Izvor: B92, 17.Jun.2021, 09:49

"Hrvatska se nije obavezala na transparentnost u trošenju evropskih milijardi"

Hrvatska se nije obavezala na transparentnost u trošenju evropskih milijardi

Zagreb -- Koalicija nevladinih organizacija "Open Procurement EU" bavi se transparentnošću trošenja najavljenog programa ekonomske pomoći Evropske unije.

Evropska unija preko Mehanizma oporavka i otpornosti (MOO) ulaže 672,5 milijardi evra u bespovratna sredstva i zajmove u plan razvoja i otpornosti, a koji bi članicama trebalo da pomogne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da nakon pandemije koronavirusa pokrenu svoje ekonomije.

Ali, kako pokazuje analiza "Open Procurement EU", mnoge članice nemaju namero da transparentno raspolažu s evropskim novcem koji bi trebalo da dobiju. Hrvatska je među njima.

Kako podseća Index, Hrvatska dobija iznos od 6,3 milijarde evra.

"Open Procurement EU" analizirao je planove trošenja evropskog novca u 22 članice i utvrdio da 20 zemalja ne planira da objavi informacije o primaocima sredstava.

Hrvatska među sedam zemalja koje se nisu obavezale na bilo kakvu transparentnost trošenja EU sredstava

Analizom je takođe utvrđeno da se samo jedna država (Švedska) obavezala da objavljuje izveštaje o reviziji korišćenja evropskih sredstava i da izveštava o njima Evropsku komisiju. Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da informacije koje će dobiti od Švedske Evropska komisija ne planira da podeli sa javnošću.

Sedam zemalja nije se obavezalo na bilo kakvu transparentnost u trošenju sredstava, a među njima je i Hrvatska. Tu su još i Austrija, Danska, Nemačka, Poljska, Slovačka i Slovenija.

"Zapanjujuć nedostatak obaveze transparentnosti potpuno potpokava važnu nadzornu ulogu civilnog društva i istraživačkih novinara kako bi se osiguralo da nema korupcije ili zloupotrebe u korišćenju tih sredstava", rekao je Nikolas Ajosa iz "Transparency International EU", jedne od organizacija iz koalicije.

Analiza nacionalnih planova oporavka i otpornosti takođe je otkrila da, iako dve trećine (68 odsto) spominje proaktivno objavljivanje informacija, to su zapravo nejasne obaveze objavljivanja opštijih informacija.

Već je bilo zloupotrebe u hitnim nabavkama

"Bez preciznih i detaljnih informacija o načinu korišćenja sredstava nećemo moći proceniti doprinosi li potrošnja napretku Evropskog zelenog sporazuma, uprkos tome što Evropska komisija tvrdi da je borba protiv klimatskih promena ujedno i spas od pandemije", rekla je Helen Darbišajr iz "Access Info-a", koji je radio na proceni nacionalnih planova.

Samo četiri zemlje - Bugarska, Kipar, Rumunija i Švedska - postižu dobre rezultate u proaktivnoj komunikaciji, no ni jedna zemlja nije izjavila da će pružiti dostupne, otvorene podatke o njihovoj potrošnji.

Transparentnost trošenja evropskih sredstava vrlo je važna, s obzirom na to da je plan EU ključan za evropsku solidarnost i ekonomski oporavak od pandemije.

"Već smo videli primere značajne zloupotrebe hitne nabavke. Takođe, EU je priznala javnosti da javna nabavka ima najveći rizik za korupciju u državama članicama i procenjuje da se baš tako najlakše proneveravaju sredstva iz EU fondova", poručuju aktivisti za transparentnost.

Merkel i Makron obećali transparentnost, ali...

U analizi je utvrđeno da nema ujednačene politike transparentnosti kada je reč o trošenju sredstava iz Mehanizma oporavka i otpornosti. Iako je u analiziranim nacionalnim planovima snažan fokus na prenošenju pozitivnih rezultata EU ulaganja široj javnosti, ne postoje jasne obaveze ići dalje od rutinskih mehanizama vladine kontrole kako bi se osiguralo proaktivno objavljivanje informacija. Takođe, ne postoje planovi da se sarađuje sa širim skupinama stejkholdera (nevladine organizacije, poslovne organizacije itd) kako bi se nadzirala potrošnja, piše Index.

Dalju zabrinutost izaziva nedostatak predanosti transparentnosti na nacionalnom nivou, što je direktno u suprotnosti sa obećanjima evropskih čelnika, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, povjerenika EU za unutrašnje tržište Tijerija Bretona i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je nedavno izjavio da "svi paketi podsticaja treba da budu dostupni onlajn, tako omogućujući građanima da prate potrošnju novca."

"Open Procurement EU" stoga predlaže, između ostalog, pokretanje portala na kom će građani EU moći na jednom mestu da prate potrošnju svih sredstava iz Mehanizma oporavka i otpornosti.

Koaliciju "Open Procurement EU" inače čine sledeće organizacije: "Access Info Europe" (Španjolska), "ePaństwo Foundation" (Poljska), "Funky Citizens" (Rumunjska), "K-Monitor" (Mađarska), "Open Contracting Partnership", "Parliament Watch" (Italija), "Transparency International EU", "Transparency International" (Latvija), "Transparency International" (Portugal).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.