Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Okt.2019, 16:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Biber: Vreme je da Brisel resetuje politiku prema Balkanu

Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber ocenio je da je francuski veto na pokretanje pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom usmrtio ključnu strategiju EU za transformaciju regiona - udaljivši članstvo u EU za te dve balkanske zemlje i umanjivši nade drugih u regionu, ali i dodao da EU to treba da iskoristi kao prliku da resetuje politiku prema regionu.

"Za EU to može biti trenutak da se konačno fokusira na razvoj boljih alata za suočavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << s autokratama u regionu koji imaju malo podsticaja da napuste svoju neformalnu kontrolu nacionalnih institucija. Prošle godine Komisija je to prepoznala kao problem, ali je bila previše stidljiva da se s tim suoči, odlučivši umesto toga da proces proširenja učini složenijim i glomaznijim i da odloži rešavanje problema", naveo je Biber u tekstu za portal Politiko.

Po njegovom mišljenju, "trenutni zastoj treba da bude poziv za buđenje" a EU "mora da razvije novu spoljnu politiku za Zapadni Balkan koja se ne fokusira samo na pregovarački proces po cenu dobre diploamtije".

"Pristup Brisela Zapadnom Balkanu dugo se oslanjao na mahanje šargarepom u vidu pristupanja EU kao glavnim - a ponekad i jedinim - podsticajem za rešavanje otvorenih sporova. Uzmimo, na primer, Kosovo i Srbiju, gde je dijalog s Briselom vođen obećanjem da će se, ako dve zemlje normalizuju odnose, otvoriti njihov put ka članstvu u EU. To je prestalo da deluje pre nekoliko godina, skrajnuto razgovorom o promeni granica i neizvesnošću hoće li pet članica EU koje ne priznaju Kosovo ikad promeniti svoje mišljenje", naveo je.

Biber je dodao da je perspektiva članstva u EU bila snažan podsticaj za neke ali je, takođe, skrenula pažnju sa samog problema.

"Prečesto se spoljna politika EU oslanjala na obećanje o eventualnom članstvu kao svojevrsnom leku za sve, a ne na ulaganje u intenzivno posredovanje", naveo je.

Po njegovom mišljenju, EU i Zapadni Balkan treba da smisle nove načine zajedničkog rada. Šest zemalja regiona moglo bi da pronađe specifična područja politike kojima bi se mogle integrisati u EU, a da se formalno ne pridruže bloku. EU bi zauzvrat mogla da podrži te napore stručnošću i resursima, uključujući projekte povezane sa ekologijom ili infrastrukturom.

Na taj način, čak i ako se ispostavi da je put do članstva još dalje nego što su se mnogi nadali, region bi se već mogao približiti EU. Zemlje bi - čak i ako to još nije realno - mogle postati deo Šengenske zone ili Evropske ekonomskog prostora. Na kraju bi ulazak u EU bio i lakši i brži jer bi se postupno integrisali u strukture EU.

Biber navodi i da bi najnoviji zastoj procesa u Albaniji i Severnoj Makedoniji mogao takođe da bude korisna lekcija reformatorima u regionu koji se predugo oslanjaju na spoljnu podršku. Sada je poruka iz Brisela jasna: sami ste.

Možda je bolno, a zasigurno nije poruka kojoj su se nadali, ali može podstaći one koji žele da poboljšaju način na koji vode svoju zemlju da preduzmu mere, umesto da čekaju na pomoć spolja koja nije i neće doći, naveo je.

"Da bi se društvo istinski transformisalo u konsolidovanu demokratiju utemeljenu na vladavini zakona, promena mora doći iznutra. EU u najboljem slučaju može da pruži obrazac i podsticaj za preduzimanje potrebnih koraka. Ali ne može sama da završi posao", dodao je Biber.

Prema njegovim rečima, "predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi u regionu u teoriji su načinili korake ka EU, istovremeno podrivajući demokratske institucije i nezavisne medije" a "takva putanja nije ni u čijem interesu".

Proširenje EU je uvek je bilo alat za transformaciju zemalja i EU mora da preispita i kako najbolje da postigne svoje ciljeve u regionu: podrškom stvarne i trajne političke transformacije odozdo prema gore, zaključio je stručnjak za jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na NoviMagazin.rs...