Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2020, 09:38

Evropski novac i balkanske perspektive 2021-2027

Budžet EU se naziva Višegodišnji finansijski okvir (VFO) ( Multiannual Financial Framework) i izglasava se za finansijski period od sedam godina. Prateći aktuelne briselske pregovore oko izglasavanja okvira za predstojeći period od 2021. do 2027. godine, ova analiza izdvaja najvažnije predloge koji su značajni za kandidate sa zapadnog Balkana, odnosno Srbiju.

Važno je razumeti da VFO za predstojeći programski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << period još uvek nije usvojen, te da su takvi pregovori deo veoma kompleksne aktuelne situacije, epidemiološke i finansijske krize, sa kojom se suočavaju sve države članice EU.

VFO mora biti ratifikovan, od strane svih država članica, nakon što predlozi dobiju zeleno svetlo najvažnijih EU institucija. Na putu do ratifikacionog postupka, poteškoće su brojne, od pitanja izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, do pitanja uslovljenosti sredstava ocenom stanja u oblasti vladavine prava, gde neke zemlje prete blokadom celokupnog procesa.

Ipak, ono što je kroz dokumente evropskih institucija do sada poznato, kao predlog, je sasvim dovoljno za razumevanje perspektiva koje će subjektima sa zapadnog Balkana biti na raspolaganju u narednom periodu.

Politički dogovor ambicioznog finansijskog okvira

U generalnim okvirima, važno je reći da je postignut načelan politički dogovor jednog veoma ambicioznog finansijskog okvira, koji u sedam opštih oblasti, treba da mobiliše oko 1074 milijarde evra, dok je pored toga, u odnosu na izazove aktuelne krize dogovoren i Fond za oporavak, koji bi trebalo da raspolaže sa 750 milijardi evra, gde će 390 milijardi biti namenjeno grantovima, a ostatak kreditima. Time bi novi VFO ukupno mogao adresirati 1824 milijarde evra.

Ova analiza će biti koncipirana u dva dela, prvo će se u načelu baviti predlogom Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) koji je direktno stavljen na raspolaganje zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo, odnosno Srbiji, a zatim drugim programima koji će biti stavljeni na raspolaganje u predstojećem VFO. Ova analiza insistira na pominjanju strana sa zapadnog Balkana, iz razloga što je većina instrumenata tako naslovljena, odnosno većina dostupnih programa podrazumeva regionalnu saradnju sa različitim subjektima, tzv. prekograničnu.

Sem toga, takođe je važno reći da postoje programi koji su namenjeni isključivo republičkim institucijama i srodnim agencijama, većinom su to ministarstva u različitim resorima, ali isto tako programi koji su namenjeni lokalnim nivoima vlasti, tj. onome što smo naveli kao ”različiti subjekti”.

Ova analiza će svakako veći akcenat staviti na programe koji će biti na raspolaganju subjektima na lokalnim nivoima vlasti, čak pravnim i fizičkim licima. Takođe, uz opis onoga što program podrazumeva, trudićemo se da u dodatnom linku damo informacije o primerima uspešne prakse iz Srbije, koji mogu koristiti kao podsticaj subjektima za buduće inicijative. Shodno tome, pozivamo vas da detaljnije istražite linkove, kako biste saznali sve detalje o već finansiranim projektima.

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA)

Najznačajniji je svakako, Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) . Evropska komisija je za predstojeći finansijski period 2021-2027, tzv. IPA III, predložila uvećanje od 13% u odnosu na trenutni instrument. U realnim brojkama, novac koji će biti na raspolaganju pretpristupnim zemljama jeste oko 14,5 milijardi evra, a do sada je istaknuto da će bar 9 milijardi biti isključivo rezervisano zapadni Balkan.

Iako je konačni iznos još uvek u pregovorima,možda je izvesno reći da će sigurno biti više od 14 milijardi stavljeno na raspolaganje u okviru IPA III . Politički prioriteti predstojećeg instrumenta biće vladavina prava, migracije (jačanje bezbednosne saradnje, borba protiv radikalizacije i organizovanog kriminala), dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja, i prekogranična saradnja. IPA će na taj način biti usklađena sa prioritetima Strategije proširenja za zapadni Balkan koja je objavljena početkom 2018. godine.

