Izvor: B92, 04.Apr.2020, 10:59

Mali u Prvoj temi: Država preuzima teret krize na sebe; Vlahović: Vreme je da se troši

Beograd -- Korona je ubila svaku nadu da do recesije neće doći. Mnoge zemlje potegle su mere za spas svojih ekonomija. Srbija ima program vredan 5,1 milijardu evra.

Koliko je tu našeg novca a koliko će biti iz kredita?

"To je oko polovine našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto BDP-a. Mi možemo da izađemo sa ovako obimnim programom jer su nam finansije stabilne, a država želi najveći teret krize da preuzme na sebe", rekao je ministar finansija Siniša Mali.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Najveći deo te sume je domaće tržište HOV, oko 60-65 odsto, ostatak je međunarodno finansijsko tržište i iz budžeta", pojasnio je ministar finansija.

"Budžet je potpuno stabilan, imali smo četiri godine suficita u budžetu“, istakao je Mali.

Prema njegovim rečima, država želi da sačuva sva radna mesta i pomogne omnima koji su najviše pogođeni krizom. Kako kaže, država želi da omogući privredi da uz što manje problema prebrodi krizu.

Rekao je da je iznos od 5,1 milijardi izabran kako bi nam posle krize fabrike ostale otvorene, ljudi zadržali poslove, kao i da preduzeća u što kraćem roku dođu do nivoa proizvodnje koji su imala pre mesec dana.

"Ceo svet se suočava sa ovom krizom. Šefica MMF-a Kristalina Georgieva je danas rekla da se u istoriji nikada nije desilo da je stala ekonomija sveta, a to je izazov za sve zemlje, pa i Srbiju", rekao je i dodao da mi ipak ovu krizu dočekujemo jaki i stabilni, sa dovoljno novca u budžetu.

"Ako kriza potraje duže od tri meseca, izaći ćemo sa novim paketom mera“, rekao je Mali.

"Nismo ispucali ceo arsenal mera, ovo je u ovom trenutku sasvim dovoljno", kaže Mali i pojašnjava da će kompanije plaćati poreze u 24 mesečne rate počevši od januara 2021. ako sve nude ok.

"Dakle, ne plaćate poreze, ne plaćate kredite, država plaća minimalce i sve to tokom tri meseca", kaže Mali i ističe kako preduzeća koja imaju probleme neće plaćati skoro ništa. Kako kaže, sve mere u programu su privremene jer je očekivanje da će kriza proći.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, rekao je da neki ekonomisti smatraju da će kriza imati nagli uzlet gde ćemo se brzo oporaviti, ali on navodi da smatra kako ćemo tek u četvrtom kvartalu moći da očekujemo ubrzanje proizvodnje.

Navodi primer Kine gde se sporo obnavljaju lanci proizvodnje.

Uvek je bilo da su velike sile lakše preživljavale krize, bojim se da će i ovoga puta troškove platiti siromašnije zemlje, upozorava Vlahović. "Ne mislim da će oporavak ići tako brzo, već se tek krajem trećeg i u četvrtom kvartalu može očekivati lagano ubrzanje proizvodnje", kaže Vlahović.

"Mere naše vlade ne razlikuju se mnogo od onoga što radi sav razvijeni svet. Prva celina je očuvanje likvidnosti kroz meru odlaganja plaćanja i finansiranje minimalca, druga je povećanje ponude formiranjem garantnog fonda što neće biti teret za budžet, odnosno podstiču se banke da likvidnost usmere ka privrede", kaže Vlahović.

Prema njegovim rečima, nije vreme da se razmišlja o fiskalnom suficitu, sad je vreme da se troši.

Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora Erste banke, kaže da se sada dešava neviđena kriza, imamo krizu ponude, krizu tražnje, kao i krizu poverenja.

"U krizi poverenja banke moraju da odigraju ozbiljnu ulogu, ali to ne mogu same. Mi smo sa NBS napravili sklop mera, smanjena je referentna kamatna stopa i uveden moratorijum na sve kredite", rekao je on. Kaže da će to omogućiti klijentima da dođu do likvidnosti i da mogu da funkcionišu.

Navodi da su pre desetak dana plaćanja klijenata na dnevnom nivou stala, i zato pozdravlja mere Ministarstva finansija koje su bankama omogućili da lakše daju novac onima kojima je to potrebno.

"Banke preuzimaju veliki rizik, ali su u stanju da preuzmu taj rizik", rekao je on.

"Država i banke, svima je u interesu da nam privreda ne stane i da sačuvamo radna mesta", ističe Siniša Mali.

"Najveći teret mera preuzima država, ima Fond za razvoj, ali nema kapaciteta da dođe do stotine hiljada malih preduzeća, za to su nam neophodne banke pošto imaju infrastrukturu po Srbiji. Država staje iza toga a banke treba da iskoriste svoje znanje. Podrška privredi mora da se pruži odmah, već danas. Do petka izlazimo sa celim pravnim okvirom", kaže Mali.

On je rekao da će kompanije plaćati poreze u 24 rate, počevši od januara 2021. godine, a ako se kriza produži, biće i pomeranja rokova.

Ipak, kako kaže, tek je prošlo dvadesetak dana i bilo bi neodgovorno da odmah ispucamo "ceo arsenal oružja".

Član Socijalno-ekonomskog saveta Srbije Slobodan Đinović istakao je da ova kriza neodoljivo podseća na onu iz 1929. godine.

"U srbijji ne postoji firma, osim prodajnih lanaca i i proizvođača hrane i medicinskih potrpeština, koja nema problema danas", kaže on i dodaje da je jako važno da mere sprovodimo brzo i da krenemo sa time "juče".

"Mi ćemo morati da platimo porez u nekom ritmu sledeće godine i isplatimo kamate koje nam se pripisuju za ova tri meseca“, dodaje on.

Rekao je da su ovo verovatno najveće ekonomske mere koje je država ikada videla. Osim toga, kazao je da posle korone ništa više neće biti isto.

"Od svih stranih kompanija smo dobili potvrdu da će nastaviti svoje investicije u Srbiji", kaže Siniša Mali, i dodaje da se ceo paket mera odnosi na tri meseca, s početkom od 15. marta i uvođenja vanrednog stanja.

Nastavak na B92...