Izvor: Večernje novosti, 16.Avg.2019, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladimir Medan: I ove godine rekordna zarada

Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke o kreditima u švajcarcima, euriboru, privredi... Za šest meseci u plusu 37 miliona evra. U istorijskoj 2018. pozitivan saldo bio 71 milion evra POSLE zarađenih 71 milion evra u 2018. godini i najboljeg rezultata u svojoj istoriji, Komercijalna banka nastavila je da niže uspehe i u prvih šest meseci 2019. Preokrenuti su svi lošiji trendovi iz prethodnih godina, pa je na dan 30. juna ove godine oboren novi rekord - zarađeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je četiri milijarde 339 miliona dinara, što je blizu 37 milona evra. Ovo u dahu raportira za "Novosti" predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vladimir Medan. - Bilansna aktiva na polovini 2019. iznosila je 412 milijardi dinara, što predstavlja rast od osam odsto u odnosu na isti datum prethodne godine, odnosno da je banka porasla za 32 milijarde za godinu dana. Pročitajte još: Mali: Do 15. septembra odluka o značajnom povećanju minimalne cene rada, decembarska prosečna plata iznad 500 evra * Odlični rezultati. Znači da je banka ušminkana za prodaju? - O tome će odlučivati akcionari. Naš zadatak nije da komentarišemo šta će biti, nego da radimo. Zato mogu da nastavim i kažem da je Komercijalna banka stub srpskih finansija i jedina domaća banka koja je sistemska banka i u segmentu depozita održava trend sigurnosti i pouzdanosti. To dokazuje to što je još veći broj klijenata i kompanija poverio svoje poslovanje nama. Depoziti na dan 30. jun 2019. iznosili su 323 milijarde dinara. I tu je međugodišnji rast od osam procenata, odnosno za 32 milijarde dinara. Sve ovo se odrazilo i na kapital koji iznosio 69 milijardi dinara i predstavlja rast od 9 odsto, odnosno rast od 6 milijardi u odnosu na isti datum 2018. Pročitajte još: Srbija lider u ulaganjima * Kako ste završili konverziju stambenih kredita indeksiranih u francima? - Rezultat u prvih šest meseci je ostvaren u vreme kada smo imali rešavanje problema zaduženih u "švajcarcima", ali pozitivnim rezultatima pokazujemo da je uprkos tim okolnostima naše poslovanje bilo uspešno i banka je uspela da prevaziđe i troškove koji su bili izazvani konverzijom franka. * Koliko je Komercijalnu banku koštala konverzija stambenih kredita u švajcarskim francima? - Banka je u trenutku donošenja posebnog zakona o "švajcarcima" u svom portfelju imala 1.081 kredit i cela konverzija je banku koštala oko 800 miliona dinara. S jedne strane to je za banku bio trošak, ali sa druge strane rešili smo jedan veliki problem, veliki pul kredita koji su bili specifični. Zakon je donela Srbija i bio je izuzetno fer, jer su deo troška snosile komercijalne banke, a deo država. Problem je rešen i trajno je prevaziđeno pitanje švajcarskih franaka, koji je opterećivao rad svih komercijalnih banaka. Mi smo bili izuzetno uspešni i 1.035 klijenata je izvršilo konverziju. Brojke govore da je i u ovom poslu Komercijalna banka pokazala da je jedna od najuspešnijih na srpskom tržištu. Banke jesu imale trošak, ali su se oslobodile dela nenaplativih kredita, koji su se nalazili u portfelju banke.AKCIJE IŠLE I DO 3.450 DINARA SVE što je urađeno u banci poslednjih godinu-dve jeste ono što je prepoznato i na tržištu. U krajnjoj liniji to pokazuje i nivo cene akcija Komercijalne banke koje se kotiraju na Beogradskoj berzi. To jeste pul od nekih 16 odsto od ukupnog broja akcija, ali smo posle dužeg vremena sa cenom od oko 1.800 dinara u ovom periodu prešli 3.000 dinara. U nekim trenucima smo bili na nivou od 3.450 dinara. Ipak, svako poslednje trgovanje u poslednja dva meseca je bilo iznad tri hiljade, što samo pokazuje poverenje u KB jer ovo je najbolji pokazatelj da i kroz depozite i u krajnjoj liniji cenom svojih akcija uliva poverenje svojim klijentima, štedišama i investitorima. * A, ovih 45 ljudi, zašto nisu pristali na konverziju? Jesu li u pitanju tužbe? - Nije pitanje tužbi. Teško je ulaziti u njihove razloge zašto nisu ušli u konverziju. Najmanje je deset različitih priča zašto neko neće da konvertuje. Ali, kada govorimo o procentima, radi se o izuzetno malom broju klijenata koji nisu izvršili konverziju. * Kakve rezultate očekujete do kraja 2019? - Banka je i u julu, koji je letnji mesec kada je nivo poslovnih aktivnosti na relativno nižem nivou, takođe zadržala pozitivan trend. Možemo reći da će i u sedmom mesecu ostvariti dobit od nekih 5 milijardi i 100 miliona dinara, kumulativno, tako da se uzlazna putanja koju smo pokrenuli 2018. uspešno nastavlja i u 2019. Bez lažne skromnosti možemo reći da Komercijalna banka ostaje stub stabilnosti srpskog bankarskog sektora. Kada govorimo o bilansnoj aktivi, nju smo sa 367 milijardi iz marta 2018. podigli na 412 milijardi dinara. Svi ostali pokazatelji poslovanja banke su u uzlaznom trendu. Ukupna aktiva po zaposlenom je takođe porasla sa 130 miliona (31. 