Izvor: Politika, 23.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopoli, gorivo i suša poskupljuju hranu
Prema statističkim podacima, za godinu dana cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji su skočile za čak 28,6 odsto. – Skuplja nafta i suša više pogađaju tamo gde nema konkurencije
Prija nam kad nam bliže i dalje komšije zavide na zdravoj i jeftinoj hrani. Ali, podaci zvanične statistike govore da hrana u Srbiji, u poređenju sa cenovnicima u drugim zemljama, nije jeftinija, iako je možda još boljeg kvaliteta i zdravija. Domaćice se već poodavno žale da za kupovinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svakodnevnih potrepština treba poneti sve više para. Nedavno im je zapravo dao lično guverner Narodne banke Radovan Jelašić. Javno je saopštio da je srpska hrana najskuplja u regionu.
Guverner nije uvažio vajkanja proizvođača da je hrana sve skuplja zbog vrtoglavog rasta cena nafte i prošlogodišnje zaista katastrofalne suše. „Nafta poskupljuje i drugima, a suša nije zaobišla ni naše komšije”, podsećao ih je Jelašić.
Ekonomisti su više puta ukazivali da će nam monopoli doći glave. Upravo zbog manjka konkurencije, a u pojedinim gradovima i neograničenom carevanju monopola, sve plaćamo skuplje nego stanovnici višestruko bogatijih zemalja. Tamo gde ima više megamarketa, sve je jeftinije. U njima je i zeleniš jeftiniji nego na pijacama.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene osnovnih životnih namirnica između poršlogodišnjeg i prošlog aprila ove godine skočile su za čak 28,6 odsto. Samo za prva tri meseca 2008. Tako su proizvođači i trgovci kupcu prosečne korpe sa osnovnim potrepštinama u aprilu ove godine izbili iz džepa oko dve hiljade dinara više nego u istom mesecu lane.
I dok smo prethodnih meseci čekali jeftino ulje(kao da ga trošimo litar na dan) cene drugih namirnica su skočile u više navrata. U aprilu, u poređenju sa martom, najviše su poskupeli poljoprivredni proizvodi, voće i povrće, jaja i riba – i to za 4,3 odsto. Neko će ovaj rast pravdati uobičajenim sezonskim skokom cena zeleniša, ali u aprilu su za 3,4 procenta poskupeli i industrijsko-prehrambeni proizvodi. Klaničari su u poslednjem tromesečju čak dva puta korigovali cenovnike, pa je kilogram svinjskog buta dostigao neverovatnih 500 dinara, iako je u januaru koštao 314 dinara. U Vojvodini je meso jeftinije – kilogram može da se pazari i za 370 dinara, ali stanovnici glavnog i gradova u centralnoj Srbiji kupuju najskuplje meso u poslednjih nekoliko godina. Slično je i sa junećom šniclom, koja je u proseku skuplja za oko 15 odsto, pa sada staje oko 450 dinara.
Sa poskupljenjem osnovnih namirnica u korpi su „kvasali” i drugi proizvodi. Sa brašnom, koje je oko novogodišnjih praznika koštalo od 25 do 35 dinara, a danas dostiže i 60 dinara za kilogram, otišle su nagore i testenine, za 15 procenata, peciva, konditorski proizvodi i hleb. Tako vekna u manjim radnjama ne može da se nađe ispod 40 dinara, mada je hleb skuplji u Bosni i Sloveniji.
Uoči izbora dobili smo jeftinije ulje po preporučenoj ceni od 95 dinara, ali kupci u unutrašnjosti , gde nema velikih trgovaca, o njemu mogu samo da sanjaju, jer litar zejtina plaćaju od 130 do 160 dinara.
Zašto poskupljenja hrane u Srbiji teže pogađaju porodice sa prosečnim primanjima nego iste u u Sloveniji ili Hrvatskoj, na primer?
Ekonomisti kažu da rast cena hrane više ugrožava prosečna domaćinstva u siromašnijim zemljama, na šta u poslednje vreme ukazuju i zvaničnici „nadležnih” organizacija Ujedinjenih nacija. Naime, u Srbiji prosečno stojeća domaćinstva za hranu izdvajaju između 38 i 40 odsto mesečnih prihoda. Poređenja radi, prosečna neto plata isplaćena u aprilu bila je 32.562 dinara, dakle oko 400 evra, u Hrvatskoj premašuje 600, a u Sloveniji 850 evra.
Istini za volju, nije Srbija šampion u cenama svih namirnica. Pazarimo jeftinije kratkotrajno mleko nego Slovenci i Bosanci, ali je zato naše dugotrajno mleko najskuplje nego u komšiluku– u poslednjih godinu dana poskupelo je za 37 odsto. Jaja su nešto povoljnija, ali je brašno ubedljivo najskuplje. I sa rekordnim poskupljenjem, meso je, pokazuje naše istraživanje, ipak jeftinije nego u susednim zemljama.
Prema rečima dr Vladane Hamović, pomoćnika direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, potrošači u Srbiji i dalje sa grčem u stomaku idu u kupovinu.
– Ne volim da govorim o standardu, jer kod nas ta reč ne znači isto što i u razvijenim zemljama. Ona u Srbiji podrazumeva preživljavanje, a kod njih život– osim hrane i računa, znači i putovanja, izdatke za zabavu i kulturu, a o obući i odeći da i ne govorimo. Ne kupujemo kavijar i šampanjac, nego najosnovnije artikle. Ako kupimo više mesa, sa ovakvim platama sigurno ćemo zakinuti na voću i povrću – kaže Hamović.
Hamovićeva kritikuje i niz mera kojima je vlada pokušala da smanji poskupljenje cena osnovnih životnih namirnica. Od privremene zabrane izvoza pšenice do odobravanja interventnog uvoza ulja, do pozivanja proizvođača i trgovaca na razgovore sa ministrima... Sve su to bile, kaže, mere kratkog daha, dok poljoprivreda zahteva rešenja na duge staze.
Ako je za utehu, svaki deseti Slovenac nije u mogućnosti da svakog dana ima obrok sa mesom ili ribom. Pet odsto ima parada kupi auto, ali nema za svakodnevni obrok sa mesom. Ništa bolje ne prolaze ni Austrijanci, ali najgore se u Evropskoj uniji ipak hrane Slovaci, jer skoro polovina nema svakodnevno parče mesa u tanjiru.
Anica Nikolić - Jelica Antelj
[objavljeno: 24/05/2008]
.jpg)
