Izvor: Večernje novosti, 20.Jun.2019, 22:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dojče vele: EU gubi kredibilitet, Zapadni Balkan volju i nadu

Zaključci Saveta EU o proširenju jedan su u nizu signala koji ukazuju da je politika proširenja EU u problemu, navodi se u tekstu "Dojče velea" BON - Zaključci Saveta EU o proširenju jedan su u nizu signala koji ukazuju da je politika proširenja EU u problemu, navodi se u tekstu "Dojče velea" i ocenjuje da je EU na putu da izgubi kredibilitet, a Zapadni Balkan nadu u proširenje.Podseća se da je EU ponovo odložila odluku pokretanju pristupnih pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sa Albanijom i Severnom Makedonijom i navodi da je ovoga puta izgovor bio "tehničke priorode" jer je Savet EU, kako se navodi u zaključcima ministarskog sastanka, "na raspolaganju imao ograničeno vreme za tako važno pitanje".''Dojče vele'' navodi da se čini kao da je zasedanje Bundestaga, koji po nemačkom zakonu mora da se izjasni o otvaranju pristupnih pregovora sa zemljma kandidatima, a koji bi o tome trebalo da raspravlja tek u septembru, poslužilo kao dodatno opravdanje - na prvom mestu Francuskoj, koja od dolaska predsednika Emanuela Makrona na vlast i pokretanja strategije "prvo unutrašnje refome Unije", ima sve manje apetita za proširenje.PROČITAJTE JOŠ - Članice EU traže proširenje na Zapadni Balkan Navodi se da se u zaključcima našla i toliko puta ponavljana fraza da je EU "opredeljena da nastavi proširenje i da je to ključna politika Unije" i ocenjuje da je ona gotovo izgubila smisao zbog prisutnih indikacija da je proširenje EU na Zapadni Balkan usporeno gotovo do samog zaustavljanja."Ponovno odlaganje odluke o Albaniji i Severnoj Makedonij veliko je razočarenje i hladan tuš za Skoplje i Tiranu. To je loš signal koji se možda i može progutati, ako u oktobru bude pozitivne odluke. Ako je ne bude, onda možemo da proglasimo politiku proširenja mrtvom jer je već vrlo bolesna i na samrti”, kaže za DNj Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost.U tekstu se dalje navodi da su, istini za volju, zemlje centralne i istočne Evrope, baltičke zemlje, ali i Evropska komisija dali bezrezervnu podršku zemljama Zapadnog Balkana na njihovom putu ka članstvu.Evropski komesar za pristupne pregovore Johanes Hane upozorio je da odlaganje i nedonošenje odluke o zemljama koje su ispunile sve što je od njih traženo dovodi u pitanje kredibilitet EU i njen uticaj i podsticaj na Zapadnom Balkanu."Proširenje je strateška investicija u mir, demokratiju, prosperitet i bezbednost Evrope. Neodlučnost i nerešavanje nisu opcije", poručio je Han nakon sastanka evropskih ministra u Luksemburgu.Navodi se da su nakon ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja u procesu proširenja i pogotovo nakon zaključaka Saveta EU o proširenju, Severna Makedonija i u nešto manjoj meri Albanija ostale s nadom u oktobrar 2019. godine, BiH je ostala s još jednom Mapom puta umesto očekivanog mišljenja o kandidatskom statusu, a Srbija i Kosovo dobili su izveštaje sa možda i najviše kritika do sad.U tekstu se navodi da uzroke svakako treba tražiti na obe strane, i u efikasnosti u sprovođenju reformi na Zapadnom Balkanu, ali i u političkoj volji EU. U Centru za evropsku politiku u Briselu objašnjavaju da je do ovakve situacije došlo kako zbog "lošeg trenutka" zbog evropskih izbora, ali zbog očigledne "nacionalizacije proširenja"."Vidimo da se zemlje članice rukovode ovim dosijeom već izvesno vreme i da uprkos stavu Evropske komisije ponekad povuku kočnicu bez da takva odluka ima utemeljenje u stvarnom napretku zemlja u procesu proširenja", smatra Korina Stratulat iz Centra za evropsku politiku. U razgovoru za ''Dojče vele'' ona objašnjava da su takve odluke često inicirane unutrašnjim politikama zemlja članica i da nose opasnost od podrivanja kredibiliteta cele EU i procesa proširenja."Naravno da se reforme u zemljama Zapadnog Balkana ne sprovode zbog procesa proširenja već zbog dobrobiti sopstvenog naroda, ali to je i deo procesa koji ima jasne korake. Ne možete da tražite rezultate od tih zemlja, ako vi sami ne odgovorite na te rezultate. To postavlja pitanje koliko je vaše angažovanje ozbiljno", kaže Korina Stratulat.U tekstu dalje se postavlja pitanje na čemu bi se zasnivala transformativna moć i uticaj EU ako ona izgubi kredibilitet u regionu. Navodi se da će se, s druge strane, ako zemlje Zapadnog Balkan izgube nadu u proces proširenja, one okrenuti na drugu stranu.„Tada će se otvoriti vrata Rusiji, Kini, Turskoj. EU će izgubiti Zapadni Balkan, a region će izgubiti svetionik koji ih je vodio u reformama i politikama. A to je katastrofalna slika", upozorava Štiglmajerova. Prema mišljenju analitičarke Stratulat, "odnosi regiona i EU su kao emotivni odnos koji je posle toliko godina izgubio strast"."Potrebno je da u narednom periodu pomerimo fokus sa procesa koji podrazumeva tehnikalije, uslove i datume i da se fokusiramo na saradnju preko koje ćemo da shvatimo zašto sve ovo radimo. Da zajedno radimo na praktičnim stvarima koje su od interesa i za EU i za region kao što su: finansijsko-ekonomska pitanja, migracije, bezbednost, geopolitička stabilnost, borba protiv terorizma, demografija, klima. Razumevanje koliko smo potrebni jedni drugima, da smo svi u istom brodu i veslamo na istu stranu, može da oživi ljubav i prelije se i na proces proširenja”, zaključila je ona.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...