region.
Samo dva meseca ranije je njen nekadašnji spoljnopolitički savetnik, a sada ambasador Nemačke pri UN Kristof Hojzgen, kao nikad pre u javnosti, vrlo jasno i bez diplomatskog uvijanja saopštio šta Berlin očekuje od Beograda. On je u debati o Kosovu, koja se vodila na sednici Saveta bezbednosti UN, otvoreno kritikovao šefa diplomatije Srbije Ivicu Dačića što radi na tome da što više zemalja povuče svoje priznanje nezavisnosti Kosova.
"Jedini način na koji će Srbija ući u Evropsku uniju biće sa uspešnim dijalogom o normalizaciji, uz priznanje Kosova. Putovanjem po svetu i pokušavanjem da ostale zemlje povuku svoja priznanja Kosova, samo pucate u sopstvenu nogu", rekao je Hojzgen, podsetivši obe strane da se pozivaju na Briselski sporazum.
"Ništa u Briselskom sporazumu ne govori o prilagođavanju granica, promenama granične linije ili razmeni teritorija. U ime Nemačke ističem da mi ne smatramo da će te ideje, koje kolaju naokolo, dopineti iznalaženju rešenja. Mi verujemo da su ti napori zapravo riskantni za region i da će destabilizovati ceo region", dodao je Hojzgen.
Ovo je bilo prvo ovakvo jasno objašnjenje nemačke politike, a da nije izrečeno od nekog analitičara ili eventualno člana Bundestaga. U skladu sa tim, ne čudi da Berlin želi jači uticaj na dijalog Beograd–Priština, naročito kada se uzme u obzir da će od 1. novembra novi visoki predstavnik EU biti Španac Žosep Borel, a verovatni komesar za proširenje Mađar Laslo Tročanji.
Dok se Tročanji sagledava kao suviše naklonjen zvaničnom Beogradu, za Borela Nemci strahuju da bi njegovo žestoko protivljenje nezavisnosti Kosova, koje i dalje iznosi kao i dalje aktuelni šef španske diplomatije, moglo da utiče i na sam dijalog.
Zbog toga je čak i cela medijska priča o izaslaniku EU, koji bi bio po volji Berlina i Pariza, svojevrsna poruka Borelu da ne pomisli kao Mogerinijeva da može da deluje samostalno, te da nijedan visoki predstavnik EU nikad nije postigao ništa što je u suprotnosti sa stavom vodećih država članica EU.
Stoga nije isključena mogućnost da Borel, pod obrazloženjem da je potrebna osoba koja će vremenski u potpunosti biti posvećena dijalogu Beograd–Priština, imenuje svog specijalnog izaslanika koji će voditi proces, a u koji će se Borel uključivati samo u trenucima zastoja ili proboja u pronalaženju rešenja.
Istini za volju, ovo bi moglo da postane tema o kojoj će se zvanično pregovarati u Briselu tek za mesec i po dana, kada na funkciju stupi novi sastav Evropske komisije. Ukoliko uopšte ovakav izaslanik bude imenovan, sasvim je sigurno da će on ili ona imati šešir EU, dok će koračati u nemačkim čizmama u nameri da, kako kažu u berlinskim krugovima, dovede do postizanja "ne bilo kakvog, već dobrog sporazuma". Dobrog, razume se, iz nemačke perspektive.
.jpg)