Usklađivanje sa prioritetima biće jedan od ključnih načina za preraspodelu sredstava, odnosno podsticaj onim zemljama koje doprinose navedenim političkim prioritetima.

Dok ćemo za konačan iznos sačekati još neko vreme, sasvim je izvesno da nova IPA donosi par značajnih novina. Pre svega, preraspodela sredstava će biti rezervisana za gore pomenute teme, a ne za države pojedinačno, kao što je bio slučaj do sada. To će povećati konkurentnost, ali svakako otvoriti priliku da EU raspolaže sredstvima na osnovu političke volje, što je kroz redove i najavljeno u par zvaničnih dokumenata.

Ipak, dosadašnje strateško planiranje na osnovu predviđenih sredstava je u većini zemalja, ne samo trenutnih kandidata, već i onih koje su postale države članice, davalo veoma efikasne rezultate. Takođe, u tom političkom smislu, moguće je da poseban dokument bude sačinjen za Tursku, pa samim tim konkurentnost u okviru preraspodele bude isključivo za strane sa zapadnog Balkana, što će spremnijim kandidatima otvoriti više mogućnosti.

Evropski i investicioni plan za zapadni Balkan (EIP), koji je predstavljen u oktobru ove godine, će takođe realizaciju svojih ciljeva naći u okviru sredstava predviđenih u novom aranžmanu IPA III, a verovatno i iz nekog šireg spektra garantnih šema.

Ipak, EIP može da ukaže na ključne infrastrukturne projekte koji će biti obuhvaćeni kroz IPA III. Shodno tome, važno je bar ukratko navesti da će u okviru te inicijative biti finansirani veliki infrastrukturni projekti, kao što su autoput Niš – Priština, različiti transportni, kao i energetski koridori.

Veća izdavanja u oblastima zaštite životne sredine

Posebnu pažnju, ali i priliku za šire učešće različitih subjekata predstavlja najava većih izdavanja u oblastima zaštite životne sredine, tj. revitalizacije objekata u cilju postizanja veće energetske efikasnosti kao i upravljanje otpadom. Takođe, od značaja za razvoj privrede će svakako biti ulaganja u digitalizaciju i konkurentnost privatnog sektora, što je posebna kategorija u okviru predloženog plana, kao i podrška mladima.

Kada je reč o velikim infrastrukturnim investicijama, važno je u okviru IPA, odnosno predloženog EIP , pomenuti Investicioni okvir za zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework – WBIF). Ovaj instrument je formiran još 2009. godine sa ciljem podrške društveno-ekonomskom razvoju celog regiona, koristeći više različitih fondova, kao i sredstva direktnih donatora.

Najvažnije za naše poljoprivrednike, instrument o kojem je do sada bilo dosta reči, ali i nedoumica jeste tzv. IPARD, instrument za podršku u oblasti ruralnog razvoja.

Takođe zaseban instrument, čija su sredstva predviđena u okviru IPA III. IPARD svakako zaslužuje zasebnu analizu, te zbog toga nećemo detaljnije analizirati potencijale za naredni period.

Verovatno da će se težiti kontinuitetu dosadašnjih praksi i obima, mada je takođe veoma važno uskladiti IPARD sa mogućnošću značajnih promena u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU.

Navedeni instrumenti jesu najdirektnija finansijska podrška stranama na zapadnom Balkanu, odnosno Srbiji. Ipak, ono što je možda interesantnije različitim subjektima, jesu upravo ostali programi gde veći interes mogu naći subjekti sa lokalnog nivoa. Zato ćemo analizirati finansijske programe EU koji bi trebalo da u potpunosti ili delimično budu stavljeni na raspolaganje širem spektru subjekata sa zapadnog Balkana, odnosno Srbije.

Horizont Evrope najsveobuhvatniji program EU

Horizont Evrope ( Horizon Europe) je svakako najsveobuhvatniji program EU, a namenjen je istraživanju i inovacijama. Ovaj program će biti nastavak programa Horizont2020 (Horizont2020), a subjekti iz Srbije su dobijali sredstva u različitim oblastima bioekonomije, digitalizacije poljoprivrede, obnovljivih izvora energije, informacionih tehnologija i dr. Pogledajte uspešne primere u kojima su učestvovali subjekti iz Srbije, a koje je Evropska komisija izdvojila kao primere dobre prakse.

