Izvor: Mondo, 20.Nov.2018, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osvestite se - Smeće nije otpad, smeće je novac!
Tehnologije koje danas koristimo ne mogu da obezbede da se ne uništi planeta Zemlja a nove će biti potpuno drugačije od onih koje imamo. Srbija brzo mora da smanji zaostatak a para za start ima, kaže ministar Trivan. Biće kažnjavanja.
Foto: MONDO/Marko Čavić
Pred svetom i Srbijom je tehnološki skok koji se mora uraditi da bi planeta Zemlja opstala, jer dosadašnji način proizvodnje, koji podrazumeva široku (zlo)upotrebu prirodnih resursa i gomilanje otpada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << donosi katastrofu. Rešenje je cirkularna ekonomija, ekonomija u kojoj veliki deo sirovina dolazi iz "druge ruke" a ne utrobe ili površine Zemlje, od reciklaže nečeg već upotrebljenog, istaknuto je na konferenciji "Cirkuarna ekonomija - Lideri transformacije društva", održanoj u ponedeljak u Beogradu.
"Tehnologija koju danas u svetu koristimo ne može da nam obezbedi preživljavanje planete. Rešenje je u ekonomiji u kojoj je i reciklirani otpad sirovina kao i svaka druga, i zbog toga je u Ministarstvu za zaštitu životne sredine osnovana radna grupa za cirkularnu ekonomiju. Moramo shvatiti i kao proizvođači i kao potrošači da na tržištu uskoro više neće moći da se nađu proizvodi koji nisu ekološki prihvatljivi ili nisu proizvedeni na ekološki prihvatljiv način", rekao je na konfereniciji resorni ministar Goran Trivan.
U mediteranskoj ribi - srpska plastika
Da je ekologija zatvoren krug i dan niko nije van njega dobro je na konferenciji ilustrovao Klaus Šmit, koji već devet godina radi u Srbiji na projektima nemačkog GiZ. "Bacite plastičnu kesu u Savu ili Moravu, ona Dunavom i Crnim morem ode u Sredozemno more gde se razgradi ili ne razgradi ali dospe u ribu, koji potom možda kupite smrznutu u svojoj lokalnoj samousluzi. Ekološki račun nam uvek stigne, samo mnogo kasnije, bilo da su to klimatske promene ili zagađenje otpadom".
Ekološki skok, u koji je svet već krenuo a Srbija kaska, zahtevaće i veliki novac, mnogo veći od onog koji zahteva bilo koji drugi oblik približavanja EU ili vodećim zemljama sveta.
"Budžet Ministarstva će morati da se poveća jer ekološka promena, kao i zagađenje se događa na terenu, u lokalnim samoupravama. Njima moramo i da transferišemo novac kako bi im pomogli, ali i znanje, jer bez urađene projektno-tehničke dokumentacije ne mogu da krenu niti u jednu 'zelenu' investiciju", naglasio je ministar Trivan.
Mnogo šara će trebati, ali za start ima ali smo ukoliko se postojeći novac troši namenski, naglašava Trivan. Ukoliko opštine prikupe svojih 20 odsto, i pripreme dobro tehničku dokumentaciju za osmišljeni projekat, onda može da se očekuje još 80 odsto iz EU.
"I to ćemo obezbediti uz pomoć Ministarstva. Ako smo mogli da isteramo to da se u Srbiji sada ide u zatvor na nekoliko godina ako se zagađuje životna sredina opasnim otpadom, moći ćemo i da povećamo finansijsku disciplinu za ekologiju", uveren je ministar Trivan.
Možda je baš strah "rešenje" za okidač promena u Srbiji, slaže se i Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije. A Srbija je u velikom zaostatku i rezultat onog što započne sada videće se za 10 godina.
Ministar: "Gde je moj novac i šta mi to jedemo?"
"Dvadeset godina smo u modu tranzicije i šta smo postigli - odvajamo na reciklažu tek pet odsto otpada, tek četiri odsto otpadnih voda se tretira, nemamo centar za opasni otpad, farmakološki otpad... a onda nam dođe trošak od 300 miliona evra za bolovanja jer živimo u lošim uslovima", kaže Mitrović ali i postavlja pitanje pravo pitanje od koga zavisi preokret - da li se u Srbiji isplati biti "zelen".
