Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Maj.2016, 18:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Deveti maj potvrda da EU nema alternativu"

Istoričar Predrag Marković i Maja Bobić iz Evropskog pokreta ocenil su da su poruke sa obeležavanja dva istorijska događaja - Dana pobede i Dana Evrope – pozitivne i važne. U emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine oni su ukazali da su ideje ove dve proslave borba protiv totalitarizma i poziv na evropsku slogu i jedinstvo, te ukazali da je ujedninje Evrope najuspešniji mirovni projekat koji je poslrdnjih sedam decenija doveo do ekonomskog i socijalnog napretka Evrope. Takođe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << smatraju da EU nem alternativu ni kad je reč o budućnosti Srbije.

Govoreći o tome ima li razlika i kakvih u obeležavanju Dana pobede i Dana Evrope i koje zemlje pridaju veći jednom ili drugom istorijskom događaju, Maja Bobić je objasnila da nema nikakvog konflikta između ta dva događaja koji se obeležavaju svakog 9. maja.

"Ideja ujedinjenja Evrope i nastala je na toj poruci da se više ne ponove stradanja iz Drugog svetskog rata. Iako je to danas u Evropi više proslava okrenuta budućnosti, ona ima utemeljenje u prošlosti, odnosno u pobedi nad fašizmom u Drugom svetsko ratu", ukazala je ona.

Marković je takođe naveo da ne treba suprotstavljati Evropsku uniju Rusiji, ocenjujući da su današnje razlike među njima privremene.

"Jeste da se ovaj datum u Moskvi obeležava uz vojnu paradu i sa mnogo oružja, ali simbolički to je dan kad Rusi, koji se inače osećajju kao gubitnici tranzije, osećaju ponos i kao pobednici. To im je najveći nacionalni praznik. Proslava Dana Evrope, čije poruke su takođe pozitivne, nema tu emotivnu i intimnu vezu", rekao je on.

Maja Bobić smatra da je proslava 9. maja važna jer je to dobra prilika da se podsetimo početaka ostvarivanja velike ideje ujedinjenja Evrope kao mirovnog projekta.

I Marković je ističe da je EU "najsupešniji mirovni projekat u istoriji jer je doveo do pomirenja milenijumskih neprijatelja: Francuske i Nemačke".

On je povodom polemika u delu javnosti o tome da li bi Srbija drugačije prošla u Drugom svetskom ratu da nije bilo antifašističkog pokreta, ocenio da bismo najverovatnije doživeli sudbinu Rumunije i Bugarske, koje su stradale i u ratu i posle rata kada su okupirane od Crvene armije. "Hitler je imao pakt i sa Poljskom i sa SSSR-om i nije ispoštovao ni jedan. Pa što bi ispoštovao onaj sa Srbijom?", ukazao je on.

Prema rečima Maje Bobić, poruke i pokušaji revizije istorije i narastanje desnice u zemljama regiona i EU, posledice su toga što generacije mladih nemaju adekvatna saznanja i svest o tome šta se dešavalo u Drugom svetskom ratu i koje su bile njegove posledice.

"Nisu svesni zašto je važna ta emocija koja se vezuje za projekat ujednjenja Evrope, a koju su imale prethodne generacije. I zato je važno obeležavanje Dana Evrope i podsećanje na herojski potez koji su državnici Nemačke i Francuske povukli pre sedam decenija", navela je ona. Dodala je da u tom pogledu izvesnu zabunu unose dokumeti EU o izjednačavanju zločina komunističkih režima sa nacističkim i fašističkim zločinima, a koji su doneti na inicijativu istočnoevropskih zemalja.

Bobić je istakla i da je budućnost EU važno da li će istrajati na solidarnosti, jednom od osnovnih principa Unije, i u rešavanju aktuelne izbegličke krize.

Marković smatra da opstanak EU neće biti doveden u pitanje čak ni u slučaju izlaska Velike Britanije iz članstva, već da bi to, naprotiv moglo da učvrsti EU "kao kontinentalnu i hrišćansku zajednicu". On je ocenio da ni izbeglička kriza ne mora da bude loša za EU, ističući da je politka nemačke kancelarke Angele Merekle "veličanstven primer preoblikovanja imidža Nemačke, koja je imala najkorektniji prihvat izbeglica".

"To je ogromna moralna pobeda Nemačke. Ali, obični glasači izgleda više vole ksenofobne parole, što se videlo u Mađarskoj, Poljskoj i Austriji... Kao u bivšoj Jugosaviji, gde smo imali zvaničnu retoriku bratstva i jedinstva, a svi su polako spremali rezervne strategije", naveo je on.

Maja Bobić je kazala da u Evropskom parlamentu ima između 10 i 20 odsto predstavnika radikalne politike, dodajući da je zanimljivo kako evroskeptični političari rado odlučuju da se kandiduju za evropske poslanike i da učestvuju u radu evropskih institucija.

Ona je ocenila da je dobro što će u novom sazivu Skupštine Srbije biti zastupljene i antievropski opredeljene stranke, "jer je bolje da se ta rasprava vodi u parlamentu nego van njega".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...