Izvor: B92, 24.Okt.2019, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavrnuta slavina: Gubitaška javna preduzeća ne mogu da budu sponzori
Beograd -- Država je odlučila da stopira sponzorstva i donacije koje uplaćuju javna preduzeća koja posluju u minusu.
Po nedavno objavljenom izveštaju Agencije za privredne registre, a na osnovu obrađenih finansijskih izveštaja za 2017. i 2018. godinu, u Srbiji je lane obavezu podnošenja izveštaja o poslovanju imalo 637 javnih preduzeća, a obavezu je ispunilo 561. U tih 561 javnih preduzeća bilo je zaposleno 117.507 radnika.
Od ukupno obrađenog 561 javnog preduzeće, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lane je 393 poslovalo s neto dobitkom, a 135 s neto gubitkom.
Od ukupno 15 sektora u kojima su poslovala javna preduzeća, 11 je lane završilo s pozitivnim neto rezulatom, dok je kod šest sektora zabeleženo smanjenje ukupnog dobitka.
U izveštaju APR-a daju se podaci o ukupnim finansijskim performansama javnih preduzeća u Srbiji tako da se iz njih ne vidi koja su tačno javna preduzeća poslovala s gubitkom, odnosno kojih je to 135 preduzeća lane zabeležilo gubitak. Ti podaci su važni zbog činjenice da se deo gubitaka javnih preduzeća pokriva iz buyeta. No, poslednji objavljeni podaci APR-a bitni su za Vladu Srbije jer je ona na poslednjoj sednici usvojila Uredbu kojom od direktora javnih preduzeća traži da joj u tančine predstave poslovanje od naredne godine do 2022.
U Uredbi Vlade Srbije navodi se da javna preduzeća koja koriste novac iz budžeta za finansiranje tekućeg poslovanja, kao i ona koja su poslovala s gubitkom prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, a to jeste ovaj koji je objavio APR, ne mogu naredne godine planirati novac za sponzorstvo i donacije.
S druge strane, javna preduzeća koja posluju pozitivno, odnosno ostvaruju neto dobitak, moraju prikazati kriterijume za korišćenje novca za posebne namene – sponzorstva, donacije, humanitarne i sportske aktivnosti, reprezentaciju, reklame i propagande, pri čemu svota ne može biti viša od one koja se troši u ovoj godini.
Takođe, tim Vladinim aktom nalaže se direktorima javnih preduzeća da utvrde precizne ciljeve poslovanja za narednu godinu, 2021. i 2022, odnosno navedu ciljeve za taj period, kanale pomoću kojih će ostvariti profit, kao i načine na koje će se moći proveriti njihova ispunjenost. Javna preduzeća Vladi Srbije moraju dostaviti i podatke o upražnjenim radnim mestima, polnoj i starosnoj strukturi zaposlenih, zahtevima za novim radnim mestima i planovima za zapošljavanje novih radnika.
U Uredbi Vlade Srbije od čelnika javnih preduzeća traži se da racionalno planiraju nabavku službenih vozila, kao i da moraju sačiniti valjano obrazloženje za njihovu nabavku.
Kada je reč o investicijama koje javna preduzeća planiraju za naredne tri godine, mora biti navedena njihova dinamika, rizik u poslovanju i plan upravljanja rizicima, a obavezne su i aktivnosti koje javno preduzeća planira da sprovede u cilju koorporativnog upravljanja.
Dakako, javna preduzeća će Vladi Srbije morati dostaviti i ciljeve koje planiraju za naredne tri godine, ključne aktivnosti koje će do njih dovesti, uz analizu tržišta i konkurencije, plan prodaje i unapređenja marketing-strategije. Javna preduzeća moraju i da predstave svoju kreditnu zaduženost, kao i planirane nabavke dobara, radova i usluga u naredne tri godine, i to uz detaljno obrazloženje.
.jpg)