Ovaj sveobuhvatni i veoma podsticajni program ostaje na raspolaganju subjektima iz Srbije, a predloženo je da za projekte u okviru ovog programa u narednom periodu bude izdvojeno više od 100 milijardi evra.

Pogledajte dvanaest projekata iz Srbije u oblasti energetske efikasnosti na interaktivnoj mapi Horizonti 2020 , kao i dvadeset projekata iz oblasti životne sredine. Ove oblasti će imati posebnu ulogu u okviru predstojećeg VFO, odnosno politika koje se podrazumevaju u okviru Evropskog zelenog dogovora (European Green Deal) , ambicioznog plana za održivost i dekarbonizaciju kontinenta.

Glavni link Evropske komisije za pregled većeg broja primera dobre prakse, projekata odobrenih i implementiranih u Srbiji, moguće je dobiti preko portala Kordis (CORDIS) . Veći broj primera na linku je finansiran u okviru programa Horizont 2020.

U oblasti istraživanja i inovacija, predviđen je i Program za istraživanje i obuku Evropske zajednice za atomsku energiju, EURATOM ( Research and Training Programme of the EURATOM) u okviru kojeg je predviđeno učešće zemalja u procesu pristupanja, ali zbog specifičnosti programa, nećemo se detaljnije baviti njegovim perspektivama u ovoj analizi.

Invest EU (InvestEU) će biti još jedan novi i sveobuhvatan program koji će biti na raspolaganju različitim subjektima sa zapadnog Balkana, odnosno Srbije. Sa predviđenih nešto manje od 35 milijardi evra, ovaj program ima za cilj podsticanje investicija, inovacija i stvaranja radnih mesta širom Evrope. Važno je reći, da će pod ovim imenom biti obuhvaćen dosadašnji Evropski fond za strateško investiranje ali i 13 drugih finansijskih instrumenata koji su do sada bili na raspolaganju.

Među tih 13 instrumenata nalaziće se i finansijski instrument programa Kosme (COSME). Ipak o suštinskom nastavku programa Kosme, koji je od interesa za mala i srednja preduzeća, pisaće u nastavku ove analize.

U okviru predloženog VFO, predviđen je Instrumenta za povezivanje Evrope ( Connecting Europe Facility) , program namenjen razvijanju tzv. trans-evropskih mreža, u oblasti transporta, energetike i digitalizacije. Ukupno, u svim oblastima, predviđeno je više od 22 milijarde evra za unapređenje infrastrukture, a u podnošenju projekata moći će da učestvuju zemlje kandidati za članstvo, kao i potencijalni kandidati za članstvo u EU.

Takođe, tu je i Program digitalna Evropa ( Digital Europe Programme) ,koji ima za cilj da kroz različite programe svojim sredstvima od skoro 9 milijardi evra podrži projekte u cilju digitalne tranzicije kontinenta, odnosno povećanja digitalnih kapaciteta i šire primene digitalnih tehnologija koje će koristiti različiti subjekti.

Program za jedinstveno tržište

Program za jedinstveno tržište (Single Market Programme) , iako će takođe obuhvatiti neke stare instrumente, predstavlja još jedan od novih programa namenjenih jedinstvenom tržištu, konkurentnosti, preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima i evropskoj statistici. Sa fondom od nešto više od 4 milijarde evra, posebno će instrument namenjen malim i srednjim preduzećima biti od interesa za naše subjekte, jer se radi o nastavku instrumenta KOSME (COSME).

Uzimajući u obzir da su mala i srednja preduzeća osnova svake privrede sa pravom je očekivati da bi mnogo značajnije mogao biti korišćen od strane naših subjekata u narednom periodu. Putem ove interaktivne karte možete lako videti kakvi su projekti do sada finansirani u Srbiji, ali i celoj Evropi, kroz ovaj program. Kosme ima za cilj da malim i srednjim preduzećima kroz projekte omogući pristup izvorima finansiranja, pristup tržištima, stvori bolji okvir uslova za konkurentnost, kao i da podstakne preduzetništvo u celini.

