Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Nov.2019, 13:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DW: "Norveški model" - vrabac u ruci za Srbiju i komšiluk?

Proširenje EU je odavno mrtvo i Makron ga je samo sahranio, jedno je mišljenje, dok drugo zastupaju oni koji tvrde da je to pogubna politika, a između dve škole mišljenja pominje se ideja o "norveškom modelu" za Zapadni Balkan, o kojem piše Dojče vele.

Veto kojim je Emanuel Makron blokirao početak pregovora sa Skopljem i Tiranom, a zapravo zakočio čitav proces proširenje EU direktor Evropske inicijative za stabilnost Gerald Knaus naziva "prekraćivanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << muka", prenosi Dojče vele.

Ako bi pristupanje Zapadnog Balkana bilo, recvimo, bik, navodi Knaus, onda su mnogi pikadori godinama malo po malo ubijali tu životinju, a Makron se pojavio kao matador da prekrati mučenje.

"EU bi trebalo da ponudi svim državama Zapadnog Balkana mogućnost da se priključe jedinstvenom tržištu, poput Norveške ili Islanda“, dodaje uticajni analitičar u tekstu objavljenom prošle sedmice.

Knaus nije jedini, sve je više glasova koji kažu da je kucnuo nulti čas evropske politike na Balkanu, trenutak da se sahrani odavno mrtvi koncept proširenja EU i pronađe nešto novo, nešto manje od proširenja, ali dovoljno primamljivo da državice Balkana zadrži u dvorištu EU.

"Makronov veto je torpedirao čitav proces proširenja. Mislim da mu je to i bila namera“, priča Andreas Ernst, iskusni novinar Noje cirher cajtunga koji je godinama bio dopisnik tog lista iz Beograda.

"Ali prednost je što je tako postala očigledna lažna priroda odnosa EU i Zapadnog Balkana", konstatuje i primećuje da je Makron spremno preuzeo ulogu matadora.

Neki kažu da je to učinio jer se plaši jačanja Marin Lepen kod kuće, a s obzirom da se 58 odsto Francuza protivi proširenju EU.

Drugi su uvereni da Makron uzima Zapadni Balkan kao taoca dok ne progura svoju viziju Evrope.

Između redova se čita da francuski predsednik želi EU sa više brzina ili koncentricnih krugova.

Jezgro bi gravitiralo oko osovine Pariz-Berlin, spolja bi bile zemlje integrisane u tržište, a sasvim spolja pridružene zemlje, među njima možda Srbija i komšiluk.

Makron je dobio tihu podršku iz Holandije i Danske.

Kritike iz Berlina na račun Makrona stižu uz mig - trebalo je da pustimo Skoplje i Tiranu da pregovaraju, ionako neće ući u EU najmanje 10 godina, a ta nemačka igra je, smatra, Ernst, još perfidnija.

Pravila su, kaže švajcarski novinar, već godinama ovakva: EU kobajagi želi da primi balkanske zemlje u članstvo, a rukovodstva tih zemalja kobajagi sprovode reforme.

"To je moglo da traje još 10 godina ili večno. Ceo taj teatar, i politički novogovor o 'evropskoj perspektivi' i 'evropskim vrednostima' sada je dobio težak udarac i to je dobro“, dodaje on za DW.

"Sada mora da stigne nova ponuda i ona mora da bude dobra", uveren je Ernst.

Umesto utabane staze kojom su ka EU - i to uz dosta labavije kriterijume - išle Bugarska, Rumunija ili Hrvatska, sada se Zapadnom Balkanu nudi nešto za šta mediji još traže najbolje ime.

Govori se o privilegovanom partnerstvu, "lajt" proširenju, ali najčešće o norveškom modelu.

Šta je norveški model?

Norveška je , uz Island i Lihtenštajn, članica Evropskog ekonomskog prostora (EEP), mehanizma formiranog 1992. godine, u kojem su i sve članice EU.

Jedna od opcija je da, kada Velika Britanija konačno napusti EU, ipak ostane deo EEP.

Tržište je otvoreno, postoji sloboda kretanja, carina nema, osim na hranu i piće, proizvode koji su jako subvencionisani u EU, pa Norveška ne želi da im sasvim otvori vrata.

"Kosovski pasoš bi u EEP imao istu vrednost kao norveški, a srpska šljivovica bi imala isti pristup evropskom tržištu kao švajcarski brendi", piše kosovski publicista Veton Suroj za list Koha Ditore.

"Belgijski investitor bi imao istu pravnu sigurnost u BiH, Albaniji i Severnoj Makedoniji kao na Islandu", dodaje on.

Andreas Ernst napominje da to nikako nije gubitnički model za Balkan.

"Bolje je u kratkom roku napraviti male integracione korake nego se nadati ulasku u EU za 10 ili 20 godina", navodi on.

Gerald Knaus je u tekstu za Evropsku inicijativu za stabilnost predložio da balkanske države budu uključivane u evropske fondove postepeno. Ako bi Srbija recimo uzorno uredila oblast ribarstva, onda bi na tom polju mogla da bude tretirana maltene kao deo EU.

I obratno, ako bi se stanje pogoršalo, opet bi mogla da bude izbačena iz te oblasti.

Lajtmotiv brojnih kritika na račun Makrona je da se region tako prepušta Rusiji, Kini, Turskoj, dok Ana Vislander iz Atlantskog saveta za Njujork tajms kaže da je geopolitički posmatrano, nemoguće prevideti da se na Zapadnom Balkanu vodi bitka.

"Francuska to ili ne vidi ili joj je to prihvatljivo", navela je ona.

Švajcarski novinar Andreas Ernst je pak uveren da je norveški model dovoljan da EU ne prepusti Balkan drugim igračima.

"Pristup EEP je suštinski - tu je pristup infrastrukturnim fondovima, to je instrument koji čini manje privlačnim recimo kineske infrastrukturne projekte ili sporazum sa Evroazijskom unijom. Dakle, to za EU nosi moć i uticaj", kaže Ernst za DW.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...