Izvor: Blic, 23.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puno zahteva, malo dobijenih kredita
Puno zahteva, malo dobijenih kredita
BEOGRAD - Mala i srednja preduzeća, za koja se tvrdi da bi trebalo da budu 'motor privrednog razvoja Srbije', i nakon skoro godinu i po dana od početka tranzicije i dalje muči isti problem: kako se izboriti sa nedostatkom investicionog kapitala. Sudeći prema rezultatima istraživanja koje je 'Blic' sproveo, većina banaka sa liste 10 najuspešniji po iznosu prikupljene štednje odobrava kredite pomenutim firmama, ali se ne može pohvaliti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << brojem odobrenih kredita. Prema navodima bankara, osnovni razlog za nedostatak investicionog buma, koji je najavljivan, jeste nedostatak kvalitetnih projekata. S druge strane, preduzetnici tvrde da imaju dobre ideje i zamisli za realizaciju, ali su uslovi, kako za dobijanje, tako i servisiranje kredita veoma rigorozni, pa se zaključivanje kreditnog aranžmana u mnogim slučajevima i ne isplati.
Stranke banke koje posluju u Srbiji još uvek veoma oprezno prilaze pitanju kreditiranja srpske male privrede. Jedna od banaka koja upravo ovu grupu firmi ima za najznačajnije klijente jeste 'Majkro fajnens benk', čiji su glavni akcionari Evropska banka za obnovu i razvoj i 'Komerc banka' iz Nemačke. Kako u ovoj banci ističu, kredit se po podnošenju odgovarajuće dokumentacije i garancija dobija u roku od tri do najviše 20 dana. Rokovi za vraćanje kredita zavise od traženog iznosa. Sredstva u visini do 15.000 evra vraćaju se na 18, a ona veća od tog iznosa na 24 rate. Zaključno sa krajem prošle godine u MFB su odobrili 1.200 kredita u ukupnom iznosu od 8,8 miliona evra, što iznosi u proseku 7.300 evra po svakom korisniku kredita.
Kada je o domaćim bankama reč, uslovi za dobijanje i servisiranje kredita za malu privredu variraju od banke do banke. Uglavnom se od potencijalnog korisnika traži veoma razrađen biznis plan, izveštaj o poslovanju u proteklom periodu, i garancije koje mogu čak i do tri puta prevazilaziti iznos traženog kredita.
'Novosadska banka' raspisala je nedavno javni konkurs za kreditiranje malih i srednjih preduzeća u saradnji sa NBJ, Vladom Srbije i Evropskom agencijom za rekonstrukciju. Pravo učešća na konkursu imaju sva preduzeća sa većinskim privatnim vlasništvom, izuzev onih iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, trgovine i prometa nekretninama. Uslov je da zapošljavaju najviše 250 radnika i garancija za vraćanje kredita u vidu pokretne ili nepokretne imovine. Najmanji iznos koji se može zatražiti od 'Novosadske banke' je 20.000, a najveći 200.000 evra, godišnja kamatna stopa iznosi 10 odsto, a rok otplate je od jedne do pet godina, uz period mirovanja maksimalno do godinu dana.
'Komercijalna banka' odobrava kredite za nabavku opreme posebno one inostrane proizvodnje, reprodukcionog materijala i obrtnih sredstava u visini od 5.000 do 75.000 evra sa rokom otplate od pet godina. Kamata na ukupno uzeti iznos je 9,95 odsto na godišnjem nivou, a u zavisnosti od visine kredita grejs period se kreće od šest do 12 meseci.