U odeljku predloženih politika jedinstvenog tržišta, predviđeni su i drugi programi, koji su pre svega namenjeni institucijama u nivou resornih ministarstava. Shodno tome, samo taksativno ćemo navesti da je predviđeno da stranama sa zapadnog Balkana budu na raspolaganju Program EU u oblasti borbe protiv prevara ( EU Anti-Fraud Programme) , to će biti nastavak programa pod nazivom Herkul III ; zatim Program za saradnju u oblasti oporezivanja, FISKALIS, ( The EU’s Tax Cooperation Programme – FISCALIS) , u kojem je Srbija već učestvovala, a biće na raspolaganju i ostalim stranama sa zapadnog Balkana; još jedan program u srodnoj oblasti, u kojem Srbija učestvuje a ostaje otvoren i za druge na zapadnom Balkanu, jeste Program za saradnju u oblasti carina (CUSTOMS).

Ukupno, sva tri programa imaće nešto više od milijardu evra na raspolaganju. Pored toga, treba napomenuti i program Perikle IV, koji podrazumeva stručnu saradnju u oblasti zaštite evra od falsifikovanja, a u kojem će biti uključene i strane sa zapadnog Balkana.

Svemirski program (The Space Programme), podrazumeva svemirski program EU i Evropske agencije za svemirski program, a od značaja za subjekte iz Srbije jeste činjenica da će u okviru ovog programa biti uključeni nekadašnji Kopernikus, ali i Galileou kojem Srbija nije učestvovala do sada.

Ovaj program će svakako biti značajan iz pozicije razmene rezultata istraživanja i specifičnih saznanja u cilju ranog reagovanja, posebno u pogledu opasnosti od prirodnih nepogoda. Ovde svoju priliku mogu videti različiti subjekti koji se bave informacionim tehnologijama ali i tehnologijama digitalizacije privrede.

Evropski socijalni program - još jedan sveobuhvatni predloženi program

Evropski socijalni program + (European Social Fund +) je još jedan sveobuhvatni predloženi program koji će objediniti više postojećih programa, kao što su Evropski socijalni fond, Inicijativa za zapošljavanje mladih, Fond za pomoć najsiromašnijima, Program EU za zapošljavanje i inovacije (EaSI) i Program EU za zdravlje.

Poslednja dva programa su već bila na raspolaganju Srbiji, a slično je najavljeno i za naredni period. Srbija i strane sa zapadnog Balkana bi mogli iskoristiti deo od skoro 98 milijardi evra koji je predložen u sklopu ovog fonda, a u oblastima zapošljavanja, socijalnih inovacija i zdravstva.

Vredi napomenuti da socijalni i kohezioni fondovi EU, imaju najveću vidljivost među građanima, EU ovaj novopredloženi socijalni fond reklamira kao nastavak ulaganja u ljude. Ipak najveći deo socijalnih i kohezionih fondova je na raspolaganju isključivo zemljama članicama EU.

Erasmus + (Erasmus +) jeste jedan od poznatijih programa za građane zapadnog Balkana, posebno među mladim ljudima, a namenjen je obrazovanju, obuci, omladini i sportu. Za ovaj resor biće izdvojeno skoro 28 milijardi evra, a Srbija je punopravan partner u okviru programa, potpuno izjednačen sa državama članicama EU. To znači da svi pojedinci, univerziteti, instituti, kao i druge obrazovne institucije, sportski klubovi i udruženja mogu aplicirati u okviru svih poziva programa.

Pažnja na oblast sporta

Uzimajući u obzir da su univerziteti i studenti iz Srbije realizovali veći broj projekata kroz ovaj program, ova analiza će u tom smislu, skrenuti pažnju na oblast sporta, u kojoj subjekti iz Srbije imaju zaista dosta prostora. Pre svega, sportska udruženja i klubovi bi mogli mnogo više da se uključe u Erasmus + u narednom periodu. Pogledajte koji su sve projekti do sada finansirani u oblasti sporta iz ovog programa tokom 2019. godine. Posebno raduje činjenica da primeri dobre prakse mogu biti preslikani u drugim zemljama partnerima, ukoliko u toj zemlji već nije realizovan sličan projekat.

