Izvor: B92, 13.Okt.2017, 12:55

Simbol neuspelog sna o velikom biznisu

Simbol neuspelog sna o velikom biznisu

Lufthanza će preuzeti veliki deo bankrotiralog Er Berlina. Tako će se završiti jedna nevesela priča.

No, čuvari fer odnosa na tržištu paziće da Lufthanza time ne osvoji i prevelike privilegije, komentariše Henrik Beme.

Za one koji u džepu imaju akcije Lufthanze ovo su lepi dani. Tek što je obznanjeno da je potpisan dil o prodaji najboljih delova druge po veličini nemačke aviokompanije Er Berlina, vrednost akcija najveće kompanije je skočila na najviši nivo u poslednjih 17 godina. Iza toga je prosta računica: veća tržišna moć Lufthanzi + manje konkurencije na domaćim letovima = veće cene. No, tek ćemo da vidimo da li je ta računica tačna.

Bio je to loš dan za najveći deo od oko 8.000 zaposlenih u Er Berlinu. Jeste da Lufthanza, uz 81 avion iz stečajne mase, preuzima i 3.000 kolega iz te firme. Ali, to znači i da je budućnost postala neizvesna za 5.000 ljudi. Još nije jasno da li će, i u kojoj meri, Izidžet, drugi zainteresovani kupac, moći i hteti da ih preuzme. Jedno jeste jasno: po ko zna koji put, zaposleni moraju da ispaštaju zbog grešaka svojih šefova.

Jer, Er Berlin je simbol neuspelog sna o velikom biznisu. Kompaniju je osnovao jedan američki pilot 1978. godine kako bi mogao da leti u Zapadni Berlin; to su u ono vreme smeli samo avioni pobedničkih sila. Posle pada berlinskog zida, Berlin je postao sedište kompanije koja je potom postala poznata po svojim čestim letovima za Palma de Majorku.

No, apetit novog šefa Joahima Hunolda je porastao. On je počeo da kupuje manje kompanije i da stalno povećava broj letova i destinacija. Cilj mu je bio da svrgne Lufthanzu sa trona. Njegov najveći trijumf je bio preuzimanje firme LTU, za koju je nekada radio kao šef marketinga i tamo dobio otkaz. No, taj trijumf je istovremeno značio i početak kraja.

Er Berlin je postao konglomerat koji je prisutan svuda pomalo, ali nigde stoprocentno. Rezultat: u periodu od 2008. do danas, ta aviokompanija je samo jednom bila na dobitku – koji je iznosio minijaturnih sedam miliona evra. Samo 2016. godine je bila u minusu od 782 miliona evra. Pod pritiskom akcionara, Hunold je pre šest godina podneo ostavku, a od onda se na čelu kompanije izređalo pet menadžera koji su pokušavali da izvuku kola iz blata. Uzalud.

Kada je na kraju i veliki akcionar Etihad, koji se i sam nalazi u finansijskim problemima, zavrnuo slavinu, bilo je jasno da je svemu došao kraj. Tako je 15. avgusta Er Berlin podneo zahtev za pokretanje stečajnog postupka.

Istovremeno je obznanjeno da je nemačka vlada postala garant za kredit Er Berlinu od 150 miliona evra. S tim u vezi se postavljaju neka pitanja, pogotovo kada se zna da je Lufthanza odmah uskočila u igru kao spasilac i da ministar saobraćaja govori o hitnoj potrebi da Nemačka dobije „nacionalnog šampiona“. Da nije tu bilo kakvih tajnih pregovora sa ciljem da se konkurencija poput Rajanera ili Izidžeta drži na distanci?

Pošto se sada govori o nekoj vrsti monopola, svi strahuju da će cene letova skočiti. Ali, teško da će se to desiti. Prvo, briselski čuvari fer-odnosa na tržištu će pomno pratiti razvoj situacije, pogotovo ako Izidžet izađe iz igre. U tom slučaju će Lufthanza imati zaista premoćni položaj na tržištu pa se očekuje da se u sve umeša Savezni ured za borbu protiv kartela i oduzme Lufthanzi neke privilegije.

Tačnije, da bi na tržištu vladala fer konkurencija, Lufthanza neće moći da preuzme povoljne (i skupe) termine za poletanje i sletanje koji su do sada bili na raspolaganju Er Berlinu, i moraće da ih ustupi konkurenciji. Što bi moglo da znači da će se na te termine okomiti kompanije poput Rajanera. A da li zaista želimo Rajaner, drugo je pitanje: letovi po ceni od 19 evra su mogući samo uz drastično ograničavanje prava zaposlenih i loše plaćanje pilota.

Naposletku, tu je još jedan konkurent: Nemačka železnica. Oni koji budu hteli da putuju, na primer, iz Berlina u Minhen, od decembra će imati na raspolaganju alternativno rešenje u vidu – voza: vožnja će trajati samo nešto više od četiri sata!

Za Lufthanzu i njenog šefa Karstena Špora, dil sa Er Berlinom je samo međustanica na dugom putovanju. Jer, iako ta kompanija spada u najveće igrače u branši, njen udeo na svetskom tržištu iznosi samo tri procenta. Tako ne čudi što je Špor već bacio oko na sledećeg kandidata za preuzimanje: bankrotiralu Alitaliju. Jer, ne traži se samo nacionalni, već i evropski šampion. Pročišćavanje tržišta se nastavlja.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.