Njegov odgovor je - ne, i već jedan podatak je dovoljan kao dokaz.
Primeri dobre prakse - Delez i Apatinska pivara
Veliki trgovinski lanac Delez i u Srbiji sprovodi svoju globalnu ekološku politiku i detaljno se vodi račun kuda odlazi organski, kuda životinjski a kuda ambalažni otpad. Dostignut je nivo da se ćak 60 odsto otpada reciklira - deo, nažalost, i van zemlje gde se pretvara u energiju. "Želimo još više ali postoji problem s kapacitetima reciklera, pa smo pred problemom da li da sami uđemo u posao reciklaže, što nije baš ekonomično, ili da nekako pomognemo razvoj tog sektora", kaže Miloš Jauković, člani IO Delez Srbija i potpredsednik lanca snabdevanja kompanije. U širenje biznisa zbog ekologije ušli su i u Apatinskoj pivari, gde su počeli da od ostatatka slada, ranije za otpad, prave stočni hranu, a od biomulja - đubrivo za poljoprivredu.
"U Srbiji se godišnje potroši 3 milijarde evra u javnim nabavkama. Koliko od toga odlazi na 'zelene' proizvode, jedan ili dva odsto? Ako deset odsto budžeta država daje na na zdravstvo a samo 0,3 odsto na ekologiju od koje zavisi zdravlje ljudi, onda ćemo uvek imati mnogo bolesnih i nezdravu sredinu", kaže Mitrović.
Promena tehnologije je komplikovana ali ono što može odmah da se uradi je da se radi na svesti građana da "otpad nije smeće" i da se insistira na primarnom kućnom razvrstavanju smeća (staklo, plastika,papir...).
"Ako to ne radimo kod kuće, i tako ne učimo decu, džaba nam sve agende i svetke deklaracije", kaže ministar Trivan.
NAJVEĆI PROBLEM - POLJOPRIVREDA
O otpadu i cirkularnoj ekonomiji razgovaralo se i na sledećem panelu, koji je vodio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Tamo je istaknuto da je čak 50 odsto otpada uopšte organskog porekla, dakle poteklo iz poljoprivrede, a tek na drugom mestu dolazi plastika i drugi ambalažni otpad.
Međutim, na ovom polju otpori proizvođača ekološki prihvatljivim načinim odlaganja otpada su veliki, jer prevashodno predstavljaju dodatni trošak ali ima tu i drugih stvari.
"U jednom vojvođanskom selu smo imali primer želje meštanina da o svom trošku napravi sanitarnu deponiju većeg kapaciteta u kojoj bi se životinjskih ostaci transformisali u energent. Jedini zahtev vlasnika je bio da svi stočari iz sela ostatke predaju na to mesto, umesto što ih zakopavaju po njivama, ili bacaju po kanalima. Deponija nije napravljena jer seljaci nisu hteli da 'neko na tome zaradi'", kaže ministar Nedimović.
Neće se više ginuti zbog paljenja strnjike?!
Drugi primer opasnog neekološkog ponašanja je paljenje polja, a njemu smo svi svedočili tokom jeseni kada su ljudi stradali jer se svuda unaokolo spaljivanje strnjike.
"Toga više neće biti. Već sledeće godine ćemo, uz pomoć Instituta Biosens, moći da imamo satelitske ili vazdušne snimke polja po Srbiji i prepoznamo gde se biomasa palila a gde se skupljala, i nadamo se, ekološki transformisala u energent. Jedne ćemo kažnjavati i stavljati na crne liste za subvencije, a druge stimulisati", najavljuje ministar Nedimović.
Konferenciju "Lideri transformacije društva" organizovala je Adria media grupa, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom poljoprivrede, Ministarstvom za evropske integracije, Ministarstvom bez portfelja za regionalni razvoj, kao i Privrednom komorom Srbije, i drugim partnerima.
.jpg)
