Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Feb.2019, 16:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vule Žurić, dobitnik "Zlatnog suncokreta": Sačuvajmo jezik od svakog pomora

Vitalova književna nagrada "Zlatni suncokret" ove godine pripala je književniku Vuletu Žuriću, za roman "Pomor i strah", objavljen 2018. U obrazloženju žirija se kaže između ostalog da se pisac Žurić vešto koristi različitim ravnima i tipovima pripovedanja. U pitanju je roman zasnovan na istorijskim činjenicama o velikom pomoru od kuge u mestu Irig davne 1795. godine.

Vitalovu nagradu "Zlatni suncokret" tročlani žiri je Žuriću uručio u nekadašnjem beogradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << boemskom sastajalištu, sada kultoj kafani "Tri šešira". Ona se sastoji od novčanog dela, štampanja dodatnog tiraža od 1.000 primeraka i organizovanju tribine u Vrbasu, a dodeljuje je Fabrika "Vital" iz tog grada.

Član žirija, Dragan Jovanović Danilov rekao je da je "Pomor i strah" istorijski i antropološki roman koji prati entitete horora i trilera, ali poseduje i ezoterični sloj.

"Vule Žurić je naprosto u ovom romanu neka vrsta arheologa koji je pronašao jedan novčić iz tog nekog davnog vremena, ali na tom novčiću se ne vide ni slova, ni likovi, a on je na jedan pripovedački način, svojom nekom pripovedačkom efikasnošću uspeo da očisti taj novčić i da se na tom novčiću prepoznaju likovi njegovih junaka", kaže Danilov.

Autor kaže da se simbolika transponovana na aktuelni trenutak u romanu nalazi doslovno u nazivu romana "Pomor i strah", dodajući da roman i priča u njemu funkcionišu i bez te simbolike, na ravni čistih odnosa i događaja koji su se desili u Irigu 1795.

"To što se promenila samo naziv bolesti i imena, to ništa ustvari ne menja. Zamenite sa današnjim akterima, umesto ne znam, glasnika i konjanika, uvedite internet i telefone, ne verujem da će to išta promeniti", kaže Žurić.

Žurić je u održao prigodnu besedu naslovljenu "Povest o jeziku", povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, u kojoj se prisetio svog odlaska u Hašane, rodno selo Branka Ćopića gde je "sve, uglavnom, bilo onako kao što danas i ovde kod nas najčešće jeste - tek započeto ili nikad dovršeno, ali opet od srca gostoprimljivo i zaljubljeno zagledano u daleki, veliki i dobri Biograd".

Prisetio se Žurić i svoje posete Irigu u potrazi za kužnim jevanđeljima na kojima je otac Vezilić ostavio svoje kratke zapise o iriškoj kugi.

"Imao sam razumevanja za podozrivost tog čoveka iz Srpske čitaonice, ali ipak nisam mogao do kraja da dokučim sve razloge zbog kojih mi nije dozvolio da rođenim očima vidim i dodirnem kužna jevanđelja. Danas znam da je taj čuvar jevanđelja uradio baš onako kako je i trebalo", rekao je Žurić.

On je istakao da "naša čovekoljubiva sustsina nije pohranjena u čvrstim građevinama ili opipljivim, vrednim predmetima, nego je i do danas sačuvana i živa samo zahvaljujući našem milom, prelepom jeziku".

"Otuda je povest o zapisu na kužnom jevanđelju ispričana od nikada zapisanih, ali i od nikada do sada izgovorenih reči. A napisana je jezikom naših predaka, među kojima i ova Vezilića, Petra Runjanina, Dositeja Obradovića, Miloša Crnjanskog, da bi mogli da je čitaju i naši potomci. Jezik je, sva je prilika, jedino trajno dobro koje ćemo im ostaviti. Hajde da ga onda svi zajedno, bez straha, sačuvamo od svakog pomora", poručio je Žurić.

"Vitalovu" nagradu "Zlatni suncokret" dobili su do sad Ivan Lalić, Milovan Danojlić, David Albahari, Rajko Petrov Nogo, Marko Vidojković, ali i brojni drugi književnici.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...