Izvor: B92, 28.Okt.2021, 16:44

"Mnogo smo jači nego što smo ikada bili"

Beograd -- Ministar finansija Siniša Mali danas je u Narodnoj skupštini govorio o ekonomskim izazovima i rezultatima naše zemlje tokom pandemije.

"Predsednik Vučić je još polovinom prošle godine definisao dva fronta - borbu za zdravlje građana i borbu za očuvanje ekonomije", podsetio je Mali.

Dodao je da je, kada je pandemija počela, Srbija bila jedna od prvih zemalja koje su obezbedile opremu, respiratore, lekove, a kasnije i vakcine.

"Takođe, izgradili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smo tri nove kovid bolnice, koje su bile građene po četiri meseca. Nije mi poznato da je ikada u našoj istoriji za tako kratko vreme učinjeno ovako nešto. Mi trenutno gradimo prvu i rekao bih jedinu fabriku vakcina u regionu. To dovoljno govori sa kolikom smo ozbiljnošću prišli rešavanju problema sa kovidom 19", istakao je Mali dodavši da je rebalansom budžeta obezbeđen novac i za završetak Kliničkog centra u Beogradu.

Kada je ekonomija u pitanju, ono što je drugačije u odnosu na sve prethodne vlasti i krize, jeste odlučnost kojom je predsednik, a i Vlada reagovala na sve izazove.

"U mnogo većim, pa i najvećim ekonomijama sveta, došlo je do velikih padova na prvi udar koronavirusa. U Srbiji se to nije desilo, to je po meni najveći uspeh kada je ekonomija u pitanju. Prvim, drugim i trećim paketom mera podrške privredi i građanima, sa ukupno osam milijardi evra, podržali smo sve", istakao je Mali.

Dodao je da će u ponedeljak penzionerima biti isplaćeno 30 evra, nakon toga i ostalim građanima, a uskoro će biti otvorene i prijave za dodatnih 20 evra koje će građani dobiti u decembru.

"Srbija je reagovala apsolutno u pravom trenutku na pravi način. Ove godine ćemo imati rast ekonomije preko sedam odsto. Uzimajući u obzir -0,9 prošle godine, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi, mi ćemo, kada saberemo prošlu i ovu godinu, sigurno biti pozicionirani kao jedna od najbolje ili najbrže rastuće ekonomije u Evropi", rekao je Mali uz konstataciju da se nije skoro desilo da Srbija bude pobednik u ekonomiji.

"Mi sada jesmo. To pokazuje koliko nam je ekonomija otpornija, jača, koliko su fabrike koje je predsednik Vučić otvorio, a kojih ima skoro 250, otpornije na krizu i koliko su napravljene na zdravijim osnovama."

Istakao je da Srbija nije imala crne scenarije da desetine hiljada ljudi ostane bez posla, da je stopa nezaposlenosti ista kao 2019. godine, da postoji stopa rasta koja nije nikada bila viša, a da je, pritom, država svako svoje obećanje ispunila u dan i dinar.

"Slika naše privrede i države je potpuno drugačija nego samo pre par godina. Naravno, ovo nije slučajno, već je rezultat odgovorne ekonomske politike. Prošli smo svi zajedno kroz teške reforme od 2014. godine. Prošli smo kroz reforme fiskalne konsolidacije, u jednom trenutku smanjenje plata, penzija, jer nam je prethodna vlast ostavila haos u javnom sistemu", podsetio je Mali.

Te teške mere, dodao je, dovele su do toga da Srbija četiri godine zaredom, do 2020, ima suficit u budžetu.

"Smanjili smo i isplatili one stare, skupe kredite koje je neko pre nas uzimao. Stvorili smo dovoljnu rezervu da možemo da reagujemo na krizu, kao da smo znali da će kriza da dođe. I onda pogledajte, 2020. godine nažalost je došla kriza, ali Srbija je reagovala jako i odlučno i pokazala da imamo zdrave javne finansije i da smo mnogo jači nego što smo ikada bili. I uprkos osam milijardi evra koje smo uložili i podržali našu privredu kako bismo umanjili negativne posledice kovida, mi smo potpuno stabilni i nemamo nikakav problem ni u jednom makroekonomskom indikatoru", rekao je ministar finansija.

