Izvor: Blic, 09.Dec.2011, 21:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU dogovorila pooštravanje finansijske discipline

Evropska unija je danas dogovorila postizanje međuvladinog sporazuma o jačanju ekonomske politike i fiskalne discipline, što je prihvatilo svih 17 članica evrozone i još šest članica EU - Poljska, Rumunija, Danska, Litvanija, Letonija i Bugarska, dok su Češka, Mađarska i Švedska saopštile da prvo žele da se konsultuju sa svojim parlamentima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je danas da bi više voleo da su svih 27 članica Unije prihvatile novi plan o spasu evrozone uvođenjem strožih fiskalnih mera, ali je i izrazio optimizam da će danas usvojene odluke dati značajne rezultate.

Vođe EU postigle su dogovor danas, posle više od devet sati intenzivnih pregovora, da značajno ojačaju budžetsku disciplinu u evrozoni da bi se suočile sa dužničkom krizom. Tom sporazumu su se pored 17 zemalja evrozone priključile i sve ostale zemlje članice Unije osim Velike Britanije koja jedina nije želela da ga podrži.

Jak signal podrške evru

Odlukom da ustupe veći deo svog suvereniteta vođe EU su dale jak politički signal podrške evru, ocenio je Soni Kapur, direktor ekonomskog instituta Re-Define.

Švedska i Češka su rekle da im je potrebno još vremena da se konsultuju sa svojim parlamentima dok je Mađarska, koja je prvo bila protiv kao i Britanija promenila stav i odlučila da se priključi sporazumu.

Zbog odbijanja Britanije, koja ne koristi evro kao valutu, da prihvati strože fiskalne mere u okviru promene sporazuma za celu EU novi propisi biće prihvaćeni putem međudržavnih sporazuma koji će biti potpisani do marta iduće godine.

Barozo je ocenio da su rezultati samita "impresivni" što se tiče budžetske discipline jer su vlade prihvatile da Unija ima ovlašćenja da kontroliše nacionalne budžete, da bi se osiguralo da se poštuju strogo usvojena pravila.

Grčka zadovoljna

Premijer Grčke Lukas Papademos izjavio je da je njegova zemlja zadovoljna rezultatima samita lidera EU, na kojem je dogovoreno pooštravanje finansijske discipline za članice evrozone.

"Današnje odluke samita predstavljaju veliki korak ka budžetskoj koordinaciji i objedinjavanju evrozone. Osiguranje budžetske discipline sprečiće buduće pojave nekontrolisanih deficita koji su nas i gurnuli u krizu", navedeno je u saopštenju Papademosa.

Po njegovim rečima, članicama evrozone sledećih meseci predstoje još važnije odluke u tom pravcu. Papademos je podvukao da se sporazum od 26. oktobra, koji predviđa otpis dela grčkog duga i dalje finansiranje Atine, ne dovodi u pitanje.

Grčka se pokazala kao "slaba karika" evrozone zbog prevelikog budžetskog deficita i državnog duga. Vlada te zemlje sprovodi strog budžetski program u zamenu za finansijsku podršku EU i Međunarodnog monetarnog fonda.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je posle samita da će donete odluke imati za rezultat povećani kredibilitet evrozone.

"Uvek sam govorila da je potrebno da 17 država evrozone povrate kredibilitet. Mislim da to može da se desi i desiće se sa današnjim odlukama", rekla je ona.

Direktor Evropske centralne banke Mario Dragi, takođe, je pozdravio rezultat samita kao "veoma dobar ishod" za evro.

Lideri Evropske unije na samitu u Briselu sklopili su novi fiskalni sporazum, koji će omogućiti strožu budžetsku disciplinu, ali nisu uspeli da se dogovore o menjanju sporazuma Unije na šta je pristalo samo 17 zemalja.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je jutros da će dogovor o novim fiskalnim pravilima uključivati 17 država evrozone, plus šest drugih zemalja Evropske unije, ali ne svih 27 država članica.

Van Rompej je kazao da će države, prema ovom sporazumu, obezbediti 200 milijardi evra dodatnih sredstava za Međunarodni monetarni fond.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi je naveo da bi želeo da u novi sporazum budu uključene sve države članice EU, ali da to nije moguće zbog pozicije Britanije. Sarkozi je rekao da je Britanija predložila da bude izuzeta od određenih finansisijskih popisa.

"Mi to nismo mogli da prihvatimo" zato što nedostatak regulative izaziva sadašnje probleme", kazao je on.

Irska: Da li sporazum zahteva referendum?

Premijer Irske Enda Keni izjavio je da nije siguran da li će novi sporazum EU o pooštravnju finansijske discipline u evrozoni zahtevati odobrenje nacionalnim referendumom. Irska je jedan od najvećih kamena spoticanja u ozakonjenju sporazuma EU jer, za razliku od ostalih članica tog bloka, redovno stavlja te sporazume na javno glasanje.

Irski glasači su odbacili prethodna dva sporazuma EU iz 2001. i 2008, čime su odložili ratifikaciju oba ta teško postignuta pakta na više godina. Vlada Irske je u oba slučaja održala referendume na kojima je prevaziđeno antievropsko raspoloženje. Irska se, poput Britanije, protivi pritiscima EU za povećanje poreza, pre svega na korporacije.

"Standard i purs" i dalje odlučuje da li da snizi rejtinge evrozone

Međunarodna agencija za određivanje kreditnih rejtinga "Standard i Purs" saopštila je danas da će sledećih dana odlučiti da li da snizi rejtinge zemalja evrozone ili ne.

"S&P" je ranije ove sedmice ukazao da će odlučiti da li će sniziti rejtinge 15 članica evrozone, uključujući Francusku i Nemačku, zavisno od toga da li će na samitu lidera EU biti dogovoren ubedljiv odgovor na dužničku krizu.

Agencija će sada analizirati uticaj tog sporazuma na poverenje u ekonomiji i na finansijskim tržištima i takođe razmotriti da li bi taj sporazum mogao da podstakne Evropsku centralnu banku da agresivnije interveniše na suzbijanju dužničke krize.

Povezane vesti: File: Crna Gora što pre da formira pregovarački tim Banke EU moraju da obezbede još 114,7 milijardi evra SAD: Evrozona dovoljna bogata da može da reši krizu Počeo samit lidera EU u Briselu Lideri uvode red u EU

Nastavak na Blic...

Blic: Uprkos razdoru korak napred ka spasu evra

Radio Televizija Vojvodine: Sporazum EU na referendumu u Irskoj?