Izvor: B92, 07.Jul.2019, 15:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od čistačice

Beograd -- Ako Vlada Srbije želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru potreban je dovoljno širok raspon zarada, što trenutno nije slučaj, niti se planira.

Kako navodi Fiskalni savet u najnovijoj analizi o platnim razredima, prosečna zarada u državi trenutno je oko 20 viša viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali.

Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << radnika, iznosi Fiskalni savet u dokumentu "Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: Od nedovršene reforme do održivog sistema”.

posledica toga je da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispodprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene koji onda napuštaju javni sektor.

Kako prenosi Nova Ekonomija, Ovo je jedan od ključnih razloga niskog kvaliteta usluga koje pruža država, ali u isto vreme ide na ruku ubedljivoj većini zaposlenih u javnom sektoru, i samim tim će biti potrebna snažna politička volja da se promeni, smatraju u Fiskalnom savetu.

Međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12.

U Srbiji je novim Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon između najnižeg i najvišeg koeficijenta za zarade od 1:7,5, što samo po sebi ne bi bio toliki problem (budući da su iz jedinstvenog sistema zarada trenutno isključeni rukovodioci na najodgovornijim pozicijama). Problem je u tome što je osnovica sa kojom bi se množili propisani koeficijenti planirana suviše nisko – na nivou koji je tek nešto iznad polovine minimalne zarade. To praktično znači da su najniži koeficijenti (u rasponu 1 do 2) besmisleni jer bi svi zaposleni sa ovim koeficijentima primali istu, minimalnu zaradu, a stvarni raspon između najniže i najviše zarade u državi ne bi bio 1:7,5 već približno 1:4, što je ispod svakog evropskog standarda.

Fiskalni savet ocenjuje da je ključni deo reforme sistema zarada to da se osnovica za zarade propiše na nivou bliskom minimalnoj zaradi. Samo tako će se dobiti dovoljno dobri rasponi zarada u okviru kojih će moći da sa adekvatno plate najstručnija i najodgovornija radna mesta u zemlji. To bi onda značilo veliki i potreban zaokret u sadašnjem upravljanju zaradama u javnom sektoru i moralo bi da podrazumeva i neke dodatne promene.

Pre svega, bilo bi potrebno duže vreme prilagođavanja na novi sistem, najmanje tri do pet godina. U tom periodu, plate najstručnijih zaposlenih u državi rasle bi po stopi od preko 10 odsto godišnje, dok bi se plate zaposlenih sa prosečnim kvalifikacijama (koje su već znatno iznad plata u privatnom sektoru) indeksirale samo sa stopom inflacije.

Druga važna promena u odnosu na sadašnji sistem je korekcija koeficijenata u prosveti naniže. Naime, sindikati u prosveti su se izborili za relativno visoke koeficijente u toj delatnosti, što bi (ukoliko se usvoji predlog Fiskalnog saveta da osnovica bude bliska minimalnoj zaradi) značilo da prosečna plata nastavnika u srednjoj školi bude oko 100.000 dinara, to jest skoro dva puta veća od prosečne plate u zemlji, što nije zabeležen slučaj u uporedivim zemljama Evrope.

Nastavak na B92...