Izvor: B92, 08.Dec.2020, 11:58
"Uvek kad ima mogućnosti - mi ćemo povećavati plate, hoćemo da zadržimo mlade"
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da budžet za 2021. godinu proizlazi iz svih okolnosti koje su nas zadesila ove godine.
Prema njegovim rečima, to je najvažniji dokument danas, a podsetio je da je svaki pojedinačni makroekonomski pokazatelj bio više nego dobar.
"Država je pokazala svoju snagu"
Na današnjoj sednici Skupštine Srbije, Mali je podsetio da, uprkos krizi koju je izazvala pandemija, imali smo stopu rasta od 5,1 odsto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Vodili smo borbu za očuvanje ekonomije i života građana", kazao je i osvrnuo se na brojne državne mere pomoći.
Među njima je pomoć penzionerima, zdravstvenim i radnicima u turističkom sektoru, 100 evra koji su dobili srpski građani...
"Uradili smo sve što je bilo neophodno da naša ekonomija preživi", naglasio je ministar.
Naša zemlja će imati najmanji pad BDP-a u Evropi, istakao je Mali.
"Mi ćemo ove godine imati BDP između 0 i -1, a razvijene zemlje su u mnogo većoj dubiozi od nas", dodao je on.
Kako je rekao, pravovremenim, odlučnim, preciznim merama izašli smo sa paketom pomoći privredi i građanima koji sad već iznosi preko 750 miliona dinara.
"Država je pokazala svoju snagu. Nakon teških reformi fiskalne konsolidacije, imali smo dovoljno snage i dovoljno novca. To ne kaže samo Siniša Mali več i MMF. Srbija će ove godine imati najmanji pad BDP u Evropi", kazao je Mali.
Ukupna primanja predviđena budžetom za 2021. godinu su 1.336 milijardi, a izdaci su planirani na nivou od 1.514 milijardi dinara. Uz to, 188,5 milijardi dinara je projektovan defiicit.
"To nam omogućava da izdvojimo novac za zarade i kapitalne projekte", pojasnio je.
Povećanje plata i penzija
On je podsetio i na povećanje penzija koje je najavljeno sledeće godine.
"Pet odsto će biti i povećane plate za zdravstvene radnike", kazao je i dodao da će i zaposleni u drugim sektorima, kako je već bilo najavljeno, takođe dobiti povišice.
Predlogom budžeta za 2021. godinu planirana su velika ulaganja u zdravstvo, ukupne vrednosti 15,2 milijarde dinara.
"Jačina i snaga jedne zemlje više se meri samo politički i ekonomski, već je vezana i za otpornost zdravstvenog sistema. Mnoge zemlje, razvijenije od Srbije, su pale na ispitu kada je u pitanju korona, jer nisu dovoljno ulagale u zdravstvo", rekao je Mali.
Istakao je da je tokom pandemije koronavirusa nivo hospitalizacije u našoj zemlji najveći u Evropi i da iznosi između 12 i 38 odsto, dok u Nemačkoj iznosi između jedan i četiri odsto.
Mali navodi da je zbog toga veliki pritisak na naše zdravstvo i da će ih zato država uvek podržati većim platama i ulaganjima u zdravstvene ustanove.
Podsetio je i na ranije najavljene projekcije koje se tiču plata i penzija.
"Ide se na prosečnu platu od 900 evra i penziju od 430 evra", poručio je ministar.
Minimalna plata, prema njegovim rečima, treba da poraste za 6,6 odsto od 1. januara.
Stabilnost PIO fonda
Siniša Mali izjavio je i da su penzije stabilne i da postoji prostor za njihov dalji rast iz godine u godinu, a osnova tih isplata je, kako ističe, stabilnost PIO fonda. Mali je naveo da je stabilnost PIO fonda sve bolja, jer iz godine u godinu raste broj zaposlenih, a samim tim i prihodi od doprinosa, koji su, kako kaže, 2012. godine iznosili 287 milijardi dinara, a 2019. godine su bili 494 milijarde dinara.
"Država je 2012. godine iz budžeta dotirala PIO fond svakog meseca na nivou od 48 odsto, jer nije bilo dovoljno doprinosa da pokrije penzije svih zaposlenih, dok je 2019. godine taj procenat bio 25,3 odsto. Dvostruko manje, upravo zato što je vođena odgovorna ekonomska politika", rekao je Mali.
Ministar je objasnio da se odgovorna politika vodila na način koji je bio usmeren ka otvaranju velikog broja fabrika i na zapošljavanje velikog broja ljudi, kao i na smajenje sive ekonomije i usmeravanje da porezi i doprinosi idu u budžet, odnosno u RFZO i PIO fond. Kako kaže, navedeni podaci su indikator kako jedna uspešna ekonomska politika doprinosi stabilnosti penzionog sistema.
