Izvor: B92, 20.Okt.2020, 15:47
Ozbiljan zaokret - vide pretnju Rusije: Švedska planira rekordna ulaganja u vojsku
Stokholm -- Švedska će svoj vojni budžet do 2025. godine povećati za gotovo 40 odsto, ako parlament usvoji zakon koji je predložila vlada.
S obzirom na to da manjinska vlada socijaldemokrata i zelenih u parlamentu ima podršku opozicionih liberala i Partije centra, vrlo je verovatno da će poslanici usvojiti predlog.
Nezabeleženo od Drugog svetskog rata
Predlog ministra odbrane Petera Hultkvista daje znak za ozbiljan zaokret u odbrambenoj politici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemlje. Iako je budžet namenjen vojsci povećavan od 2014. godine, švedska vlada je za narednih pet godina predvidela izdvajanja kakva nisu zabeležena od Drugog svetskog rata.
Prema vladinom predlogu, broj pripadnika vojske biće povećan sa sadašnjih 60.000 na oko 90.000, a planirana je modernizacija borbenih sistema vazduhoplovstva i nova mehanizovana oklopna brigada sa modernim artiljerijskim oruđem.
Pored toga, predviđena je i obnova flote korveta u mornarici i nabavka pete podmornice.
Iza promene politike krije se, kako procenjuje briselski portal Euraktiv, doživljaj pretnje od susedne Rusije posle njene aneksije Krima i aktivnosti Moskve u baltičkom regionu.
Ruska pretnja
I britanski Gardiijan piše da su pojačane ruske aktivnosti na Baltiku navele Švedsku na užurbane vojne mere, uključujući i kupovinu protivvazdušnog raketnog sistema "Patriot" od SAD.
Početkom oktobra Švedska je uputila protest Rusiji jer su njeni ratni brodovi uplovili u švedske teritorijalne vode, a do sada je u više navrata ukazivala na to da ruski avioni povređuju njen vazdušni prostor.
Ministar odbrane Hultkvist rekao je novinarima da "postoji situacija u kojoj je ruska strana spremna da koristi vojna sredstva kako bi postigla političke ciljeve", zbog čega je Švedska suočena sa "novom geopolitičkom bezbednosnom situacijom".
Ministar je precizirao da vladin predlog značiti povećanje odbrambenog budžeta do 2025. godine za 2,65 milijardi evra.
Vojni budžet švedske u ovom trenutku iznosi oko 1,1% BDP.
U godinama posle hladnog rata Švedska, koja nije članica NATO, zbog štednje je u velikoj meri razgradila svoje vojne kapacitete a 2010. je ukinula i obavezno služenje vojnog roka. Ono je 2017. ponovo uvedeno, ali u vrlo ograničenom obimu, koji vlada do 2025. namerava da udvostruči.
Jedan od ključnih stubova nove vladine odbrambene politike je i tesna saradnja sa susedima, u prvom redu s Finskom. Vlasti u Helsinkiju naredne godine treba da odluče i da li će kupiti švedske lovačke avione saab gripen.
Švedska, Norveška i Finska su u septembru ove godine potpisale sporazum o tešnjoj operativnoj vojnoj saradnji u sklopu već postojećeg sporazuma o Nordijskoj odbrambenoj saradnji (NORDEFCO) iz 2018. godine, koji uključuje i Dansku i Island.
.jpg)
