Izvor: Politika, 20.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osigurana štednja, „zaleđeni” impulsi, veće akcize na gorivo...
Srbija će ubuduće, ipak,plaćati skuplji gas, ali će građanima koji koriste taj energent za grejanje biti omogućeno odloženo ili plaćanje na rate. Inicijativa premijera Mirka Cvetkovića, kako je juče najavio, trebalo bi da se „operacionalizuje” do kraja ove nedelje.
Iako odobreno, poskupljenje telefoniranja biće odloženo za sledeću godinu: pretplata za fiksne telefone poskupeće od novembra, ali će cena impulsa početi da se povećava tek od Nove godine, i to postepeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u tranšama, da bi se tarifa najavljena za 1. novembar dostigla tek sredinom iduće godine, objasnio je Cvetković.
Međutim, akcize na gorivo biće povećane „po hitnom postupku” za četiri dinara, radi smanjivanja deficita u budžetu i obezbeđenja sredstava za održavanje putne mreže, a akcize na cigarete uvećaće se od 2009, u skladu sa Akcionim planom, usaglašenim sa proizvođačima duvana, predočio je premijer na jučerašnjem skupu u Privrednoj komori, predstavljajući vladin paket mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize na ovdašnju ekonomiju.
Ove mere su, po Cvetkovićevim rečima, budžetski održive, podsticajne za domaće ekonomske tokove,s ciljem da uliju sigurnost i smanje rizik učesnika na tržištu.
Tako će država ubuduće, sledeći preporuke Evropske komisije, građanima garantovati štednju, umesto za 3.000, čak za 50.000 evra. Uz mogućnost da se nivo osiguranih depozita u bankama u narednim godinama podigne i na 100.000 evra.
Osim što će garantovati za mnogo veće iznose uloga, država će novim merama, prema najavama Cvetkovića, dodatno podsticati građane da štede: privremenim ukidanjem oporezivanja kamata na štednju – do kraja 2009. godine. Nakon ponovnog uvođenja ovog poreza, od 2010, stopa će se sa sadašnjih dvadeset smanjiti na deset odsto.
Trgovinu hartijama od vrednosti država će, kako je rekao, stimulisati tako što se do 2012. neće plaćati porez na kapitalnu dobit, a predviđeno je i ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava u ovim transakcijama.
Primenom prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, od 1. januara naredne godine smanjiće se carine, što će, kako očekuje premijer, proizvođačima smanjiti troškove za repromaterijal, a građanima doneti jeftiniju robu iz domaće proizvodnje i uvoza.
Deo vladinog paketa je i rasterećenje građana i privrede – odlaganjem ili otpisom dela neizmirenih obaveza po osnovu poreza i doprinosa.
Dužnici države za zdravstveno osiguranje mogu da računaju da će im taj dug biti zamrznut ukoliko redovno izmiruju tekuće obaveze. A kamate na neplaćene poreze i doprinose biće im otpisane ukoliko postanu redovne platiše.
Mada se svetska finansijska kriza, po oceni premijera, u Srbiji, na kratak rok nije osetila, već koliko danas predstavnici Ministarstva finansija, odnosno radne grupe koja prati kretanja u svetskoj ekonomiji i njihov uticaj na ovdašnje prilike, sastaće se sa privrednicima, a vlada će, za svaki slučaj u budžetu za narednu godinu predvideti sredstva za hitne intervencije u bankarskom sektoru. Takođe, ukoliko dođe do smanjenja investicija, usled planetarne recesije, intervenisaće podsticajnim merama za ulagače.
Inače, premijer je jučerašnji, prvi susret sa privrednicima, upriličen povodom sto dana aktuelne vlade,počeo dobrim vestima: da će Srbija ovu godinu, uprkos pesimističkim predviđanima iz prvog polugodišta, završiti sa jednocifrenom inflacijom i velikim šansama da ona bude „jedva nešto iznad osam odsto”, i da će 2008. biti obeležena realnim rastom bruto domaćeg proizvoda od oko sedam odsto. I, sve u svemu, stabilnim kursom.
Kurs dinara koji već godinama oscilira desetak odsto, uprkos različitim gledanjima na to pitanje, po premijeru, karakteriše, što je najvažnije, „jaka stabilnost na koju čovek može da računa”.
Pozdravljajući vladine mere, privrednici su premijeru izneli i niz sugestija ukazujući na probleme, od sektorskih, recimo u saobraćaju ili tekstilnoj industriji, do necarinskih barijera koje umanjuju efekte CEFTA sporazuma.
Po rečima Miloša Bugarina, predsednika Privredne komore, srpski privrednici, na putu ka stvaranju održive i funkcionalne privrede, sposobne da se suoči sa konkurencijom na tržištu EU, prekretnicu vide u ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma i Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU.
– Iako ovi dokumenti kreiraju privredno-sistemski okvir za očekivano efikasno poslovanje privrede, najnovija zbivanja u globalnim privrednim tokovima, trenutno stanje konkurentnosti naše privrede, rast spoljnotrgovinskog deficita, ali i niz nedostataka u postojećoj poslovnoj klimi i funkcionisanju institucija sistema zabrinjavaju privrednike. Stoga od vlade očekuju adekvatan odgovor kroz ekonomsku politiku za 2009. i konkretne akcione planove – rekao je Bugarin.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 21/10/2008]
.jpg)
