Izvor: e-Novine, 25.Maj.2009, 14:37

Recesija veća od predviđene

Verovali ili ne u Srbiji još uvek ne postoji Nacionalni zdravstveni račun, akt koji sagledava ukupnu količinu novca koja prođe kroz zdravstvene insitucije, i koji pored budžetskog udela, računa i udeo koji građani iskašljaju na bolničkom šalteru. Što će reći, direktor klinike ima potpuno diskreciono pravo da rangira koji je deo vašeg tela najskuplji. Sve što potpada pod termin “vanstandardne usluge” naplaćuje se bez znanja države i Poreske uprave. To znate samo vi i lekar. >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << To je vaša malecka tajna. Tako dolazimo do činjenice da je ovaj zakon, svojom nedovršenošću ostavio rupu kroz koju propadaju čitave vikendice, krupna stoka i živina, vespe, Diorove cipele i gaće Armani… Sve što ste spremni da date za svoje nasušno zdravlje

Prema postojećim istraživanjima Srbija u korumpiranosti u zdravstvu zauzima utešno četvrto mesto, odmah iza Maroka, Moldavije i Tadžikistana. Uvek smo bili dobri u kolektivnim sportovima. Naravno, kad je zdravlje u pitanju čovek ne treba da žali. Žale ga drugi. Ipak, rezultati istraživanja pokazuju da i pored budženja lekarskih belih džepića, očekivanih rezultata nema. I dalje se na posetu lekaru u proseku čeka 40 dana, a 75 procenata građana je nezadovoljno tretmanom u medicinskim ustanovama. Naravno, može se reći da je bolje da se 40 dana čeka na lekara nego da vam daju 40 dana, kao i to da su pacijenti po difoltu nezadovoljni, jer su upravo zato pacijenti. Aha"

Jedan od najvećih ponosa Soc-Jugoslavije bilo je plaćeno zdravstveno osiguranje. U tada vladajućem režimu društvene svojine zdravlje je tumačeno kao kolektivno dobro i pravo svakog čoveka koje mu ne sme biti uskraćeno zbog tamo nekakve besparice. Šuplje džepove ste smeli da imate, ali šuplje zube nikako! Pa kad nam dođu u posetu drugovi Nesvrstani samo im se iskezimo, pokažemo dvored belih zuba da vide da i mi konja za trku imamo. Kada biste postali dični vlasnik partijske knjižice, uz nju je išla gratis i radna da bi joj se na kraju priheftala i zdravstvena. To koliko se danas srpski administrativni Levijatan smanjio pokazuje činjenica da nam je od te tri knjižice danas ostala samo jedna. Dosta. Kada bi vam zatrebala hitna transplantacija zanoktice odlazili biste na bolovanje o firminom trošku. To pokazuje da je i onda kao i danas posao slao ljude u bolnicu. No, dešavalo se s vremena na vreme da neki neodgovorni trudbenik zakači neku bolest koju ni beli magovi socijalizma nisu umeli da leče. Vinovnik bolesti morao je stoga na lečenje u trulo inostranstvo. Vremenom, lečenje napolju postalo je veoma in. Vrsta prestiža. A za to kao i za svaki drugi i treći prestiž, bila je potrebna veza. Telefon zemljaka u komitetu zvrndao je kao Betovenov budilnik kada je trebalo ići u Ženevu ili Rim radi presađivanja jetre koja je pretila da se transformiše u jetrenu paštetu.

Ipak, koreni korupcije u zdravstvu nisu usko vezani za visoku medicinu. Štaviše, maratonci u korumpiranju lekara upravo su najsiromašniji slojevi društva, pretežno u malim sredinama. Naš posleratni čovek koji je čitav život imao manje nego što zaslužuje, nije mogao tako lako da prihvati činjenicu da će korpus lekara danonoćno biti tu za opsluživanje njegovog korpusa. Jedini korpus o kojem se brunulo u njegovo doba bio je onaj vojnički. Kada je tražio posao, nosio je mito. Kada se ženio/udavao, nosio je mito tazbini. Kad mu je stizao vojni poziv, nosio je mito čestitom službeniku vojnog odseka. I tako je fenomen mita vremenom logično zagazio u i sferu medicine. Šta reći" Da je Kami živeo u Srbiji verovatno bi napisao knjigu pod naslovom “Mito Sizifu”.

