Izvor: B92, 09.Avg.2022, 15:56
Šta EU radi da uštedi gas? Kraće tuširanje, slabije osvetljenje, znojenje...
Kraće tuširanje, slabije osvetljenje, znojenje u kancelariji, to su neki od načina kako Evropska unija narednih meseci planira da štedi gas.
A štedi jer želi da bude spremna za najgore – mogući potpuni prekid snabdevanja ruskim gasom.
Međutim, kratki pregled koji je napravila agencija dpa pokazuje da neke članice EU do sada nisu predstavile svoje mere kojima nameravaju da ostvare vanredni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plan štednje iz Brisela.
Vanredni plan stupio je na snagu u utorak i predviđa da 27 zemalja potrošnju gasa od početka avgusta pa do kraja maja 2023. dobrovoljno smanji za 15 odsto u odnosu na prosečnu potrošnju u poslednjih pet godina. Ako to ne bude dovoljno, može da krene i obavezna štednja. Nemačka, koja je naročito zavisna od ruskog gasa, prema navodima ministarstva privrede može da uštedi i više od 15 odsto. Zato od kraja jula struju ponovo proizvodi i jedna elektrana na kameni ugalj, koja je bila u rezervi. Prema vladinim planovima, biće ponovo stavljene u pogon i dodatne, uključujući i elektrane na lignit. Uz to, država pokušava da motiviše građane da štede energiju. U planu je i ušteda u javnim objektima, u kojima više neće biti grejanja u prostorima koji se samo povremeno koriste, poput hodnika ili foajea. Grejanje na gas u stambenim zgradama biće provereno i po potrebi smanjeno. Preduzeća će dobiti mogućnost da neiskorišćene količine gasa prodaju.
I Austrija se orijentiše na druga goriva, pa će tako ako zatreba ponovo pokrenuti ugašenu termoelektranu Melah. Uz to, veliki pogoni i elektrane će od jeseni kao alternative moći da koriste i naftu, a troškove adaptacije snosiće država. Najesen kreće i kampanja za štednju energije. Međutim, ljudi u Austriji već štede: zbog visokih cena su, prema podacima ministarstva energetike, u prvih šest meseci potrošili oko sedam odsto manje gasa nego u isto vreme prošle godine.
U Francuskoj u štednji treba da prednjače javna uprava i privatna privreda. Već se razrađuju planovi za različite sektore, izemeđu ostalog za klimatizaciju i osvetljenje zgrada. Administraciji je, na primer, naloženo da električne uređaje ne drži na stend-baj modu, da manje rashlađuje i smanji grejanje. Neki supermarketi su najavili da će strože paziti da zatvaraju vrata kada su uključeni klima uređaji, a vlada to želi da sprovede u svim prodavnicama - ako treba i novčanim kaznama. Istovremeno, francuska planira i da pripremi za zimu već isključene nuklearne elektrane i da ubrza proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Holandija nadu uglavnom polaže u štednju stanovništva, a to i uz apele građanima da se kraće tuširaju i da smanje grejanje za barem jedan stepen. Nije, međutim, isključeno da će industriji biti nametnute neke obaveze, što treba da bude objavljeno kad počne jesen.
Holandija je i inače od početka energetske krize mesečno trošila oko 25 odsto gasa manje nego ranijih godina. I u Belgiji je već i zbog same cene gasa potrošnja u prvom polugodištu smanjena u odnosu na ranije, a vlada je dodatno pozvala građane na štednju energije. U Italiji u državnim kancelarijama klima sme da rashlađuje do 25 stepeni, a grejanje je sa 20 smanjeno na 19 stepeni. Vlada razmišlja i da grejnu sezonu skrati za dve nedelje. Za industriju trenutno nisu predviđena nikakva ograničenja u potrošnji gasa.
Slično je i u Grčkoj, gde klima u administraciji sme da rashlađuje samo do 26 stepeni. Uličnog osvetljenja će biti samo gde je najneophodnije. Uz to, u toku je program koji finansira EU, a koji građanima omogućava da stare klima uređaje ili frižidere zamene za nove koji štede energiju. I Grčka planira da ponovo pokrene neke elektrane na ugalj, a da neke elektrane na gas preusmeri na naftu.
U Španiji će ubuduće sve javne ustanove, kao što su robne kuće, bioskopi, radne prostorije, hoteli, železničke stanice ili aerodromi, svoje prostorije moći da klimatizuju na maksimalno 27 stepeni, i da greju na najviše 19. Osvetljenje kancelarija koje se ne koriste, izloga ili na spomenicima, biće isključivano posle 10 uveče.
Finska je potrošnju gasa, prema vladinim podacima, u poslednjih 10 godina već prepolovila, a od ruske agresije je još smanjila. Vlada zato sada ne uvodi nove mere. Cilj uštede već je dostigla i Danska.
U Estoniji je potrošnja, prema vladinim podacima, takođe već opala za 16 odsto u odnosu na prosečnu u proteklih pet godina. Ipak na operatere grejanja i industriju apeluju da štede gas i da se prebace na druge energente. U dolazećoj grejnoj sezoni, gas će delom moći da bude zamenjen i domaćim, iako klimatski štetnim uljnim škriljcem. Litvanija takođe neće morati dodatno da štedi. Razlog je, uz smanjenu potražnju zbog poskupljenja gasa, i to što glavni grad Vilnjus u grejnoj sezoni planira da gas zameni lož-uljem. U Letoniji vlada još razrađuje smernice kako da se sprovedu mere štednje EU.
Sa druge strane, nacionalno-konzervativna vlada Poljske navodi da je cilj EU o uštedi od 15 odsto ne obavezuje. Varšava naglašava da je to dobrovoljno. I u Mađarskoj desničarska vlada premijera Viktora Orbana kategorički odbacuje realizaciju ciljeva Brisela. U Češkoj se vlada uglavnom uzda u dobrovoljnu štednju, a građani su zbog cena gasa zaista već i smanjili potrošnju. Ni u Sloveniji još nema konkretnih planova, kao ni u Bugarskoj, gde prelazna vlada do sada nije uvela nikakve mere.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
