Osiguranje u agraru, trošak ili invsticija

Izvor: RTS, 10.Feb.2019, 20:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osiguranje u agraru, trošak ili invsticija

Poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga koji osiguraju proizvodnju država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.
Trošak, a ne investicija - 90 odsto poljoprivrednika u Srbiji tako gleda na osiguranje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << - od groma, leda i grada.

"Paprika koja je probušena bila, samo su nju priznali, koja je udarena nisu priznali. I kad je došlo za naplatu, samo 22 posto sam naplatio", rekao je Srđan Ljubisavljev iz Banatskih Brestovaca.
Vladimir Lazarov iz Omoljice kaže da je 2013. godine imao totalnu štetu na 50 hektara gde mu je isplaćeno, a cifra je bila u milionima, tako da, kako ističe, višestruko se isplati.
Po isplati štete bez prigovora su samo oni koji su dobro pročitali polisu, a njih je malo, kao i onih koji znaju da se pad kvaliteta voća dopunski osigurava, kažu osiguravači. U te dopunske rizike, spadaju i poplava, mraz, suša... Za osiguranje od suše poljoprivrednici su zainteresovani, ali ne i osiguranja - kažu zato što nema dovoljno referentnih stanica koje mere količinu padavina.
"Da bi to osiguranje omasovili neophodno je da zajedno sa državom sednemo, da iskoristimo stručne službe države i da napravimo model osiguranja koji će biti cenovno i po svim drugim osnovama prihvatljiv i osiguravajućim kućama i našim poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Veljko Ninić iz "Đenerali".
U Srbiji je osigurano 15 odsto biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda.
"Ako posmatramo period od deset godina jedna, možda dve godine su blago pozitivne. Ali verujemo da povećanjem broja klijenata, sa povećanjem površina jednog dana ćemo i ovu granu osiguranja svrstati u pozitivne", Miodrag Mladenović iz "Dunav osiguranje".
Veće subvencije za osiguranje 
Na povećanje broja osiguranih poljoprivrednika, trebalo bi da utiče uredba kojom je država povećala subvenciju za osiguranu proizvodnju sa 40 na 70 odsto u Moravičkom, Zlatiborskom i Kolubarskom okrugu.
"To su prostori gde imamo najviše proizvodnje u voćarstvu gde bude i najviše štete. Samim tim za državu je ogroman gubitak ukoliko joj za tih 40 odsto padne proizvodnja u tom sektoru bilo da je reč o šljivi, bilo da je reč o malini to je problem i to se u krajnjoj liniji odražava na naš spoljno trgovinski potencijal", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Poljoprivredno osiguranje je u Evropskoj uniji uslov za subvencije država. U Srbiji nije, ali se osiguravajuće kuće bore za to. U 2018. prodali su agrarne polise za dve milijarde dinara. Na ime šteta isplatili su dva miliona dinara više.
Agroekonomisti kažu da bi mogle da pomogunu i banke - ako bi se te polise uzimale kao garancija za kredit.
"Jednostavno osigurava svoj rod i to je isto neka uloga banaka da u sprezi sa osiguravajućim kućama sa ministarstvom i svatodavnim službama da uradi više na popularizaciji i edukaciji poljoprivrednika o osiguranju", rekla je Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta.
Bez subvencija za osiguranje voća u proseku treba izvojiti od 120 do 180 hiljada dinara po hektaru, za ratarske kulture dve-tri hiljade dinara po hektaru, za muzne krave od osam do 10 hiljada dinara po grlu.
Polisom koja košta 30.000 dinara na primer štitite proizvodnju vrednu 700.000 dinara. Najskuplje je ne osigurati se na vreme.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.