Izvor: B92, 16.Okt.2019, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi i dalje nepoverljivi prema kupovini na internetu, najviše kupuju na stranim sajtovima
Novi Sad -- U 2016. godini u Srbiji je bilo registrovano više od 360 privrednih društava za trgovinu putem pošte i interneta.
Godinu kasnije, taj broj povećan je na 407, a lane je nastavio da raste.
Međutim, ti podaci nisu najprecizniji jer izvestan broj trgovaca koristi internet samo kao jedan kanal prodaje, a ne i jedini. Narodna banka Srbije objavila je da je prošle godine ukupan broj transakcija za kupovinu robe i usluga na internetu – platnim karticama i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << e-novcem, u svim valutama iznosio 7.665.917. Od tog broja, ukupan broj platnih transakcija platnim karticama u svim valutama bio je 7.333.929, dok je njihov ukupan broj za kupovinu robe i usluga elektronskim novcem na internetu u svim valutama bio 331.988, piše "Dnevnik".
Podaci pokazuju da je više od 33 odsto transakcija bilo vezano za domaće veb-stranice, ali su strani sajtovi i dalje najpopularniji. Kada je reč o načinu plaćanja, nedostatak srpskih onlajn kupaca dolazi do izražaja. Po podacima statistike, onlajn transakcije se u Srbiji plaćaju gotovinom po isporuci, i to u 32 odsto slučajeva. Tako je bilo prošle godine. Poređenja radi, taj postotak u državama EU iznosi devet odsto. S druge strane, upotreba kartica u e-trgovini je u Srbiji znatno niža – 15 odsto – nego u EU, gde iznosi 41 odsto, što pokazuje da kupci kod nas nisu voljni da daju svoje lične podatke na internetu, posebno finansijske.
U strateškom dokumentu o razvoju elektronske trgovine ove i naredne godine u Srbiji, koji je usvojila Vlada Srbije, navodi se da su kupci u Srbiji lane najviše putem interneta kupovali odeću i sportsku opremu – 55 odsto, proizvode za domaćinstvo – 22,6 odsto i elektronsku opremu – 18,3 odsto. U isto vreme, u državama Evropske unije kupovina odeće i sportske opreme putem interneta je 64 odsto, smeštaja za odmor – 53, proizvoda za domaćinstva – 46, ulaznica za događaje – 38, knjiga, časopisa i novina – 32, filmova i muzike – 26, koliko i elektronske opreme. I ti podaci pokazuju da naši državljani imaju manjak "onlajn poverenja" jer preko interneta retko ili gotovo nikad ne kupuju knjige, hranu, namirnice, video-igre...
U strateškom dokumentu o razvoju elektronske trgovine ukazuje se na to da je broj subjekata koji posluju u toj oblasti nezadovoljavajući jer je broj mikro, malih i srednjih pravnih lica izuzetno mali u poređenju sa zemljama regiona. Razlog za to je nemogućnost trgovaca da dođu do svih potrebnih informacija da bi započeli obavljanje te delatnosti. Svi privredni subjekti saglasni su u tome da elektronska trgovina zauzima važan aspekat njihovog poslovanja.
Sve u svemu, nivo razvijenosti u elektronskoj trgovini u Srbiji je generalno nizak, naročito u poređenju s razvijenim tržištima. Kada se poredi sa zemljama u regionu, nivo elektronske trgovine u Srbiji je niži nego u Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, ali viši od one u BiH i Crnoj Gori.
Vlada Srbije je usvajanjem strateških dokumenata za razvoj elektronske trgovine utvrdila predloge čija bi realizacija doprinela otklanjanju barijera i daljem razvoju tržište elektronske trgovine u Srbiji.
Intervjui koji su zarad izgrade tih strateških dokumenata urađeni ukazali su na to da je jedna od glavnih barijera na strani tražnje neinformisanost građana kao potrošača, odnosno nedostatak edukacije kada je reč o njihovim pravima u kupovini putem interneta.
Potrebno je raditi i na nepoverenju naših kupaca za plaćanje putem kartica, ali i upoznati ih s velikim procentom prodavaca koji svoju robu prodaju na društvenim mrežama, a nisu registrovani. Upravo činjenica da postoji veliki broj neregistrovanih prodavaca je razlog što potrošači brinu kakvu će robu dobiti i šta će raditi s njom ukoliko nisu dobili ono što su naručili.
.jpg)
