Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jul.2020, 11:11

Istraživači: Budžetski plan EU "tesan" za klimatske cilje

Predlogom Evropske komisije o dugoročnom budžetu i fondu za oporavak Evropske unije ni izbliza se ne predviđaju dovoljna sredstava za "zelene" investicije, potrebne za ispunjavanje evropskih klimatskih ciljeva, saopštile su danas dve istraživačke kuće.

Pandemija korona virusa gura EU u duboku recesiju, a lideri 27 zemalja članica EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sastaće se u petak u Briselu kako bi pokušali da se dogovore o budžetu ovog bloka za period 2021/27.godine i o fondu podsticaja za ekonomski oporavak.

EK je predložila paket vredan 1,85 biliona evra (2,1 biliona dolara), koji će, kako kaže, evropskoj ekonomiji pogođenoj korona krizom omogućiti oporavak zasnovan na "zelenoj" industriji i tehnologijama koje pomažu smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, glavnog krivca klimatskih promena.

Međutim, za zaštitu klime je budžetskim planom konkretno predviđeno samo 80 milijardi evra, pokazuje studija dve nemačke firme - konsultantske kuće Klajmit&Kompani i istraživačkog centra Agora Enerdživend, prenosi Rojters.

To je mrvica u odnosu na 2,4 biliona evra koliko je prema računici ovih istraživačkih kompanija potrebno uložiti u ekonomiju s niskom emisijom ugljenika do 2027. godine da bi se ispunili aktuelni klimatski ciljevi EU.

Prema njihovoj studiji, investicioni prioriteti bi trebalo da budu brzo širenje proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, obnavljanje zgrada radi štednje energije i razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila.

"Postoji stvarna diskrepanca između naracije koju slušamo na najvišem političkom nivou i konkretnih detalja u predlogu", rekao je Matijas Bak, šef za evropsku energetsku politiku u Agora Enerdživendu.

Iz EK su naveli da ne mogu da komentarišu, kako kažu, "neobjavljenu" studiju i dodaju da 25 posto budžeta EU treba da podrži klimatske akcije.

S druge strane, istraživači tvrde da nedostatak izvršnih mera predstavlja "ogroman politički rizik" da taj novac bude potrošen na investicije koje zagađuju okolinu.

Čak i ako bi iz svih fondova EU bio dat maksimalan mogući klimatski doprinos, time bi iznos do 2027. godine dostigao tek 675 milijardi evra.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio je prošlog petka novi predlog budžeta, kojim se za klimatske troškove predviđa 30 odsto sredstava, ali Bak kaže da iako Mišelov predlog predstavlja "napredak", njemu i dalje nedostaju mere obezbeđenja, navodi britanska agencija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...