Naglasio je da će nama krajem godine udeo javnog duga u BDP-u biti 58,2 odsto, što je daleko ispod 60 odsto koji je nivo Mastrihta.

"Mnogo veće i razvijenije zemlje odavno su taj nivo prešle. Nemačka je tamo već na 80-90 odsto, Hrvatska takođe. Crna Gora je prešla 100 odsto. Francuska, Italija, Španija 120-130-160 odsto javnog duga u odnosu na BDP. A mi smo vodili računa os vakom dinaru i svakoj meri koju smo preduzeli", istakao je Mali još jednom istakavši da je svako obećanje ispunjeno bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti.

Ministar je poslanike podsetio da će se za nekoliko dana pred njima naći i budžet za 2022. godinu. "U tom budžetu smo rekli da idemo na dalje smanjenje deficita. Dakle, ići ćemo na tri odsto deficita. Udeo javnog duga u BDP-u do kraja naredne godine ciljamo da bude 55,5 odsto. Znači, do kraja ove godine 58,2, a naredne godine još niže."

Podsetio je da je država u januaru mesecu ove godine, usred pandemije koronavirusa, rešila da poveća penzije za 5,9 odsto, kao i plate za pet odsto, ali i minimalnu zaradu za 6,6 odsto.

"Doneli smo odluku u septembru mesecu ove godine da minimalnu zaradu povećamo za 9,4 odsto od 1. januara 2022. godine. U uslovima kada najveći broj privreda i zemalja pokušava da se nekako izbori sa kovidom, mi ne zaboravljamo ono što je prioritet naše Vlade, a to je podizanje životnog standarda građana Srbije, gde imate iz godine u godinu, uprkos pandemiji, povećanje plata, penzija, minimalne zarade", dodao je.

Podsetio je da se povećanjem minimalne zarade od januara 2022. godine, ide po prvi put na preko 35.000 dinara.

"To je 300 evra, a 2011. i 2012. minimalna zarada u Srbiji bila je 15.700 dinara. Dakle, više nego duplo za samo desetak godina, a imali smo godine fiskalne konsolidacije, imali smo poplave 2014, a sada imamo pandemiju. Uprkos tome, vodili smo računa o svakom čoveku i pokazali smo na koji način može i treba da se reaguje kada je kriza u pitanju. To je po meni najveći uspeh ove Vlade kada je ekonomija u pitanju", rekao je Mali.

Podsetio je da je Srbija, u doba kada vlada najveća ekonomska kriza, izašla na tržište kapitala i emitovala zelene obveznice.

"Ne samo da pričamo da hoćemo i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, da hoćemo i da investiramo u energetski efikasne projekte, u održivi energetski razvoj, nego smo čak obezbedili i novac za to. I opet ćemo u budžetu za narednu godinu imati nikada više novca usmerenog ka ekologiji i onomešto treba u budućnosti da učini našu zemlju čistijom i boljom za život", rekao je Mali.

"Na to MMF kaže 'kapa dole, svaka čast'. Pre dolaska u Skupštinu sam imao razgovor sa potpredsednicom Svetske banke koja takođe kaže da je Srbija ispred svih kada je zelena agenda u pitanju i kada je ovaj region u pitanju. Ovo govorim zato što su prioriteti drugačiji. Dakle, prioriteti koji su u vezi sa spasavanjem života, zdravljem građana su tu prisutni, ali hoćemo da ne stajemo i da se bez obzira na to i dalje borimo za bolju ekonomiju, bolje uslove poslovanja i da se borimo za svako novo radno mesto, veće plate i penzije", naglasio je Mali.

Podsetio je i da se u Srbiji nikada nije gradilo više nego sada.