Dobrodušni seljaci nisu nosili aromatizovane bucmaste koverte, već ono što su imali. Siroti lekari, opterećeni dosadnim butkama, dimljenim šaranima, bombonjerama i litrama kruškovače morali su da se nekako otarase navalentne raje i da, samo da posao ne bi čekao zbog rasprave, uzmu taj mito. Dakle, jasno je. Kriv je nepismeni gedža. Verovatno je trebalo da mu neko objasni da lekari za svoj posao primaju platu. Da se oni medicinom bave ne iz dobre volje i urođenog altruizma nego zbog zarade. Isto kao i klonferi, policajci, glumci" Da li glumcima dajete mito da ne umru na kraju? No, pomenuta renesansa naših Radana iz “Glave šećera” nikako nije bila u opisu posla lekara, pa je oni nisu ni obavili. Logično. Mito? Mito nikako! A poklon za dečicu, to može" No, postavlja se pitanje da li im je u opisu posla prežderavanje od čokolade, ratluka i gaziranih sokova za vreme radnog vremena? A možda je u stvari cilj medicinara i bio da na taj način eleminišu sve te štetne napitke i kalorično-holesterolične obroke koje bi inače neodgovorni živalj pojeo i razboleo se. Heroji, nema šta.

Država Srbija je nakon demokratskih promena otpočela svoju bitku za ranjenike protiv korupcije u zdravstvu. (Aluzija na istoimenu bitku iz II svetskog rata sasvim je odgovarajuća). Nakon petogodišnjih priprema ministarstva zdravlja, ekipa Tomica Milosavljević & friends iznedrila je rešenje u vidu Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Ovaj zakon je uneo u zdravstvo pravi demokratski princip. Građani su dobili pravo da izaberu svog lekara. Ukoliko bi bili nezadovoljni njime mogli bi da ga smene i izaberu drugog. Neodgovorni lekar bi ostao bez pacijenta. Tushe! Mudra zamisao. Organizovati izbore u Domu zdravlja. Naročito u zemlji u kojoj su upravo izbori doveli ljude u bolnicu. To otvara sijaset novih zanimacija poput toga: da li ima krađe glasova pacijenata, kada počinje kampanja lekara i smeju li za vreme predizborne tišine da utiču na pacijente? Takođe, mogu li lekari-kandidati da se udružuju u koalicije? I na kraju, mogu li i umobolni pacijenti da biraju svoje lekare?

Lekari koji su godinama živeli na fiksnoj plati sada su dobili politički fiks. Primorani su da privlače svoje pacijente (a ne samo kao do sad pacijentkinje), da vode računa o svom imidžu i da se pozabave fake up-om. Pa onda na red dolaze dubokoumni izborni slogani. Sve za zdravlje - mandat ni za šta! Pacijenti, moje kolege su bolesnije od vas! Dole smrt! Bolesti zauvek! Ruku na baj-pas, ova ideja bi mogla da bude produktivna ukoliko bi bilo podosta doktora na lageru, koje bismo brzo menjali. Međutim, i u bolnici kao i u politici, pacijenti odaberu uglavnom – isto. Jer, iako su kod nas svi kandidati za lekara, nisu baš svi lekari za kandidate.

Sledeći član ovog zakona vezan je za prethodni pupčanom vrpcom i u potpunosti objašnjava mimikrisane namere zakonodavca. Naime, lekari će dobijati plate u zavisnosti od broja pacijenata. Što će reći, zarađivaće po učinku. Hteli mi to da priznamo ili bolje ne, najveći košmar lekara na ovaj način postaće mali broj pacijenata. Oni će, da prostimo, želeti što više epidemijica, šarlaha, boginja. No, oni nipošto neće dozvoliti da izgube nekog pacijenta jer to onda neće više biti udarac samo po savesti već i po džepu. Dakle, berzanskim doktorima nove generacije najviše bi odgovaralo stanje konstantnog bezopasnog gripa. Životinju izaberite sami.