'Cepter banka' se, prema rečima Gradimira Kožetinca, zamenika generalnog direktora, potrudila da omogući čak tri kreditne linije za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Još sredinom 2001. otvorene su Regionalne kancelarije za razvoj malih i srednjih preduzeća, najpre u Leskovcu i Valjevu, a zatim u Kragujevcu i Šapcu, a ova banka se pojavila kao medijator kredita jedne američke donatorske agencije za 'projekte koji obećavaju'. Međutim, uprkos značajnom broju zahteva za kredit, ova kreditna linija nije najbolje zaživela, jer, kako u 'Cepter banci' kažu, srpski privrednici nisu navikli da prave kvalitetne biznis planove. Druge dve kreditne linije ove banke 'tek treba da zažive', a finansiraju se u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i nemačkim Kreditnim zavodom. Maksimalan iznos kredita za koji podršku daje Kreditni zavod Nemačke je 200.000 evra, rok otplate je pet godina, a grejs period od mesec dana, dok je kamata koja se obračunava od 10 do 12 odsto na godišnjem nivou. Za kredite 'Cepter banke' i Evropske agencije za rekonstrukciju, koji predviđaju dobijanje iznosa od i do 100.000 evra, već je pristiglo oko 100 zahteva, a početni iznos koji je iz ove kreditne linije obezbeđen je oko 750.000 evra. Rok vraćanja je tri godine, sa tri meseca grejs perioda i takođe kamatom od 10 do 12 odsto na godišnjem nivou.
U 'Delta banci' je na kredite sa deviznom klauzulom mesečna kamatna stopa 1,25 odsto, dok je u ugovorima o kreditiranju bez ove klauzule ta kamata 2,5 odsto. Ova banka planira da ukupno tokom 2002. godine investira u srpsku privredu oko 100 miliona evra.
'Vojvođanska banka' takođe daje kredite samo svojim deponentima sa kamatnom stopom na godišnjem nivou koja se izračunava po formuli dva odsto, plus prosečna stopa rasta cena na malo i plus jedan odsto za troškove. Uslovi kreditiranja zavise od poslovne delatnosti, a kako u banci tvrde u ukupnom broju kredita koje su odobrili mala i srednja preduzeća čine oko 70 odsto. Za sada su krediti kratkoročni, ali za dve nedelje u 'Vojvođanskoj banci' očekuju da počnu i sa odobravanjem srednjoročnih kredita u saradnji sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom agencijom za rekonstrukciju. P. Radojević Previsoke kamate...
Kamate na kredite koje ovdašnje banke odobravaju malim i srednjim preduzećima više su u odnosu na evropske kamate. Kako navode sagovornici 'Blica' iz sektora finansijskih usluga, koji nisu želeli da budu im imena budu pomenuta, za ovakvo stanje stvari ima više razloga. Prvi je rizik odobravanja kredita, jer je Srbija zemlja koja se nalazi tek na početku tranzicije. Ne manje bitna je i činjenica da su srpski porezi na finansijske transakcije visoki i iznose 20 odsto. Tako, primera radi, na kamatu od dva odsto koju neka banka računa plaća se porez od 0,4 odsto, što znači da bi ona bez poreza iznosila 1,6 odsto. Na cenu pozajmljenog kapitala utiče i komplikovana birokratija koja postoji u zemlji, ali i niz i subjektivnih razloga, jer svaka banka ima diskreciono pravo da proceni ko im od klijenata koji zatraži kredit uliva poverenje ili ne. Ni stranci ne prave dobre biznis planove?
Mali i srednji privrednici iz Valjeva, jednog od najnerazvijenijih gradova srednje veličine u Srbiji, tvrde da su da je preko Regionalne kancelarije za mala i srednja preduzeća i aranžmana sa 'Cepter bankom' nemoguće dobiti kredit.
- Iako uslovi kredita koji se nude nisu povoljni, prinuđeni smo da konkurišemo za ove kreditne linije, jer novca za investicije nema. Stalno nam upućuju primedbe da ne znamo kako se radi biznis plan i da je to osnovni razlog što za nas u Valjevu nema kredita. Lično znam nekoliko ljudi koji su radi izrade što kvalitetnijih biznis planova angažovali čak i konsultante iz inostranstva, ali im krediti ipak nisu odobreni. Kao obrazloženje za izostanak finansijske podrške dobijali su odgovor u samo jednoj rečenici: 'Vaš biznis plan nije u skladu sa poslovnom politikom naše banke, te ga stoga ne možemo finansirati' - kaže za 'Blic' jedan od Valjevaca koji su konkurisali za kredit. Inače, od oko osam miliona DM do sada je preko Agencije za mala i srednja preduzeća i njenih kancelarija u Leskovcu, Valjevu, Kragujevcu i Šapcu plasirano svega dva miliona maraka za ukupno 23 projekta, a 'Blicu' nije bio dostupan podatak koliko je prijava ukupno podneto.
