Izvor: B92, 18.Jun.2018, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čak i EU u minusu, Zapadni Balkan beleži rast
Beograd -- Direktne strane investicije u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) smanjene su u prošloj godini za četvrtinu u odnosu na 2016. godinu.
Međutim, na Zapadnom Balkanu zabeležen je rast, navodi Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u novom izveštaju.
U 2017. godini su direktne strane investicije u regionu CESEE bile samo 72 milijarde evra, 25 odsto manje nego 2016, inače rekordne od svetske ekonomske krize 2008. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
I dok je pad direktnih stranih investicija u članicama EU iz centralne i istočne Evrope (EU-CEE) bio 20 odsto a u Belorusiji, Kazhastanu, Moldaviji i Ukrajini 36 procenata, na Zapadnom Balkanu je ostvaren rast od 18 odsto.
U izveštaju "Direktne strane investicije u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi: pad zbog dezinvestiranja" ocenjuje se da 2017. nije bila izuzetak po nivou investicija već povratak na prosek iz perioda 2011-2015.
Gledano prema broju projekata, u celom regionu u 2017. zabeležen je rast "grinfild" direktnih stranih investicija za 7,4 odsto, i bila je to treća uzastopna godina rasta, ali je vrednost pala u odnosu na izuzetno dobar rezultat u 2016.
Prodaja imovine domaćim investitorima posle dezinvestiranja smanjila je priliv direktnih stranih investicija, navodi se u izveštaju.
Ukazuje se na "repolonizaciju" finansijskog sektora i medija u Poljskoj, preuzimanje strane imovine u medijima i telekomunikacijama od strane domaćih investitora u Češkoj i preuzimanje za račun države u energetici, telekomunikacijama i bankarskom sektoru u Mađarskoj.
Rast priliva direktnih stranih investicija u 2018. mogli bi da ubeleže regioni EU-CEE i Zapadni Balkan, predviđa Bečki institut.
Međutim, investicije se neće vratiti na nivo pre finansijske krize zbog manjih investicionih "apetita" multinacionalnih kompanija.
Jedna od prepreka za nove investicije u regionu EU-CEE jeste nedostatak radne snage i investitori će imati teškoća da zadovolje tražnju za 220.000 novih radnih mesta za "grinfild" projekte najavljene 2017.
Procenjuje se da će u Mađarskoj "grinfild" projekti apsorbovati 90 odsto potencijalnih novih učesnika na tržištu rada, u Češkoj i Poljskoj oko 50, Slovačkoj i Srbiji 25 a u Rumuniji 20 odsto.
U tim zemljama strani partneri sada zapošljavaju samo oko 25 odsto radne snage.
Situacija sa ograničenim tržištima rada mogla bi da spreči dalje direktne strane investicije ukoliko ; investitori ne razmotre nove mogućnosti, poput automatizacije ili izmeštanja dalje na istok.
Ocenjuje se da izmeštanje proizvodnje dalje na istok Evrope nije mnogo verovatno u bližoj budućnosti, jer zemlje poput Ukrajine nemaju posebno dobre uslove za biznis i infrastrukturu.
Zapadni Balkan, navodi Bečki institut, može da ponudi alternativnu lokaciju koja nudi nedovoljno iskorišćenu radnu snagu i poboljšanu infrastrukturu. ;
Uz uslove za poslovanje u regionu, na priliv direktnih stranih ulaganja u 2018. uticaće i globalni činioci - sankcije Rusiji, američke carine, Bregzit, digitalizacija, ukazuje se u izveštaju.
.jpg)