"U ovom trenutku imamo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica koji se rade. Radi se i Moravski koridor, a do marta sledeće godine ćemo imati auto-put od Pojata ka Kruševcu. Gradi se Preljina-Požega, deo Koridora 11. Gradi se Valjevo-Lajkovac, Ruma-šabac-Loznica, Fruškogorski koridor...", rekao je Mali podsetivši da se brza saobraćajnica gradi i od Surčina ka Novom Beogradu, kao i auto-put od Niša prema Merdarama preko Pločnika.

"Očekujemo da u narednih par dana počne da se gradi Dunavska magistrala. U rebalansu smo obezbedili novac i za to. Očekujemo da vrlo brzo počne da se gradi i auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Do marta meseca završavamo brzu prugu Beograd-Novi sad, pa ćemo se brzim vozovima 200 na sat voziti za 30 minuta do Novog Sada", podsetio je ministar.

Naglasio je i da su poslanici u rebalansu budžeta izglasali i da se izdvoji novac i rekonstruiše dom za decu i omladinu u Zvečanskoj, ali i dom za smeštaj starih u Aleksincu.

Kada je reč o beogradskom metrou, Mali je rekao da će naredne srede biti potpisan ugovor o početku izgradnje metroa i u narednih nekoliko nedelja će se krenuti u izgradnju.

Najavio je i da će u decembru prosečna zarada u Srbiji biti 618 evra, a podsetio je da je predviđeno da u decembru 2025. godine prosečna zarada bude 900 evra, a prosečna penzija 420-430 evra.

Od 1. januara 2022. automobili će se prilikom registracije oporezivati prema godini proizvodnje, umesto po kubikaži, najavio je ministar finasija.

"Zajedno sa predlogom budžeta za 2022. godinu pred vama će biti predlozi izemne zakona o imovini i prenosu apsolutnih prava čime ćemo preldložiti kako da rešmo ovaj problem, jer smo imali mnogo komentara građana i drugih kojima postojeće rešenje nije logično", rekao je Mali.

On je tako odgovorio na poslaničko pitanje da li može da se prilikom oporezivanja vozila primenjuje pravedniji model umesto postojećeg zbog koga se dešava da visina poreza prevazilazi tržišnu vrednost vozila, jer se porez naplaćuje po zapremini motora.

"Samo zakonsko rešenje omogućiće da se postupak završi mnogo brže i jednostavnije. Taj će problem biti rešen do kraja godine i od 1. januara 2022. godine počećemo da primenjujemo to rešenje", rekao je Mali.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je ova tema izuzetno važna i podsetio da je prošle godine počeo projekat "Moja prva plata", uprkos pandemiji i teškoj ekonomskoj krizi, kako bi podstakli mlade da prvo radno iskustvo ostvare uz pomoć svoje države.

"To je projekat koji podrazumeva da onima koji završe srednju školu i fakuktet i nemaju nikakvo prethodno radno iskustvo država pomogne zajedno sa poslodavcima, da deo njihove plate snosi država, kako bi dobili mogućnost da naprave prve korake u profesionalnom iskustvu", rekao je on.

Dodao je da se ovaj projekat izuzetno uspešno pokazao prošle godine.

"Po prvi put smo imali i hiljade poslodavaca koji su se javili i hiljade pozicija koje su bile otvorene, ali i veliki broj mladih koji se na njih prijavio. Onda smo rešili da taj projekat nastavimo i ove godine. Ono što je posebno važno da naglasim, ove godine imamo još više pozicija nego prošle godine, veliki broj poslodavaca je prihvatio tu inicijativu. S druge strane, ona je sve popularnija i među onima koji završavaju srednje škole i fakultete. Nastavićemo i u narednim godinama sa ovim programom", rekao je Mali.

On je naglasio da će država učiniti sve da i oni koji su se prijavili, a ukoliko visina subvencija bude niža od toga, dobiju takođe priliku da uđu u ovaj program.

"Svima nama je u interesu da svako od tih mladih dobije mogućnost za svoje radno iskustvo. Ako u tome uspe uz pomoć države, još bolje", istakao je ministar finansija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...