Izvor: Vaseljenska TV, 05.Jul.2015, 16:00

Koliko je hrana zatrovana pesticidima (1): Veseli trovači na srpskim njivama

Beograd – Hrana u Srbiji puna je pesticida, odjeknula je nedavno vest kao grom iz vedra neba, uz podatak da se čak 70 odsto proizvedene hrane prska opasnim hemikalijma, većinom sumnjivog kvaliteta. U Srbiji je samo tokom šest meseci prošle godine u 29 uzoraka voća i povrća iz uvoza i iz zemlje otkrivena nedozvoljena količina pesticida.
Limun, pomorandža i mandarina iz Turske i spanać su bili najotrovniji, ali su štetne hemikalije u nedozvoljenoj količini otkrivene i u grožđu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vaseljenska TV << šljivama, pasulju, ali i u malinama, paprikama i krastavcima.
Najviše pesticida sadrži kora jabuke, a slede celer, čeri paradajz i krastavci, dok ih je najmanje u luku i kukuruzu. Stručnjaci ukazuju da se jabuka prska i do 14 puta, a šargarepa 12. Na pitanje kako izbeći prskano voće i povrće, savetuju da se na pijacama biraju sitne i kvrgave šargarepe koje su različite veličine i crvljivo voće, jer crv neće u prskano voće.
Stručnjaci s Univerziteta Ročester, koji se bave istraživanjem uticaja hemikalija na ljudsku reprodukciju, tvrde da je problem u tome što većina pesticida koji se danas naširoko koriste nije odgovarajuće testirana.
Tako su britanski naučnici utvrdili pre nekoliko godina da mnogi pesticidi koji su se dotad smatrali bezopasnim loše utiču na muške hormone. Testovi su pokazali da 30 od 37 testiranih pesticida blokira delovanje muških hormona.
Nimalo nije prijatan podatak da Srbija prema potrošnji hemikalija spada u vodeće evropske zemlje i dok Ministarstvo poljoprivrede stalno ponavlja da je voće i povrće bezbedno, predstavnci multinacionalnih kompanija za proizvodnju pesticida ističu da se 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i dalje prska pesticidima sumnjivog kvaliteta.
Hemikalije za obradivu zemlju
Više od 50 odsto obradive površine u Srbiji tretira se sredstvima za zaštitu bilja. To se čini na osnovu minimalne dokumentacije, prema zakonu o zaštiti bilja iz 1998. godine.
Ove hemikalije se u tlu zadržavaju dve decenije, a najgori je DDT koji izaziva rak i neplodnost i koji je u drugim zemljama odavno zabranjen. Poznato je da i brojni „legalni“ pesticidi uzrokuju hronični umor, kancer, ali i razaraju endokrini sistem.
Prošle godine ponovo odložena primena novog zakona usvojenog još 2009. koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, pa se pesticidi dalje registruju prema zakonu iz 1998.
Izvršni direktor Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji (SECPA) Dragana Dimitrijević kaže za „Vesti“ da se još čeka na amandmane novog zakona.
„Za sada se ne zna se kada će taj posao biti gotov. Nadamo se da neće biti priča bez kraja“, objašnjava naša sagovornica.
„Čak 45 odsto proizvedene ishrane u Srbiji potencijalno je opasno. Takvi pesticidi mogu da se koriste samo u Srbiji gde se registruju s minimumom dokumentacije, ali ne u EU čije zemlje imaju mnogo strožu proceduru. Srbija hoće u EU, pa očekujemo da će se Ministarstvo poljoprivrede potruditi, jer poglavlje 12 u pregovorima sa Briselom Srbija mora da ispuni.“
Opasne isporuke
Neke isporuke opasne su po zdravlje zbog visoke količine pesticida. Poslednji primer su jabuke iz Srbije, upozorio je 2013. godine premijer Rusije Dmitrij Medvedev. Ruska služba za kontrolu poljoprivrednih proizvoda Roseljhoznadzor otkrila je tada da oko 60 tona jabuka iz Srbije sadrži previsok nivo pesticida.
Inače, Rusija je 2009. uvezla 145 tona srpskih jabuka s previsokom količinom pesticida, a 2011. oko 77 tona. Zato je uvoz jabuka iz Srbije smanjen više od 2,5 puta u odnosu na 2012. godinu. Rusija je prethodnih godina bila najveći kupac jabuka iz Srbije, na to tržište išlo je 90-95 odsto ukupnog izvoza ovog voća.
Već godinama kolaju priče da u Šumadiji postoji selo poznato po neumerenoj i nekontrolisanoj upotrebi pesticida u voćnjacima i vinogradima. Proizvođači jabuka, bresaka, šljiva i grožđa u tom selu 16 do 23 puta (umesto dva-tri) prskaju i zaprašuju voćke da bi uništili korov i štetočine, pa ih seljaci iz susednih sela kolokvijalno zovu „veseli trovači“.
Da nema redovne analize i kontrole hrane, za „Vesti“ ukazuje i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda. On objašnjava da ne samo da se ne kontroliše na pravi način prskanje voća i povrća u Srbiji, već se u zemlju uvozi ono koje je tretirano pesticidima i herbicidima.
Crna statistika upotrebe hemikalija u svetu
* Nebezbedna hrana je uzrok smrti oko dva miliona ljudi godišnje
* Od posledica pesticida godišnje u svetu umre 200.000 ljudi
* Godišnje se otruje pesticidima 500.000 ljudi
* Godišnje pojedemo 500 kilograma hrane, a od toga tri kilograma otrova
* Zagađena hrana može prouzrokovati više od 200 bolesti.
„Nažalost, naše udruženje nema mogućnosti da ispita količine tih hemikalija, a nadležni koji treba da urade i obaveste javnost, to ne čine“, kaže Bogosavljević.
„Tim podacima je moguće i manipulisati, pa bi bilo dobro da se deo tih poslova prebaci na nevladin sektor koji pokazuje veću odgovornost. Mora se uspostaviti sistem kontrole namirnica, jer se u protekloj godini desilo više trovanja hranom, od kojih su neka odnela više ljudskih žrtava, kao u staračkom domu u Čačku.“
Nakon pomora orlova beloperana, prošle godine dogodio se pomor jata sivih ždralova. Jato 19 ptica pronađeno je otrovano pesticidom fluradanom koji je u Srbiji zabranjen. Mrtvi ždralovi pronađeni su na državnoj parceli kukuruza, koja je izdata u zakup nedaleko od Čoke.
Srbija je crni evropski šampion u nekoliko kategorija: 50 odsto poljoprivrednog zemljišta zasejano je proizvodima koji sadrže pesticide, ima najviše registrovanih pesticida – 800, a problem je što su samo 300 originalni proizvodi, a niko ne zna šta se nalazi u 500 kopija koji se uvoze i prodaju u Srbiji jer su dovoljna dva papira da se registruje kopija originalnog pesticida i može da se uvozi.
D. Dekić / Vesti
The post Koliko je hrana zatrovana pesticidima (1): Veseli trovači na srpskim njivama appeared first on Vaseljenska TV.

Nastavak na Vaseljenska TV...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vaseljenska TV. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vaseljenska TV. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.