Da bi se taj kapitalistički princip održao, pacijenti koji su stekli pravo na princip bolničkog građanstva imaće obavezu da plaćaju iz svog džepa ili iz čarape, za dobijene lekarske usluge. Svaka sloboda košta. Naravno, nije došlo do potpunog razbaštinjenja sa SRFJ-tradicijom socijalne pravde. Pacijenti će plaćati samo jedan deo svog lečenja, tzv. učešće. Izvršena je evaluacija bolesti koja ocenjuje koliko za koju bolest treba da participira država a koliko pacijent. Meni ovaj princip neobično podseća na joint venture - ugovore o izgradnji stanova u kojima učešće dele i država i preduzetnik. Ono što zakon, kao opšti pravni akt, ne može da predvidi jesu brojne situacije koje se mogu dogoditi. Recimo, zakon može da propiše veličinu učešća oba partnera, doktora i pacijenta, u biznis operaciji “Operacija šuljeva”. Ok. Ali šta ako u toku operacije pacijentu neplanirno proradi čir, a on nema para da plati svoj deo lečenja istog? Da li se stranke povlače, abortiraju projekat ili se stanje zamrzava do iznalaženja rešenja? Možda treba sačekati odluku treće strane ili se obratiti nekoj banci koja će pacijentu dati brzi kredit za čir. No, kako zbori stara poslovica Važno je učestvovati. Nije važno izlečiti.

Ovaj zakon pecnuo je već pomao podgojene, zabradavele lekare i gurnuo ih u tržišnu utakmicu. Oni su prinuđeni da se nadmeću među sobom a objekat njihove kompeticije je pacijent. Sada se oni i bukvalno bore za svakog bolesnika koji naivno zakorači preko praga najnovije berze u gradu. Neki pacijente osvajaju šarmom, neki čarobnim lekarskim umećem, dok se neki odlučuju za najstariji način. Da ne kažem zanat. Verovali ili ne u Srbiji još uvek ne postoji Nacionalni zdravstveni račun, akt koji sagledava ukupnu količinu novca koja prođe kroz zdravstvene insitucije, i koji pored budžetskog udela, računa i udeo koji građani iskašljaju na bolničkom šalteru. Što će reći, direktor klinike ima potpuno diskreciono pravo da rangira koji je deo vašeg tela najskuplji. Sve što potpada pod termin “vanstandardne usluge” naplaćuje se bez znanja države i Poreske uprave. To znate samo vi i lekar. To je vaša malecka tajna. Tako dolazimo do činjenice da je ovaj zakon, svojom nedovršenošću ostavio rupu kroz koju propadaju čitave vikendice, krupna stoka i živina, vespe, Diorove cipele i gaće Armani" Sve što ste spremni da date za svoje nasušno zdravlje.

Jasno je da lekari nisu izabrani koji moraju da nas isceljuju bez ikakve nadoknade, već ljudi koji su uložili dosta u svoje obrazovanje i red je da imaju dobro plaćen posao. Oni obavljaju posao u javnoj delatnosti, poput političara, umetnika, sveštenika - i zaslužuju da kao i oni napreduju u poslu i u zaradama. Baš zato što rade važan posao i zato što ga rade izuzetno dobro treba da voze “Mercedes Majbah”. No, postoje situacije kada se valja setiti onih mladalačkih ideala koji su ih nekada davno i opredelili za to zvanje. Nemojte reći da su vas na studije medicine doveli dartanjanovska veština u seciranju žabe i bankarski talenat. Vi ne dotičete samo ljudska tela već i njihove emocije. Kada se rađa i kada umire čovek u društvu porodice i još samo vas. I eventualno kamermana. Ljudi vam dolaze kad im je najteže, pa se stoga bolnica može nazvati nekom vrstom crkve za telo. Bar dok Njihove Svetosti Gospoda Tajkuni nisu došli na ideju da u bolnicu implementiraju i omanji McDonalds, salu sa poker-aparatima i kuglanu. Nemojte da urušite možda poslednju javnu delatnost koja još uživa poverenje naroda. Vi ste položili Hipokratovu a ne hipotekarnu zakletvu. Svaki pacijent je poseban i njegov život vredi više od bilo kojih para. “Re-animator” vas je zabavljao u bioskopima 80-ih ali odaću vam jednu tajnu - mrtvi ne ustaju da vam daju šansu da ispravite grešku. Volite to što radite zato što imate čast da se bavite naplemenitijim zanimanjem na kugli zemaljskoj. Zapamtite to. Ili izađite ispred vaše ordinacije i na vrata ispišite grafit Pacijent je van životne opasnosti. Umro je.

Nastavak na e-Novine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta e-Novine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta e-Novine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.