Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Nov.2017, 20:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju Denisa Sarajlić: Decenijama živimo loše izrežiranu predstavu

Bojim se scenarija u kojem će nas, ako naše zemlje nekad i uđu u EU, tamo dočekati tako što će reći: “Dobrodošli u EU, vaši građani su već ovdje”, kaže za Novi magazin Denisa Sarajlić. Ipak, dodaje ona, moramo biti optimisti

Razgovarala: Ivana Pejčić

U vreme Solunskog samita održanog 2003. godine, na kojem je Zapadnom Balkanu obećana evropska perspektiva, Makedonija je bila malo iza Hrvatske u procesu približavanja EU, ali ni BiH nije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << previše kaskala za njima. Srbija i Crna Gora su tada bile u zastoju zbog neispunjenja obaveza prema Haškom tribunalu. Naravno, mnogo toga se desilo u međuvremenu i danas imamo situaciju u kojoj je od tzv. balkanske šestorke Crna Gora najbliža, Srbija je otvorila pregovore, a u BiH i Makedoniji imamo ogromne zastoje, kaže za Novi magazin Denisa Sarajlić iz Spoljnopolitičke inicijative u BiH, bivša zamenica ministra civilnih poslova u BiH.

Sarajlić, koja je učestvovala na nedavnom Beogradskom bezbednosnom forumu, ističe da ohrabruju i obećavaju promene koje se dešavaju u Makedoniji i misli da je za njih bila ključna i podrška Evropske unije, koja je konačno napravila razliku između onih koji su istinski za demokratske procese i evropske integracije i onih koji nisu.

Ona ističe da te vrste razgraničenja još nema u BiH, tako da se boji da napretka na tom putu i neće biti sve dok EU za partnere bira one koji samo deklarativno podržavaju ulazak BiH u EU i NATO.

*Koji su moguća scenariji u slučaju da Zapadni Balkan ne postane deo EU?

Postoji više varijanti koje se uglavnom kreću u širokom rasponu između nekih vrlo optimističnih i drugih vrlo pesimističnih scenarija. Zemlje koje ostvaruju napredak u evropskim integracijama sklonije su ovim optimističnim scenarijima, pa kolege iz nevladinog sektora u Crnoj Gori predviđaju određeni sektorski pristup integrisanju za zemlje koje ne ispune uslove za puno članstvo. Međutim, u zemljama gdje je napredak teško vidljiv izvjesni su pesimistični scenariji. U tom smislu, rekla bih da ne moramo biti previše kreativni da bismo zamislili situaciju u tim zemljama ukoliko one budu izostavljene iz integrativnih procesa. Konture tog scenarija se već sada naziru kroz određene regresivne procese. To se najviše odnosi na koroziju demokracije, kontinuirane političke krize koje paraliziraju reformske procese, autokratske tendencije i pojačanu ulogu vanjskih faktora koji potiču neliberalne prakse.

*Koje su najveće opasnosti od toga da zemlje Zapadnog Balkana ostanu van EU?

I ovdje moram ponoviti da su, nažalost, neke od tih pojava već evidentne, a to je prije svega masovno iseljavanje stanovništva sa Balkana u zemlje EU – naročito mladog i visokokvalifikovanog kadra, a koji bi trebalo biti nosilac pozitivnih promjena u našim zemljama. Bojim se scenarija u kojem će, ako naše zemlje nekad i uđu u EU, dočekati nas tamo tako što će reći: “Dobrodošli u EU, vaši građani su već ovdje.”

Pored toga, zabrinjavajuća bi bila i sigurnosna situacija jer bi podizanje međunacionalnih tenzija moglo voditi destabilizaciji u regionu.

Što se tiče EU, postoji više opasnosti koje bi se u tom slučaju “prelile” i preko njihovih granica, naročito ukoliko bi došlo do pogoršanja sigurnosne situacije. Tu ne moramo previše spekulisati koje bi bile opasnosti jer su nam svima još uvijek svježa sjećanja od iskustava iz 90-ih godina. Zatim, reforme na Balkanu u koje je EU uložila mnogo vremena, novca i vlastite ekspertize vrlo lako bi mogle biti narušene, naročito u pravosudnom sektoru, zatim u borbi protiv korupcije, ali i u drugim sektorima, kao što je zaštita okoliša, zaštita ljudskih prava, itd.

*Kako će same promene u EU, odnosno pokušaj redefinisanja odnosa u EU, uticati na evropski put balkanskih zemalja? Stiče se utisak da je EU u prethodnom periodu zbog sopstvenih problema stavila zemlje Zapadnog Balkana po strani – hoće li se to promeniti u budućnosti?

