Izvor: Blic, 23.Okt.2017, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Mere španske vlade za Kataloniju u skladu s ustavom, Belgija uzdržana
Dok španski listovi navode da je vlada u Madridu kivna na belgijsku vladu koja je jedina u EU podržava separatiste u Kataloniji, Evropska komisija je saopštila danas da su za Evropsku uniju "u skladu s ustavom i zakonom" mere španske vlade za sprečavanjhe otcepljenje Katalonije.
Iako je u EU vidljiva sve veća zabrinutost zbog neizvesne i sve zaoštrenije situacije u Kataloniji, podršku vladi u Madridu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njenim ustavnim merama za razvlašćivanje separatističke vlasti u Barseloni su dali svi čelnici institucija i vlada EU, osim Belgije u čijoj vladajućoj koaliciji prevlast imaju flamanske stranke koje u Kataloniji prepoznaju i svoje težnje, jeri bi najviše volele da se Flandrija takođe osamostali.
To navode dnevnik Mundo i još neki španski listovi, a takođe je svojevrsna i situaciji u Sloveniji čija vlada ne osporava poteze centralne vlasti u Madridu, ali čija javnost, što je u posebnom pismu predočio i bivši predsednik Milan Kučan, smatra da treba podržati Katalonce koji žele nezavisnost, isto kao što su se Slovenci svojevremeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti "razdružili" od bivše Jugoslavije.
U medije je procurila vest da se predsednik regionalne katalonske vlade Karles Pudždemon sprema da u četvrtak Senatu u Madridu, pre nego što Senat potvrdi privremeno suspendovanje autonomije, obrazloži šta tačno želi njegova vlada i da li odustaje od jednostranog neustavnog proglašenja nezavisnosti Katalonije, a možda prihvata ponudu Madrida da se kriza razreši vanrednim izborima u Kataloniji.
Neki španski mediji vide neku malu mogućnost da se to dogodi, što bi podsećalo i na onu slovenačku ponudu za stvaranje "asimetrične federacije " pre nego što je konačno jednostrano proglašena nezavisnost.
Tads su mnoge zemlje EU i SAD odmah priznali nezavisnost Slovenije, a sad su EU i SAD odlučno protiv otcepljenja Katalonije i pružaju punu podršku centralnoj španskoj vladi.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je upravo na svečanosti proglašenja španskih nagrada Prinsesa de Asturias u Ovijedu rekao da je Evropska unija omogućila da se prevaziđu "duge noći mraka" i da je nužno je podsetiti da je mir na evropskom kontinentu tekovina koja se teče iz dana u dan, podvukavši s tim u vezi "snagu zakona".
U krugovima EU u Briselu, mada se nezvanično zamera španskom premijeru Marijanu Rahoju što nije ponudom za pregovore o široj autonomiji predupredio jačanje separatizma u Kataloniji, jasno se predočava da bi Katalonija, ako se otcepi, odmah ispala iz EU i valute evro.
Takođe se navodi da Rahoj podvlači da predložene mere ne znače ukidanje katalonske autonomije, već njemo vraćanje u ustavne okvire koji su teško narušeni nelegalnim i netransparentnim referendumom o nezavisnosti.
Da će do obostrano prihvatljivog raspleta teško doći svedoči i najnovija izjava šefa katalonske vlade Pudždemona da je odluka vlade u Madridu o primeni ustavnog člana 155 "suprotna pravnoj državi" i da se to može porediti s dobom Frankove diktature, kad je ukinuta autonomija Katalonije.
Pudždemon je za četvrtak sazvao zasedanje regionalnog parlamenta gde bi trebalo da padne neka ključna odluka.
Ali ni u redovima stranaka regionalne vlade, ni među katalonskim građanima nema velike jednodušnosti kad je reč o tome šta sad učiniti.
Katalonski dnevnik Periodiko je objavio da istraživanje raspoloženja javnosti kazuje da je 69 odsto Katalonaca za sazivanje vanrednih izbora kojima bi se mogao rešiti sukob Madrida i Barselone, što su i predložile centralne španske vlasti.
Mala većina građana koji su za nezavisnost Katalonije, 48 odsto njih to rešenje vide kao izlaz iz slepe ulice, mada ih je 47 ipak protiv.
Takođe, njih samo 29 odsto misli da Pudždemon treba da odmah proglasi nezavisnost, 37 odsto ih smatra da su izbori način da se osujeti ukidanje autonomije, a 25 odsto da treba od svega odustati i pregovarati s centralnom državom.
Mada vlada opšta zabrinutost zbog činjenice da velike banke i kompanije usled krize napuštaju Kataloniju, samo 14 odsto pristalica nezavisnosti misli da postoji pretnja katalonskoj privredi ako se proglasi nezavisnost.
Međutim, preko 80 odsto onih koji su protiv otcepljenja, a njih je više od polovine stanovništva, misle da bi jednostrani pokušaj osamostaljivanja Katalonije imao pogubne ekonomske posledice.
Više od 80 odsto građana Katalonije koji ne vide boljitak u otcepljenju kažu da "strahuju za budućnost", ali je onih koji to misle među pristalicama nezavisnosti samo 14 odsto.
Da i Evropu itekako brine budućnost Katalonije i španije svedoče i mnogobrojne analize i napisi specijalnih izveštača medija EU iz Barselone i Madrida.
Francuski dnevnik Figaro ocenjuje da pristalice nezavisnosti "spremaju bunu" i izvođenje masa na ulice u odbranu sedišta katalonske vlade i skupštine, a nemački nedeljik Špigl u naslovu postavlja pitanje "Separatisti u Kataloniji - gušenje bune ili revolucija?".
.jpg)
