Izvor: Blic, 16.Maj.2010, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomska bezbednost novi uslov za članstvo u EU

Ekonomska bezbednost i stabilnost je novi uslov koji je "grčka kriza" nametnula za ulazak novih članica u Evropsku uniju.

Srbija i druge zemlje regiona moraju zato još marljivije prionuti na reforme i naročito sređivanje svojih budžeta i državnih troškova, jer je to jedini način da se u otežanim okolnostima i s perspektivom da će proširivanje možda teći nešto sporije, "kvalifikuju" kao kandidati za članstvo.

U krugovima EU je to preovlađujuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mišljenje, a potpredsednik grupe socijalista u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda čak smatra da će, zbog potrebe da se krizom pogođena Unija iznutra preuredi i stabilizuje i nepovoljnog razvoja u većini zemalja Zapadnog Balkana, ionako uočljiv otpor, posebno u Nemačkoj, prema ulasku novih članica u EU, dovesti do toga da taj proces za neko vreme zastane.

I da "možda jedino Hrvatska bude puštena" u Evropu. Dosad je Evropska unija na Zapadni Balkan uvek gledala prvenstveno sa stanovišta svoje bezbednosti. A to znači da je procesom pridruživanja država tog regiona ciljno nastojala da demokratizuje, ekonomski razvije taj region, kako se ne bi ponavljali balkanski hronični sukobi koji se mogu preliti i u samu Uniju, isto kao i organizovani kriminal i ilegalna imigracija.

Sad je kriza Grčke i evra nametnula članicama EU apsolutnu potrebu da najpre odbrane evro i pokrenu strukturne reforme da bi potom uopšte počeli da ozbiljnije razmišljaju o jačoj finansijskoj i svakoj drugoj podršci Zapadnom Balkanu.

To bi moglo trajati najmanje šest meseci, dok se ne razjasni hoće li biti utanačen dogovor i zaživeti neka vrsta "ekonomske vlade" u okviru zone evra, mišljenje je analitičara u briselskim institutima, Evropskom parlamentu, pa i među nekim krugovima Evropske komisije.

Da se uveri u pravo stanje stvari je upravo tokom posete Briselu imao priliku potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić koji je razgovarao s nekolicinom čelnika EU, EP i komesarima Evropske komisije, uključujući Filea i, u ovom času posebno važnog komesara za budžet Januša Levandovskog.

Levandovskim će zajedno s administracijom EU pripremiti novi sedmogodišnji budžet EU od 2013. do 2020, uz korake za stavljanje na snagu i sadašnjeg budžeta do 2013. U ovom času su svi, zaključio je Đelić, EU zaokupljeni očuvanjem stabilnosti Evrope.

Sad, preneo je Đelić u Briselu agenciji Beta, nije bio povoljan trenutak da se u Briselu razgovara o povećanju budžeta za Srbiju, odnosno "novoj solidarnosti prema zemljama koje nisu članice EU".

Razlog više je da Srbija pokaže sagovornicima u EU, što je i učinjeno, da ima i ideje i projekte za reforme, kao i da se radi na preustrojstvu srpskih finansija, što će omogućiti Srbiji da prima sredstva iz evropskih fondova za svih pet sektora iz EU Programa pretpristupne pomoći-IPA za zemlje u procesu pridruživanja Uniji, a tu su posebno važni regionalni razvoj i poljoprivreda.

Đelić je komesaru Levandovskom dao na uvid kakve reforme Srbija priprema da bi se spremila da bude u stanju da valjano iskoristi, da ima "apsorpcionu moć" za upotrebu ovih značajnih sredstava.

Takođe je predočio kakve sve makroekonomske politike sprovodi Beograd, a što pokazuje da je "Srbija zemlja koja drži reč i koja na veoma organizovan način vodi sopstvene poslove".

Đelić je u razgovoru sa komesarima Evropske komisije i čelnicima Evropskog parlamenta ponovo predočio nužnost i obostranu korist da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana budu dobro pripremljene za ulazak u članstvo i oštru konkurenciju unutar EU.

A to će biti lakše ostvariti ako se dovoljna sredstva daju za projekte infrastrukture, energetike, zaštite prirodne sredine, ravnomerni regionalni razvoj, poljoprivredu, socijalnu politiku i ekonomiju znanja.

U Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, a i Odboru za spoljnu politiku nemačkog parlamenta misle da će morati ozbiljno da se pozabave hrvatskom prezaduženošću i ranjivošću precenjene kune.

Privrede Hrvatske i Srbije čine zajedno oko 70 ekonomija Zapadnog Balkana, ove godine vladi u Zagrebu stiže devet milijardi evra otplate duga, dok Srbija i dalje spoljnom pomoću mora da popunjava budžet.

To kao "grčki sindrom" preti da uveća podozrivost u EU prema ulasku novih članica, a Đelić se saglasio da se nikako ne može smetnuti s uma da grčka kriza može imati određenih posledica i na Balkan.

Đelić, međutim, ukazuje da Srbija ima javni dug od sasvim razumnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, a budžetski deficit je oko četiri odsto i politikom srpske vlade treba da bude smanjen na samo jedan odsto, što svedoči o "odgovornoj budžetskoj politici" srpske vlade.

Cilj je da se takva odgovorna politika održi i ubuduće, zato što će unutar Evrope samo one zemlje koje budu vodile veoma dobre i stroge sopstvene poslove će biti u stanju da iskoriste i evropsku solidarnost, saglasni su i zvaničnici u Evropskoj komisiji i srpski vicepremijer.

Đelić je na opaske u Evropskoj komisiji da zemlje Zapadnog Balkana, uz probleme zaduživanja, moraju rešiti strukturne probleme slabog privrednog rasta i izvoza, uzvratio da Srbija upravo zato odlučno namerava da se uključi u "dijalog o strategiji unutar Evropske unije".

Vlada u Beogradu će zato prva predstaviti plan za ovu deceniju, što nikako ne znači da su na mestu pogrešne i "kanda zlonamerne" neke tvrdnje da Srbija tek 2020. može postati članica EU.

Naprotiv, to je osnova Evropskoj komisiji da pripremi i budžet za od 2013. do 2020. godine, a u onoj meri u kojoj Srbija bude uključena u taj program budžetskih davanja kroz projekte energetike, ekologije, ekonomije znanja, utoliko će više i utemeljeno moći da traži i sredstva njihovo finansiranje i celokupni razvoj i reforme.

A komparativne prednosti Srbije su, prema Đelićevom mišljenju, to što Srbija ima stanovništvo koje "i kroz ovu tešku krizu pokazuje veliku zrelost, jer veliko je odricanje što su plate i penzije zamrznute od oktobra 2008, mada očekujemo da uskoro izađemo iz tog režima".

Srbija će izgraditi infrastrukturu, autoputeve i modernizovati železnicu, a mora stvoriti i u odnosu na druge zemlje povoljnije uslove za ulaganja i poslovanje, a na duži rok se pre svega mora ulagati u ekonomiju znanja, jer je to budućnost i same Evropske unije.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Blic...

Beta: Ekonomska bezbednost novi uslov za članstvo u EU

NaDlanu.com: Ekonomska bezbednost novi uslov za članstvo u EU