To praktično znači, da sportski klubovi i udruženja mogu organizovati turnire, takmičenja za specifične socijalne kategorije, obuke i dr. po uzoru na već realizovan projekat u nekoj od drugih zemalja Evrope. Sličnom internet pretragom, možete naći i uspešne projekte iz prethodnih godina, koji vam mogu služiti kao primer.

Kao pokazatelj da je moguće, mi u ovoj analizi izdvajamo primer dobre prakse iz 2019. godine Univerziteta u Novom Sadu, koji je zajedno sa partnerima obezbedio skoro 300.000 evra za projekat Sport4HealthNetwork, koji ima za cilj da poveća sportsku aktivnost građana kroz alternative metode bavljenja sportom u svakodnevnom životu.

Uvereni smo da ovaj, ali i mnogi drugi primeri koje možete pronaći na linku gore, predstavljaju veliki putokaz za sve subjekte iz Srbije koji će u budućnosti aplicirati kroz program Erasmus +.

Evropske snage solidarnosti (European Solidarity Corps) , je još jedan od programa namenjen mladima, u okviru kojeg će pojedine aktivnosti biti stavljene na raspolaganje zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo. Različite NVO i druge omladinske organizacije bi mogle aplicirati, kako bi mladima omogućili volontiranje i rad na projektima od značaja u svojim zemljama. Za ovaj program biće ukupno izdvojeno oko milijardu evra.

Kreativna Evropa - učešće u oblastima kulture i medija

Kreativna Evropa (Creative Europe) je program, u kojem će Srbija nastaviti svoje učešće u oblastima kulture i medija. Milijardu i više od sedamsto miliona evra biće izdvojeno za projekte u oblasti zaštite kulturnih i jezičkih raznolikosti, kulturnog nasleđa, kreativnosti i dr.

Ovaj program je prilika za različite institucije u oblasti kulture koje žele modernizovati/unaprediti svoju ponudu, svoje odnose sa drugim kulturnim institucijama, proizvoditi nove sadržaje i slično. Ovaj program je zaista u mogućnosti da privuče širok spektar korisnika sa različitih nivoa, te se nadamo da će subjekti iz Srbije pronaći još više prilika tokom narednog budžetskog perioda.

Program pravde (Justice Programme) je novi program, koji će kao i gore navedeni obuhvatiti više postojećih programa. Naime, iako je bilo različitih predloga, ovaj program će biti namenjen temama kao što su pravda, pravo, jednakosti, građanstvo i slično.

Najavljeno je da će ovaj program biti otvoren za države u procesu pristupanja EU, a trebalo bi da bude ukupno izdvojeno više od 700 miliona evra za projekte u ovim oblastima. Srbija je do sada učestvovala u dva programa koji će postati deo ovog programa, a to suEvropa za građane i građanke (Europe for Citizens) i Prava, jednakost i građanstvo (Rights, equality and citizenship).

Jedna od značajnijih novina, predloženih u novom VFO, a od koje Srbija i strane sa zapadnog Balkana mogu imati višestruku korist, jeste Program za zaštitu životne sredine i klimatske akcije (LIFE).

Ovom programu će biti na raspolaganju 5,5 milijardi evra, a ciljevi ovog programa trebaju da podrže inicijative predviđene Evropskim zelenim dogovorom, o kojem je već bilo reči u ovoj analizi. Iako još nepoznanica, koji će tačno instrumenti, odnosno modaliteti saradnje biti na raspolaganju zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, svaki projektni poziv biće dobra prilika jer zemlje regiona najviše zaostaju za evropskim prosekom upravo u oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, otvaranje sredstava u ovoj oblasti može za sobom da nosi puno izazova nacionalnim, regionalnim i lokalnim administracijama, ali isto tako, može mobilisati i veća privatna, odnosno bankarska sredstva u cilju podizanja celokupnog sektora.

Mehanizam za civilnu zaštitu

Mehanizam za civilnu zaštitu ( RescEU) imaće na raspolaganju oko 3 i po milijarde evra, a Srbija je učesnik ovog programa još od 2014. godine, sa jednakim pravima i obavezama kao i članice EU, odnosno druge zemlje učesnice.