Kriza sa migrantima i izbjeglicama je ponovo stavila Balkan na dnevni red Evropske unije zbog ruta koje su prošle kroz naš region. Prilikom izbora aktuelne Evropske komisije, jasno je rečeno da za njihovog mandata neće biti proširenja na Balkan jer to nije ni bilo realno imajući u vidu političke zastoje u većini zemalja. Pozitivno je da je predsjednik Evropske komisije Jean-Claude Junker najavio mogući datum ulaska Srbije i Crne Gore u EU, ali jako je bitno naglasiti da to ne znači izostavljanje ostalih zemalja iz procesa. Izostavljanje BiH konkretno iz ovakvih planova legitimira one kojima odgovara status quo. Zato je bitno ponoviti i obnoviti obećanja data 2003. godine u Solunu jer je integriranje svih zemalja Balkana u EU jedini garant stabilnosti u regionu.

*Mislite li da je moguće da se populizam koji je sve jači u EU reflektuje i na zemlje Balkana? I na koji način?

Populizam koji je ipak novina u EU je modus operandi na Balkanu već treću deceniju. To nije pojava koju mi možemo uvesti jer su balkanski nacionalizmi preteča populizma, koji se manifestuje kroz veću podršku krajnjoj desnici u Evropi danas. Opasnost je u tome da balkanske nacionalističke stranke traže legitimitet u rastu populizma u Evropi i međustranačka saradnja s krajnjom desnicom je jedan od mehanizama takvog legitimiranja. Ja se ipak nadam da je to prolazna pojava u Evropi jer je reč o zemljama koje su konsolidovane demokratije, a krajnja desnica ipak djeluje bez konkretne političke platforme. Jedina platforma na kojoj su uspjeli mobilizirati podršku dosad je mržnja, ali sreća je da ta platforma sa druge strane za protivnike ima stranke čije su vrijednosti civilizacijske.

*Jeste li optimista kada je reč o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU?

Moram biti, moramo biti. To je jedini okvir za budućnost koji nam svima garantuje stabilnost i za koji su se sve zemlje Balkana opredijelile.

*Da li su za trenutnu stagnaciju, kada je reč o evropskim integracijama, krive samo zemlje Zapadnog Balkana ili postoji i nerazumevanje EU kada su odnosi na Balkanu u pitanju?

Dosad smo EU mogli kritikovati zbog tog pretjerano birokratizovanog pristupa i nedostatka vizije prema Balkanu. Međutim, ono čega se bojim sada jeste nedostatak svijesti na nivou EU o eventualnim negativnim posljedicama ukoliko ne integrira Balkan u svoje strukture. Istorija nas uči da EU nema kapacitete da spriječi ili čak zaustavi konflikte. Zato mislim da vrijedi podsjetiti kada je i zašto uopšte uspostavljena Evropska zajednica – u periodu nakon Drugog svjetskog rata i u svrhu pomirenja između zemalja koje su se našle na različitim stranama istorije. Dakle, Evropska unija je istorijski projekat mira, ali nije mehanizam za sprječavanje konflikta. Zato mislim da EU treba već sad da razmišlja o tome kako da sačuva mir na Balkanu.

*Šta je od vrlo kompleksnih odnosa na Balkanu najveći izvor nestabilnosti u slučaju da evrointegracije izostanu ili se ne odvijaju brzinom kojom treba da se odvijaju?

Najveći faktor nestabilnosti je nesumnjivo nacionalistička retorika i politizacija svakog procesa i pitanja koje se može iskoristiti za podizanje međunacionalnih i međudržavnih tenzija.

*Zašto lideri Balkana na samitima kao što je Berlinski proces sarađuju, puni su optimizma i reči hvale, a u realnosti govore jedni protiv drugih i ništa od potpisanog i dogovorenog ne sprovode?

Zato jer mi već decenijama živimo jednu loše izrežiranu predstavu u kojoj su uloge uvijek unaprijed podijeljene – kako političarima tako i narodu. Ali ne treba gubiti nadu u projekte kao što je Berlinski proces, jer oni daju okvir za dijalog sa Evropskom unijom, što je bolje nego da smo prepušteni sebi. Ono što bi trebalo da zabrinjava političare na Balkanu, ali i u EU, jeste da građani naših zemalja zbog kompliciranosti političkih procesa i dugotrajnosti tih procesa evropske integracije počinju da doživljavaju kao distopiju i izlaz traže daleko odavde.

Nastavak na NoviMagazin.rs...