"Još malo pa dolazimo do toga da je penzioni sistem samoodrživ jer je i dalje trend rasta broja zaposlenih i smanjenje broja nezaposlenih", poručio je Mali.
Kada je reč o odnosu minimalne zarade i potrošačke korpe, Mali kaže da je opredeljenje Vlade Srbije da se iz godine u godinu iznos minimalne zarade povećava.
On je dodao da je 2012. godine minimalna zarada bila oko 15.000 dinara, a da će od 1. januara 2021. godine biti 32.000 dinara. Prema njegovim rečima, minimalna zarada je nekada pokrivala manje od 60 odsto minimalne potrošačke korpe, a u prvih deset meseci 2020. godine je pokrivala blizu 80 odsto.
"Idemo ka tom cilju da se minimalna zarada izjednači sa nivoom potrošačke korpe što je važan socijalni pokazatelj", rekao je Mali.
Investicije i kapitalni infrastrukturni projekti
U prethodnih 5 godina, podsetio je, uloženo je u 350 kilometara puta, što utiče kako na bezbednost tako i na privredni rast.
"Srbija će imati priliv direktnih stranih investicija od 2,3 milijarde evra. Proglašeni smo brojem 1 među zemljama koje privlače strane investicije. Srbija po tom pitanju, apsolutno domira u regionu", naglasio je Mali.
On je, takođe, istakao i da uprkos krizi koju je izazvala pandemija nijedan investitor nije povukao odluku da ulaže u Srbiju. Ta informacija, dodaje on, dovoljno govori o atraktivnosti i sigurnosti naše zemlje za početak ili širenje poslovanja.
"Budžetom za narednu godinu mi smo iznos novca koji je vezan za podršku takvim investicijama za skoro 50 odsto povećali u odnosu na 2019. godinu", rekao je Mali u Skupštini tokom rasprave o budžetu.
Naveo je da je naša zemlja atraktivna investitorima jer je pokazala kakvim se merama odgovara na krizu, da ima stabilne plate i penzije koje se isplaćuju u dan, kao i makroekonomsku stabilnost.
Mali je istakao da država svake godine sve više novca izdvaja za kapitalne projekte, kao što su auto-putevi, razvoj železnice, izgradnja industrijskih parkova. U budžetu će tako i sada biti novca za brojne saobraćajnice, ali i izgradnju metroa.
"Tu će raditi hiljade domaćih radnika", najavio je ministar.
Sve su to, dodaje, preduslovi za privlačenje stranih direknih investicija i otvaranje novih fabrika.Takva politika je, ističe, za posledicu imala povećanje izvoza koji je od 2012. do 2019. godine, kaže Mali, udvostručen. Navodi da je 2012. izvoz roba i usluga bio 11,5 milijardi evra, dok je 2019. iznosio 23,3 milijardi evra. To pokazuje, ističe, da je roba koja se proizvodi u Srbiji konkurentna na svetskom tržištu.
Zdravstvo i ekologija
Ovu godinu, ocenio je, obeležila je borba za zdravstvo.
"Ne postoji zemlja, sem izuzev Kine, koja je izgradila dve potpuno nove bolnice. Za samo 4 meseca smo to završili i to je bio mudar potez i jasno definisana odluka u pravom trenutku. Želim da zahvalim predsedniku na toj inicijativi, ali i građanima", poručio je.
Najveća kritika Fiskalnog saveta, rekao je, bilo je preveliko povećanje plata i penzija.
"Niste, gospodo, u pravu. Makroekonomska stabilnost nije ugrožena povećanjem plata i penzija. Kada ima prostora i mogućnosti, mi ćemo plate povećavati. Hoćemo da zadržimo mlade da svoje snove ostvare ovde, hoćemo da privučemo i druge da dođu u našu zemlju", kazao je on.
Veoma je važan, dodao je, ekološki paket.
"Veliki broj projekata smo planirali, a koji su vezani za zaštitu životne sredine. Među njima je izgradnja pogona za prečišćavanje otpadnih voda, zamena kotlarnica, masovni radovi na izgradnji kanalizaocine mreže, da svako domaćinstvo ima priključak na vodu i kanalizaciju...", naveo je on.
Ministar je kazao da su predviđeni i radovi na 22 zdravstvene ustanove za koje su ugovori već potpisani i dodao da su na nekim ustanovama radovi već krenuli, a da na ostalim počinju sledeće godine. Uz to, biće, kako je najavio i ulaganja u sport i druge sektore.
"Nadam se da ćete podržati ovaj predlog budžeta", zaključio je on u svom uvodnom obraćanju poslanicima.
