Izvor: SrbijaDanas.com, 17.Jan.2020, 11:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ŠANSA ZA SRPSKU MALINU: Cena skočila 30%, PROIZVOĐAČI se raduju novom rodu!

Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima

Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za "miker" plaćati minimalno 220 dinara, a za "vilamet" od 190 do 200.

– . Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta "heritidž" plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.

Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje.

Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da "za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju".

– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić.

Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Berba druge po zastupljenosti sorte "miker" je takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.

Nastavak na SrbijaDanas.com...