Izvor: VOA, 03.Sep.2017, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će Srbija morati da sledi zapadnu politiku?
Da li se Srbija nalazi u sve težoj spoljnopolitičkoj situaciji, negde između istoka i zapada i u pokušaju da pomiri put ka EU i ljubav prema Rusiji? U tom kontekstu treba posmatrati nedavnu poseti američkog senatora Rona Džonsona, nesporazum sa Makedonijom, pa i najave da iduće godine Beograd čekaju sve veća diplomatska iskušenja.
Početkom nedelje Beograd je posetio američki senator iz Viskonsina Ron Džonson, koji je u razgovoru sa najvišim državnim zvaničnicima izneo stav da Srbija ne bi trebalo da daje imunitet osoblju humanitarnog centra u Nišu. U vrlo jasnoj poruci Džonson, koji je i predsednik senatskog Pododbora za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju, je ocenio da to ne bi bilo u najboljem interesu građana, privrede, ali za privlačenje investicija sa Zapada.
Ako slažu se u stavu da Džonson nije rekao ništa novo, sagovornici Glasa Amerike ovu poruku doživljavaju drugačije:
"Dobro je što smo to čuli sada direktno, u kamere. Sa druge strane, nije to ništa novo, ni spektakularno, to je ono što smo već znali. To je zapravo dokaz da se nastavlja kontinuitet američke politike, na uštrb onih koji su govorili da će sa dolaskom Trampa doći do nekih promena. Sada vidimo da to nije tačno", smatra Vlade Radulović iz Atlantskog saveta Srbije.
Mi znamo da taj sporazum o statusu osoblja u Nišu nije potpisan kada je dolazio Putin samo zbog zapadnog pritiska. Mi znamo da taj problem postoji, i nije ovo prvi put da smo čuli da se to ne sviđa ni Briselu, ni Vašingtonu", ističe Ljiljana Smajlović, kolumnista "Nedeljnika".
"Pitanje je da li bi taj ruski centar u nekom trenutku dobio, i Centar kao zgrada, diplomatski status i imunitet, jer bi to onda, na neki način, bila i teritorija Ruske Federacije. Tako da su sve to izazovi sa kojima mi treba da se suočimo i koji su nam direktno rečeni", kaže Radulović.
U kontekstu spoljne politike, očekuje se da 2018-ta bude godina u kojoj će se od Srbije zahtevati da više sledi evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku, ali da se jasnije odredi prema Rusiji. Takve zahteve, pre svih, ističu baltičke zemlje i Poljska:
"Zemlje Baltika vrlo dobro znaju šta znači ruska čizma, i imali su to mukotrpno, višedecenijsko iskustvo sa čizmom iz Moskve. I otuda one prednjače, zajedno sa Poljskom, i insistiraju na tome da Srbija jasno mora da se opredeli - da li želi da bude deo evropske porodice, ili želi da šuruje i sarađuje sa Rusijom", naglašava Radulović.
"Prava prepreka za nas je to što ne postoji saglasnost građana EU da se ubrza prijam novih članica. Zato sam ja skeptična prema toj ideji da će pritisak sa Baltika da natera Srbiju da otera Rusiju ka saveznika", smatra Smajlović.
Ne treba zaboraviti da su na liniji Beograd-Skoplje nedavno ponovo izbili nesporazumi - nakon afere sa upadom demonstranata u Sobranje posle izbora u Makedoniji, Beograd je u drugoj polovini svgusta iznenada povukao osoblje iz ambasade u Skoplju sa obrazloženjem da su bili izloženi obaveštajnom pritisku:
"Ja sam uverena da smo mi sa Makedonijom zaoštrii odnose zbog zapadnog pritiska, zbog prevlasti zapada, zbog toga što je Makedonija bliža sada zapadnim interesima nego mi. Kao i drugi građani, ja ne znam šta tačno stoji iza toga, ali verujem da kada Dačić govori o nekoj stranoj sili koja nije Rusija - pa šta to može da bude - može da bude CIA, može da bude Amerika itd", ističe Smajlović.
"Na nama je sada da se zamislimo šta želimo. Da li želimo i dalje da budemo taj famozni kamičak u cipeli i da služimo za potkusurivanje velikih sila, ili ćemo neminovno pratiti realpolitiku i dešavanja u regionu, pa i u svetu. A ukoliko pogledate region, prilično sam siguran, a i sami možete videti da tu Rusa zapravo nigde nema", kaže Vlade Radulović.
Nema sumnje da će sa daljim napretkom u procesu evrointegracija, Beograd biti sve više izložen pritisku da sledi i spoljnu politiku Brisela. A da li će 2018-ta biti godina u kojoj će se od Srbiji tražiti da se jasnije opredeli između Evropske unije i Rusije - to ćemo videti već za nekoliko meseci.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
