Izvor: Southeast European Times, 02.Dec.2010, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarska kaže da bi Nabuko trebalo da bude prioritet EU
EU treba da pruži zemljama koje učestvuju u gasovodu Nabuko finansijski podsticaj za ubrzavanje projekta, saopštila je Bugarska u utorak.
01/12/2010
(BTA, Sega, Standart, Europe.bg, Nafta i gas Evroazija - 1.12.2010; Rojters, BTA, Sofijska novinska agencija, Dnevnik.bg, Medijapul, Banker, Publics.bg, ANSA, Sinhua, zvanična internet strana Vlade Bugarske - 30.11.2010)
Bugarska je pozvala >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << EU u utorak (30. novembra) da dozvoli zemljama članicama koje učestvuju u gasovodu Nabuko da iz svojih budžetskih deficita izostave bankovne garancije koje će morati da daju, kako bi pokazala da to zaista posmatra kao ključni projekat za Uniju.
Sofija je uvek navodila Nabuko kao jedan od svojih prioriteta, rekao je bugarski premijer Bojko Borisov na otvaranju konferencije o energetskom sektoru u jugoistočnoj Evropi.
„Međutim, imam puno, puno komentara o brzini rada i o njegovoj stvarnoj, istinskoj poziciji kao prioritetu EU“, rekao je Borisov. „Moj predlog je da se bankovne garancije koje će zemlje učesnice Nabuka dati Evropskoj investicionoj banci ili Evropskoj banci za obnovu i razvoj ... otpišu iz deficita tih zemalja.“
Gasovod u vrednosti od 8 milijardi evra je glavni projekat u inicijativi EU Južni gasni koridor, a njegov cilj je da se smanji zavisnost Unije 27 zemalja od ruskih isporuka. On će se prostirati od istočne Turske do gasnog čvorišta Baumgarten u Austriji, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske i prenosiće prirodni gas iz kaspijskog regiona i sa Bliskog istoka za Evropu.
Konzorcijum Nabuko za razvoj, izgradnju i upravljanje gasovodom, čini šest kompanija: austrijska firma za naftu i gas OMV, bugarska i rumunska državna kompanija Bugarski energetski holding i Transgaz, mađarski MOL, turski Botas i nemački RVE.
Svaki od šest deoničara mora da da oko 2 milijarde evra u bankovnim garancijama, rekao je generalni direktor Nabuko Rajnhard Mišek.
To bi, prema Borisovu, odmah povećalo budžetske deficite zemalja koje će morati da daju državne garancije za Nabuko.
„Ja neću zaustaviti projekat, ali svi mi moramo da shvatimo da će nas to odvesti u deficit“, upozorio je bugarski premijer.
Bugarska nije uključila bankovne garancije za Nabuko u svoj budžet za 2011, kojim je predviđen deficit od 2,5 odsto BDP-a. Stoga, ako EU odbije zahtev Sofije da se zemljama članicama koje učestvuju u projektu pruži fiskalni prostor, budžetski raskorak te balkanske zemlje premašiće 3 odsto BDP-a, što je granica za zemlje Unije.
U međuvremenu, članovi Evropskog parlamenta iz Borisovljeve stranke desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) takođe su u utorak naglasili potrebu da se Nabuko postavi kao stvarni prioritet EU.
„Nabuko mora da se posmatra kao prioritet, jer predstavlja alternativu za diversifikaciju energetskih resursa u Evropi“, rekli su poslanici GERB-a u EP u deklaraciji koja je podeljena u Briselu. „Njime bi se osigurale značajne isporuke gasa i podstakla bi se konkurentnost na evropskom tržištu gasa. To bi dovelo do manjih cena gasa za građane EU i do eliminisanja energetskih deficita u Bugarskoj i EU.“
U međuvremenu, bugarski ministar energetike Trajčo Trajkov pozvao je na razvoj zajedničkog energetskog plana za jugoistočnu Evropu, koja je „nekada bila periferna oblast, ali je sada centar u smislu energije, zajedno sa kaspijskim regionom“. To, prema ministrovim rečima, nagoveštava „ogromne mogućnosti“.
Takođe u utorak, Trajkov i rumunski ministar ekonomije, trgovine i poslovne klime Jon Ariton potpisali su memorandum o razumevanju o integrisanju energetskih tržišta dve zemlje. Očekuje se da će taj korak pomoći da se unapredi pouzdanost energetskih sistema dva balkanska suseda, kao i ekonomska efikasnost u regionu, izjavio je bugarski ministar.
„Postoje mnoga polja na kojima ćemo steći više beneficija ako sarađujemo“, rekao je Trajkov.
On je takođe najavio sporazum između BEH i grčke kompanije IGI Posejdon o uspostavljanju zajedničke kompanije za izgradnju prvog gasnog međukonektora između dve zemlje.
Cevovod dužine 170 km, koji će se prostirati od Komotinija u severnoj Grčkoj do Stare Zagore u Bugarskoj, imaće kapacitet da prenosi do 5 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Južnog gasnog koridora za Bugarsku i druge balkanske zemlje. Taj projekat u vrednosti od 160 miliona evra treba da bude završen 2013. godine.
„Ovo je poslednji korak pre početka izgradnje gasovoda“, rekao je Trajkov posle svečanog potpisivanja u utorak.
Nastavak na Southeast European Times...
