Izvor: B92, 04.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privrednici nisu zadovoljni kursom
Beograd -- Domaći privrednici upozoravaju da Vlada ne podstiče dovoljno izvoz i proizvodnju, kao osnovne prepreke navode visoke troškove, nisku produktivnost i jak kurs dinara.
O padu konkuretnosti privrede Srbije svedoči i spoljnotrgovinski deficit koji se ostvaruje u razmeni sa svetom, a koji je među najvišim u Evropi. Privrednici se žale i na probleme sa dobijanjem sertifikata o poreklu robe, zastarelom regulativom i dugim carinskim procedurama.
"Teratrejd >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << brodoremont” iz Bačkog Monoštora gradi rečne brodove za kupce u Holandiji, Belgiji, Austriji. Prošle godine izvezli su oko 2.000 tona prerađenog čelika vrednog tri miliona evra.
Iako firma ima ugovorene poslove za sledećih pet godina, direktor Mile Basarić strahuje za njenu budućnost.
"Isključivi krivac je kurs, za koji smatramo da je totalno nerealan. Mi nismo protiv stabilnog kursa, naprotiv. Ali, onda se moraju tražiti mere stimulacije izvoza, bar u onom procentu kolika je inflacija”, smatra Basarić.
Osim visokih troškova i niskog kursa, privrednici se žale i na probleme sa dobijanjem sertifikata o poreklu robe, zastarelom regulativom i dugim carsinskim procedurama.
Istraživanja pokazuju da je dinar blago precenjen i da kurs stimuliše uvoz robe široke proizvodnje ali ne i izvoz, ali bi, kažu stručnjaci, svaka njegova korekcija imala više štete nego koristi.
"Mislim da bi svako igranje s kursom proizvelo inflatorna očekivanja i pokrenulo inflatornu spiralu, što bi značilo pritisak na cene. Radnici bi tražili veće plate. Što bi povećalo agrarnu tražnju i vršilo pritisak na cene”, ocenio je Goran Nikolić, stručni saradnik Privredne komore Srbije.
Srbiju su u poslednjih deset godina u izvozu nadmašile i Slovenija i Hrvatska. Srbiji bi trebalo skoro tri decenije da dostigne slovenački, a šest decenija za hrvatski izvoz, uz dosadašnji tempo rasta od 26 odsto.
Neke od Vladinih mera odnose se na spajanje Fondova za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, njihovu dokapitalizaciju, ukidanje carina za uvoz opreme i stimulacije za velike izvoznike.
"Planirano je da se smanji cenzus za dobijanje stausta pretežnog izvoznika jer bi se vreme povraćaja PDV-a skratilo sa 45 na 15 dana. Trenutno je ta granica preko 10 miliona evra”, ukazuje Goran Radosavljević iz vladinog Odseka za privredu i finansije.
Nacionalnom strategijom za povećanje izvoza, od koje se do 2011. može očekivati godišnji rast od 25 odsto, predviđeno je i jačanje broja izvoznika, promena njegove strukture u kojoj preovlađuju gvožđe, čelik i obojeni metali, podsticanje rasta malih i srednjih preduzeća i osvajanje novih tržišta.
.jpg)