Ovaj veoma važan program, koji može unaprediti organizaciju, tj. otpornost i odgovor na krize, posebno je značajan u situacijama poput aktuelne zdravstvene krize. Ipak, ovo neće biti i jedini program na raspolaganju stranama sa zapadnog Balkana, a koji će pokušati da umanji negativne efekte epidemije virusa Korona.

EU Program za zdravlje (EU4Health Programme) sa više od 10 milijardi evra biće sveobuhvatan program koji ima za cilj da unapredi zdravstvene kapacitete u odgovoru na pretnje, ojača zdravstvene sisteme i omogući lakši pristup lekovima i medicinskoj opremi različitim subjektima.

Naime, Evropska komisija je takođe predložila da se oformi poseban instrument za borbu protiv aktuelnog virusa Korona, najveće zdravstvene pretnje u proteklih stotinu godina.

Instrument za susedstvo, razvoj i međunarodnu saradnju (NDICI), treba sa ambicioznih skoro 100 milijardi evra da se pozabavi sveobuhvatnim pitanjima tretiranja i posledica aktuelne zdravstvene krize. Iako je debata po ovom pitanju veoma široka i na momente veoma osetljiva, izvesno je da će ovaj instrument omogućiti EU da podrži partnere, uključujući zapadni Balkan, u borbi protiv Kovid19.

U okviru gore pomenutog instrumenta biće i tzv. Evropski fond za održivi razvoj (EFSD) , koji predstavlja investicioni instrument EU namenjen politikama u oblasti održivog razvoja u susedstvu i Africi, uspostavljen 2016. godine.

U okviru predloženog VFO, predviđa se proširenje nadležnosti fonda za održivi razvoj i na strane sa zapadnog Balkana, odnosno Srbiju, kako bi se ojačala perspektiva Unije u razvoju i međunarodnoj saradnji. Biće to još jedan veoma značajan mehanizam u cilju dostizanja ambicioznih ciljeva održivog razvoja, ali i ukupnog unapređenja različitih tehnika i tehnologija u više oblasti.

Za naše subjekte je važno pomenuti i instrument koji se do sada koristio, a biće deo ovog programa – Instrument za tehničku podršku i razmenu informacija (TAIEX) . Pod ovim instrumentom različiti subjekti, u saradnji sa evropskim partnerima, mogu dobiti stručnu podršku/savetovanje/obuku u realizaciji važnih pitanja, posebne sektorske prilike jesu u zaštiti životne sredine, energetskim pitanjima i sl.

Ostaju za kraj još dva pitanja, koja su takođe nepoznanica, a to je raspoloživost sredstava u odnosu na novu metodologiju proširenja EU, koja podrazumeva otvaranje svih poglavlja iz određenog klastera, a po zatvaranju izjednačavanje, u određenom obimu, prava i obaveza sa državama članicama.

U tom smislu, možda bi Srbija i Crna Gora imale priliku da do 2027. godine dobiju pristup i nekim programima, ili delovima programa, van liste koja je pokrivena ovom analizom. Te drugo pitanje, uključivanja pretpristupnih zemalja u program Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, što je sveukupno veoma intrigantna tema.

Gore navedenim programima, bar u načelu, pomenuti su svi programi koji bi trebalo da budu stavljeni na raspolaganje različitim subjektima iz Srbije, odnosno stranama sa zapadnog Balkana tokom narednog finansijskog perioda 2021-2027.

Zvanični dokumenti Evropske komisije korišćeni za navode u analizi:

COM(2018) 98 final;COM(2018) 465 final;COM(2020) 641 final;COM(2018) 435 final;COM(2020) 403 final;COM(2018) 438 final;COM(2018) 434 final;COM(2018) 441 final;COM(2018) 386 final;COM(2018) 443 final;COM(2018) 442 final;COM(2018) 447 final;COM(2018) 382 final;COM(2018) 366 final;COM(2018) 383 final/2;COM(2018) 384 final;COM(2018) 385 final;COM(2020) 220 final;iCOM(2018) 460 final.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...