03. 2018) na 150 miliona. Depoziti sa 102 na 117 miliona. * Kakvo je stanje sa neto kreditima? - Posmatrano godinu na godinu, krediti su sa 141 milijarde dinara porasli na 172 milijarde na kraju jula 2019. To pokazuje da banka u svim segmentima ima stabilan rast. A, depoziti su u istom intervalu rasli sa 288 na 333 milijarde dinara. * Otežava li vam poslovanje pooštravanje zaduživanja u keš kreditima, jer NBS smanjuje rok otplate ovakvih kredita? - Mera NBS je apsolutno bila logična, jer se obnavljanje keš kredita, sa jedne strane, povećavalo po iznosu, a sa druge strane se povećavala ročnost, odnosno period otplate. To je bio siguran put da će u jednom trenutku doći do problema. Tako da je mera NBS sasvim logična da se rokovi povraćaja i iznos kredita limitiraju. Ono što mi kao banka možemo da kažemo je da nismo bili u problemu, jer smo uvek imali prostora da još uvek možemo plasirati, jer Komercijalna banka nije u celini iskoristila čitavu marginu, upravo zbog elemenata bezbednosti i upravljanja rizicima. Mi smo u prethodnom periodu postavili nešto rigidnije limite, upravo da bi u svom poslovanju kontrolisala proces pula gotovinskih kredita, tako da ta mera nije dovela do limita za našu banku. Mera je logična, to jeste adekvatan sistem upravljanja rizicima. * Kakvi su trendovi u kreditiranju? Oseća li se neka veća aktivnost privrede? - Poslednje četiri godine vidimo permanentno povećanje privrednih aktivnosti. Te privredne aktivnosti sa druge strane rađaju ili stvaraju dodatnu tražnju za kreditima u privredi, ali ono što je jako bitno jeste i tražnja za kreditima stanovništva. Kada govorimo stanovništva, ne govorimo samo o njima, nego o privrednim aktivnostima, kao celini, jer to je ne samo pokazatelj keš kredita, koji su u segmentu limitiranja, nego rastu svi ostali krediti što pokazuje da se stvara nova efektivna tražnja, odnosno nova zaposlenost. Mi možemo da odobravamo kredite samo onima koji su sposobni da ih vraćaju. To je pokazatelj da privredna aktivnost stvara nova radna mesta, a ona stvaraju novu tražnju. U kontekstu te sinergije povećanja korporativnih kredita, povećanja stambenih kredita, ali i ostalih namenskih kredita, vidimo da je taj ciklus krenuo uzlaznim putem da se povećava, što je ekonomska logika svakog razvojnog ciklusa koji ima svoju cikličnost, kako sezonsku, tako srednjoročnu ili dugoročnu. Može se reći da imamo jedan uzlazni ciklus u ekonomskom razvoju. * Euribor je u minusu, naša nacionalna referentna kamata je na istorijskom minimumu. Mogu li kamate dole? - Kada govorimo o kamatnim stopama, moramo gledati i to kroz dva horizonta. Jedan je evropski, drugi je američki. Prvi je vezan za evro, sledeći - vezan za dolar. Kada govorimo o evropskoj valuti, njena referentna kamatna stopa je u minusu, trenutno 0,4. Što se tiče SAD, oni su već odavno izašli iz minusa i njihova referentna kamatna stopa je već preko dva odsto. Kada govorimo o našem tržištu, dominantno vezanom za evro, možemo reći da ta kamata može samo simbolično ići naniže. Kada govorimo o dinarskim kreditima, vidimo da je NBS u jednom mesecu dva puta korigovala referentnu kamatnu stopu sa tri na 2,75, a potom na 2,5 odsto, koliko je sad, tako da u tom kontekstu možemo očekivati blago smanjenje kamata na dinarske kredite, ali kada govorimo generalno o kreditima prostor za smanjenje kredita je veoma ograničen, kamatne marže su svedene na minimum, tako da teško možemo očekivati da će doći do značajnijeg pada kamatnih stopa. PRIVREDA ZAJMI ZA INVESTICIJE * A Za koju namenu privreda traži zajmove? - Ono što možemo reći je da je dobro da sve manje imamo zahteva za obrtna sredstva, sve više su zahtevi za srednjoročne i dugoročne investicione kredite, što znači u krajnjoj liniji da su i naši privrednici, i to ne samo velike kompanije, nego mala i srednja preduzeća, promenili svoju poslovnu filozofiju i shvatili da investicije finansiraju kreditima, a da se obrtna sredstva sve više obezbeđuju kroz samofinansiranje, tako da je došlo do značajnog pomeranja u strukturi zahteva prema investicionim željama i broj zahteva prema finansiranju obrtnih sredstava je relativno manji nego u prethodnom periodu.

Nastavak na Večernje novosti...