Izvor: N1 televizija, 09.Okt.2018, 19:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suficit u državnoj kasi, rast od 4,4 odsto - samo trenutno

Na punih 60 stranica, Fiskalni savet je pripremio presek ekonomskog stanja u zemlji za 2018. i predviđanja za 2019. godinu, a glavni zaključak glasi: privredni rast je veći od očekivanog - iako je rezultat kratkoročnih faktora; javni dug je smanjen, a u budžetu je stvoren suficit. Osim pohvala, nisu izostale ni kritike.

Izvor: N1

Najveća slabost srpske ekonomije je - kažu - nizak privredni rast, stoga članovi Fiskalnog saveta upozoravaju da bi ekonomsku politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << za narednu godinu trebalo usmeri ka rešavanju tog problema.

Godinu 2018. Vlada Srbije završiće sa viškom para u državnoj kasi. I to sa 295 miliona evra suficita, bar prema računici Fiskalnog saveta. Iako je kroz prizmu statistike - aktuelna situacija dobra, pred Srbijom su i dalje brojni problemi.

Najveći - pitanje sporog privrednog rasta. Iako u ovoj godini iznosi 4,4 odsto, "poguran" je trenutnim faktorima i nije održiv na duge staze. Fiskalni savet predviđa da će u 2019. biti i manji: 3,2 odsto. Zato kormilo - kažu - treba okrenuti u drugom pravcu.

"Naša procena je da će Vlada u 2018. godini imati na raspolaganju imati dodatnih, odnosno slobodnih 450 miliona evra, što je 1% Bruto domaćeg proizvoda zemlje i mi predlažemo da se ta dodatna sredstva upotrebe za stimulisanje privrednog rasta", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Polovinu od tih 450 miliona evra bi trebalo usmeriti ka povećanju javnih investicija, jer je - kako kažu - to najefikasnija poluga kojom Vlada može da podstakne privredni rast u 2019. Za drugu polovinu imaju i drugo rešenje: da se smanje porezi na rad i to sa 63, koliko je sada, na 60 odsto neto zarade.

Osim pohvala i saveta, nisu izostale ni oštre kritike. Najviše ih je bilo na račun Zakona kojim se - kako je naknadno iz Nemanjine saopšteno - privremeno ukida formula za usklađivanje penzija.

"Doneta je očigledno politička odluka da umesto da se u 2019. godini svima penzije usklade redovno, prema formuli za 2,5 posto, da se umesto toga ovim penzionerima ispod 30 ili 32 hiljade, povećaju penzije za 5 procenata i da se to nazove novčano uvećanje uz penziju, a da se ovim penzionerima preko 30 i 32 hiljada penzije ne povećaju uopšte. I to je razlog zašto u budžetu nema sredtsava za dodatno povećanje", kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Ali i na Zakon kojim se uvode platni razredi, posebno se kritikovao položaj prosvetnih radnika...

"Praktično će ispasti da su nastavnici osnovnog i srednjeg obrazovanja da se nalaze dominantno u devetoj platnoj grupi, u kojoj su i lekari opšte prakse, pa će u poređenju sa njihovom platom imati gotovo istu, možda nešto nižu. A to je odstupanje od u odnosu na svu praksu koju smo uočili u drugim zemljama", navodi Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

U budžetu za 2019. vide i jedinstvenu priliku za, kako kažu, suštinski zaokret - da se ulaganja u zaštitu životne sredine povećaju za 130 miliona evra. "Veliki finansijski skok" opisuju takav predlog članovi Fiskalnog saveta, ali i dodaju: stvarne potrebe su daleko veće.

Nastavak na N1 televizija...