Izvor: N1 televizija, 19.Jun.2018, 21:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rističević o uzgoju krznašica: Ne mogu nekome da uzmem posao

Želimo da uzgoj krznašica bude veći i verujemo da će tako biti kad ukinemo zabranu. Ko sam ja da nekome ko hrani porodicu uzmem posao, rekao je u Pressingu predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević.

Srbija je 2009. dobila Zakon o dobrobiti životinja koji prati evropsko zakonodavstvo. Taj zakon predviđa da se u Srbiji od 1. januara 2019. godine više neće uzgajati životinje radi proizvodnje krzna.

Svima koji su se bavili ovom delatnošću ostavljen >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << je rok od deset godina da svoju delatnost zamene nekom drugom. Samo nekoliko meseci pre nego što zabrana treba da stupi na snagu, Odbor za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Skupštine Srbije doneo je zaključak da tu zabranu treba ukinuti.

Poslanik Marjan Rističević kaže da u toj industriji postoji 300 do 400 uzgajivača, da, prema podacima koje poseduje, ima 17 farmi, da je prihod od izvoza oko milion evra i da su u toj grani industrije pronašli posao mnogi koji su otpušteni. Zato bi, smatra Rističević, tu zabranu trebalo ukinuti.

"Potrebni su odgovarajući kavezi u skladu s direktivama EU, sve je u skladu s procedurom. Želimo da uzgoj bude veći i verujemo da će biti značajniji kad ukinemo zabranu, ko sam ja da nekome ko hrani porodicu uzmem posao".

Na konstataciju da farmi ima dosta manje, Rističević je rekao da je podatke dobio od Uprave za veterinu i dodao da ako neki uzgajivač proizvodi manji broj ne mora da se registruje kao farma, već kao gazdinstvo.

"Zakoni se donose većinom glasova, sve će to proći proceduru. Ako je to dobro za SAD, koja ne zabranjuje proizvodnju krznašica. Da li je zabranjeno u Švedskoj, Danskoj, Norveškoj..Bugarskoj, Mađarskoj. Nisam obmanuo poslanike. Samo tri zemlje su zabranile".

Na tvrdnje da je u pojedinim zemljama, ipak, zabranjeno uzgajati životinje zbog krzna i da su mnogi modni proizvođači odustali od prirodnog krzna, Rističević je rekao da uzgajivači imaju pravo da rade.

"Porodica Tramp nosi pravo krzno. Mene su nazvali ubicom činčila, da li krznašice istrebljuje onaj ko želi da ih zabrani ili onaj ko ne želi da ih zabrani. Totalna zabrana za životinje postoji u Belgiji, Austriji...ja se zalažem da krznašice postoje, njihovo pravo je da rade. Naši krznari su dobili nagradu za krzno, pa veštačko krzno ugrožava životnu sredinu zbog hemikalija.. Ako Danska može da ostvari veliki prihod i Srbija će da stigne Dansku ukoliko joj dozvolimo. Zakon još nije donet, poslanici nisu dobili pogrešne informacije".

On kaže da se vodi logikom da je bolje proizvesti nego uvoziti i da iako je proizvodnja mala, ne želi nikom da uzme prirodu da zaradi.

"One će se samo više proizvoditi, vi mislite da niko neće da kupi bundu ako se to zabrabni".

Kaže da je skupštinski odbor mesto za poslanike i da zato na raspravu nisu pozvane nevladine organizacije, koje su želele da učestvuju.

"Pozvana je organizacija iz Majdanpeka, ali to je telo Skupštine, nije sabor NVO. Pozvao sam i jednog uzgajivača. Odbor čine poslanici, mogu da dođu predstavnici Vlade, poslanici, samo jedan glas je bio protiv mog predloga. Ukoliko NVO ubede 126 poslanika onda će zabrana da ostane".

Rističević je rekao da je rasprava o tom predlogu  dobrodošlai dodao da će on svako stati iza svog mišljenja.

"Stao sam iza proizvođača, podržaću i one koje će nastati. Danska proizvodi 20 miliona svinja, a imaju manje poljoprivrednog zemljišta nego mi, imaju izuzetne standarde po pitanju dobrobiti životinja, dobre standarde oko đubriva, Danska je moj ideal. Ako Danska zabrani sve krznašice, onda ću reći menjam i ja stav".

Predsednik skupštinskog Odbora je rekao i da podržava protest poljoprivrednika zbog cene goriva i da se razgovara kako im se može izaći u susret.

"Sa zakonom o akcizama se donosi rebalans budežt, da im se izađe u susret, brine nas mogućnost šverca, prodavci goriva mogu da iskoriste tu šansu i prodaju po višim cenama. Podržavam smanjenje akciza, čak i za stanovništvo. Moramo da vidimo koliko možemo da uštedimo. Njihov protest je civilizovan, i sad su izašli, vozili se u sporom ritmu i ja ih podržavam kada je u pitanju cena goriva. Razgovarao sam s ministrom i postoji saglasnost da im se izađe u susret. Mi ćemo sniziti akcizu i o neće biti kratkotrajna mera i ako treba uskladićemo s rebalansom budžeta".

I za protest malinara kaže da je opravdan i dodaje da nije trebalo da blokiraju puteve.

"Vlada je malinarima izgradila hladnjaču da mogu da razbiju te kartele, ali zadruga je prodala tu hladnjaču privatnim licima. U Slankamenu je napravljena hladnjača, ja se zalažem da se malinarima i voćarima izgrade novi kapaciteti da poljoprivrednici mogu da odlože deo roda i sačekaju bolju cenu".

Rističević je rekao da je predloženo da država zakupi deo skladišnog poseda i da poljoprivrednici besplatno odlože deo svog roda do ne nađu bolje kupce.

"Ja mislim da u određenim trenucima postoje dogovori i karteli, ali ja za to nemam dokaze. Želi se da se to dugoročno reši da ne budu plen otkupljivača. Kooperacija skladištenja i prerade je budućnost. Ministar ima dobru volju da se uradi, pošto ima malina od prošle godine, ministarstvo traži da zakupi prostor da izmesti maline iz malinarskih krajeva".

Nastavak na N1 televizija...