Vukovi i mrki medvedi predvode životinje koje se vraćaju u Evropu

Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Sep.2022, 06:44

Vukovi i mrki medvedi predvode životinje koje se vraćaju u Evropu

Vukovi, mrki medvedi i orlovi belorepani su među najvećim grabljivicama koje se vraćaju na staništa širom Evrope, pokazuju podaci iz velikog izveštaja o oporavku fonda divljih životinja. Najbolje rezultate daju promene u korišćenju zemljišta, bolje upravljanje vrstama, povezivanje zaštićenih područja, ponovno uvođenje vrsta i poboljšanje kvaliteta staništa.

Stručnjaci su pažljivo analizirali podatke o 50 vrsta divljih životinja čije su se veličina populacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i geografska distribucija povećali u protekle četiri decenije.

Cilj je bio da se utvrdi koliko je efikasna pravna zaštita, obnova staništa i repopulacija manjim brojem jedinki u određenim oblastima i može li se tim merama pokrenuti oporavak vrsta.

„Ogromna većina se oporavila zahvaljujući ljudskim naporima“, rekla je Luiz Mekrej iz Zoološkog društva Londona (Zoological Society of London), koja je bila jedan od autora izveštaja o povratku divljih životinja u Evropi (European Wildlife Comeback report), koji je naručio "Rewilding Europe".

„Kao istraživač koji radi na globalnom biodiverzitetu i posmatra globalne trendove, može biti prilično depresivno videti najnovije statističke podatke, ali ovaj izveštaj je zaista uzbudljiv, ohrabrujući i inspiriše ljude poput mene da nastave da rade ono što radimo“, istakla je Luiz Mekrej.

Sivi vuk se najbrže vratio od svih mesoždera. Ljudi su ih na prostoru Evrope ubijali vekovima, sve dok se nije stiglo do najniže tačke tokom 70-ih godina 20. veka, kada je bilo samo nekoliko grupa koje su se nalazile po „džepovima“ južne i severoistočne Evrope. Od uvođenja zakona koji ih je štitio i veće tolerancije javnosti da ove divlje žive u relativnoj blizini ljudi, broj se povećao za 1.800 odsto. Sada se njihov broj kreće oko 17.000 jedinki koje lutaju skoro celom kontinentalnom Evropom, a ima naznaka da će se raditi na vraćanju ove životinje i u Britaniju.

Postoji 12.500 parova orlova belorepana koji lete nad većim delom Evrope. Njihov broj raste na zapadnoj obali Škotske i na ostrvu Vajt. Na čitavom kontinentu 2018. godine zabeležen je porast njihovog broja od 445 odsto u odnosu na 1970. godinu i, uglavnom zahvaljujući pravnoj zaštiti i zabrani štetnih pesticida. Od 1960. godine, populacija mrkih medveda porasla je 44 odsto, a na to je najviše uticala bolja zakonska zaštita, iako se sukob ljudi i medveda nastavlja.

„Suživot sa drugim vrstama mesoždera i dalje je izazov, ali stavovi se menjaju, još uvek učimo kako da živimo pored ovih vrsta“, kaže Mekrejova.

Izveštaj koji su sastavili Zoološko društvo Londona, BirdLife International i Evropski savet za popis ptica (European Bird Census Council), razmatra podatke o 24 sisara, 25 ptica i jednom reptilu. Glavni izvori podataka bili su Baza podataka indeksa žive planete, Direktiva o pticama EU i crvena lista Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), koja meri rizik od izumiranja. U izveštaj nisu uključeni insekti ili biljke, delimično zato što ima mnogo manje dostupnih dugoročnih podataka.

„Odabrali smo ove vrste jer im tako dobro ide. I kod praćenja i kod očuvanja ponekad može postojati pristrasnost prema većim ili harizmatičnijim vrstama“, objašnjava Mekrejova.

Rezultati prethodne analize pokazali su da mrki medvedi, vukovi, zatimBotaurinae – ptice iz potporodice čaplji i evroazijski risovi dobijaju skoro isti iznos sredstava po direktivi EU o staništima kao svi beskičmenjaci zajedno. Ponekad, zaštita odabranih vrsta (umbrella species), poput dabrova ili vukova, generalno koristi staništima, ali to nije uvek slučaj, jer određeni insekti mogu imati vrlo specifične ekološke potrebe. Uprkos pozitivnim pomacima, divlji svet nestaje rekordnom brzinom širom planete.

Milion vrsta je u opasnosti od izumiranja, a velika većina zaštićenih predela u Evropi je u očajnom ili lošem stanju. Iako su mnoge vrste sa liste koju su istraživači razmatrali, pokazale oporavak u proteklih četrdesetak godina, to poboljšanje dolazi nakon vekova uništavanja, tako da nijedna od posmatranih vrsta nije stigla do broja koji bi bio dostignut da nije bilo raznih ugrožavajućih faktora, među kojima i dejstvo čoveka.

Evroazijski dabar beleži jedan od najvećih brojčanih pomaka među biljojedima. Do 20. veka ostalo ih je samo 1.200 zbog izlovljavanja zbog krzna, mesa i kastoreuma (sekreti koji se koriste u industrijama hrane i parfema). Od 1960. godine ovih životinja u Evropi ima 16.000 odsto više! Od pedesetih godina 20. veka, populacija dabrova se oporavlja zahvaljujući pravnoj zaštiti i repopulaciji pojedinih oblasti.

Zabeležen je značajan porast u centralnoj i zapadnoj Evropi. Kada je u pitanju teritorija Ujedinjenog Kraljevstva, dabrovi su se, uz pomoć čoveka, vratili u Kent 2002. godine, 400 godina nakon što je poslednja jedinka ubijena. GuskaBranta leucopsis, beloglavi sup i velika bela čaplja su među najuspešnijim povratnicima među pticama. Postoji oko 800 parova supa, sa porastom populacije od 120 odsto od 1991. godine.

Ova ptica ima dobre uslove za život u Francuskoj, Španiji i Nemačkoj zahvaljujući programima ponovnog uvođenja i zabranama njihovog ubijanja, iako su određene populacije u istočnoj Evropi i dalje ugrožene.

Pravna zaštita zakonima EU, kao što su direktive o pticama i staništima, promene u korišćenju zemljišta i bolje upravljanje vrstama su među najefikasnijim alatima za očuvanje vrsta. Proširivanje i povezivanje zaštićenih područja, ponovno uvođenje vrsta i poboljšanje kvaliteta staništa takođe daju rezultate.

Frans Šepers, izvršni direktor organizacije "Rewilding Europe" naglašava da ovaj novi izveštaj pokazuje koje evropske vrste divljih životinja se dobro oporavljaju, ali i koji su razlozi za to, to jest koje mere su bile efikasne. Od poslednjeg izveštaja o stanju divljih životinja u Evropi, objavljenog pre skoro deceniju, većina analiziranih vrsta nastavila je da se oporavlja. Izuzetno je važno biti oprezan kada se pretpostavlja da će se napredak, to jest oporavak nastaviti, poručuju istraživači.*

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.