Izvor: BKTV News, 31.Avg.2017, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za ovo ne treba da žalite novac: Ušuškajte kuću da biste se jeftinije grejali! (FOTO)
Jedino što može više da nas uplaši od oštre zime, jeste visoka cena koju plaćamo za ogrev.
Najveća briga mnogih domaćinstva je nabavka ogreva, jer su cene pojedinih energenata u poslednjih mesec dana drastično povećane.
Na stovarištima se ovih dana najviše traži pelet koji je najjednostavniji za loženje, a mnogi potrošači koriste mogućnost i da na nekoliko rata nabave drva.
"Sve popularniji su alternativni izvori energije, ali i kvalitetna >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << izolacija koja nije jeftina. Međutim, kroz uštedu se isplati za nekoliko godina", objašnjava dipl. inženjer elektrotehnike Vladimir Janković.
"Pasivna kuća" predstavlja građevinski standard u proteklih 20 godina širom sveta, jer štedi ono što je svuda najskuplje, energiju. One imaju zidove, krov, temelje, prozore i vrata, dakle sve građevne elemente, poput običnih kuća, ali su ti elementi konstruirani po drugačijem standardu.
FOTO: Wikipedia ilustracija
"Termin "pasivna kuća" podrazumeva da ne uzimamo energiju iz električne mreže i drugih goriva, već samo ono, što iz prirode možemo da skupimo, a to je pre svega energija Sunca i obnovljivih izvora. To podrazumeva i mnogo bolju izolaciju da bi kuća sačuvala energiju, odnosno toplotu", objašnjava Janković iz "Centrale" (Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije).
Naš sagovornik objašnjava da "pasivna kuća" troši manje od 15 kilovat časa godišnje, dok stan iste veličine, troši 80 do 120 kilovat časa.
"Trenutno radimo kuću koja ima 35 kvadrata i na tom projektu se vidi kolika je važnost dobre izolacije, a naši ljudi to često zanemare. Recimo, dobra izolacija u podu je podjednako važna koliko u zidovima i krovu, što pravi bitnu razliku u uštedi novca", kaže naš sagovornik.
Branko Vrzić, diplomirani inženjer građevine iz firme "Stirodom" koja se bavi prodajom materijala za "pasivne kuće", kaže da je kod nas mnogo manja potražnja za ovakvom vrstom domova, dok u zemljama Zapadne Evropi već godinama preovladava trend ovakve gradnje.
Vrznić naglašava da je razlog zbog koga se u Srbiji ovakve kuće i dalje malo grade, verovatno u činjenici da" pasivna kuća" nije jeftina investicija, jer kvadratni metar košta i do 1000 evra.
Srbija kao atraktivna destinacija za ulaganja
"Naše kompanije nude tri kategorije cenovnog opsega, a to zavisi od energetske efikasnosti koju hoćete da postignete. Za 400 evra po kvadratu sigurno možete dobiti "pasivnu kuću", a na cenu utiče i samo opremanje ovakvog objekta", objašnjava Janković.
Stručnjaci tvrde da je najbolje da se ovakva kuća gradi od temelja, ali Janković ističe da se i na gotovom objektu može drastično smanjiti potrošnja energije poput ugradnje toplotnih pumpi.
FOTO: Wikipedia ilustracija
"Zamena prozora koji imaju manju emisiju toplote je dobro oproban recept, čak su i naši ljudi na selu počeli da stavljaju izolaciju na zidove kada su videli da komšija troši šest kubika drva, a oni recimo, 15 . Ulaganje u podno grejanje može da se isplati za četiri ili pet godina, a Srbija bi trebala da se, za ovo između ostalog, okrene i i korišćenju termalnih voda koje znatno pojeftinjuju kolektivno grejanje u mnogim gradovima", ističe Janković.
.jpg)
